Položaj žena na selu jako je težak i one su pretežno usmerene na zajednicu, a retko na zadovoljavanje društevnih potreba, izjavila je danas zamenica vojvođanskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov.

Todorov je na okruglom stolu o životu žena u malim sredinama rekla da bi država morala da donese mere koje će poboljšati učešće seoskih žena u svim aktivnostima zajednice, kao i mere za opstanak sela kako ne bi ostala bez stanovnika.

„Žene na selu često ne vide način kako da se društveno angažuju, jer slove za građanke drugog reda i skoro niko na njih ne obraća pažnju. Uglavnom se bave humanitarnim radom i očuvanjem tradicije, ali za to nemaju adekvatan prostor i finansijsku podršku”, rekla je zamenica ombudsmana.

Prema njenim rečima, najveći problem na selima je velika nezaposlenost, odlazak mladih, potpuno odsustvo društvenog života i nedostatak adekvatne zdravstvene zaštite koji najviše pogađa žene, „zbog čega život na selu postaje nepodnošljiv”.

Potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević je rekla da je Srbija veoma dugo u procesu tranzicije, zbog čega su se brzi i kratki potezi države pretvorili u dugotrajne postupke, u kojima su najveće žrtve upravo žene.

„Mnogo je grupacija žena koje su posebno ugrožene, a među njima se izdvajaju mlade žene koje traže posao i poslodavci im uslovljavaju planiranje trudnoće, žene srednjih godina koje su ostale bez posla i teško pronalaze novi i žene na selu koje su višestruko diskriminisane”, rekla je Sedlarević.

Prema njenim rečima, seoske žene u Srbiji, iako žive u 21. veku, veoma retko se po završetku osnovne ili srednje škole opredeljuju za dalje obrazovanje i njihovu dodatnu edukaciju bi država trebala da sistemski rganizuje.

Direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački je rekla da 75 odsto seoskih žena nije pohađalo nikakve obuke nakon završenog redovnog obrazovanja, iako više od polovine zahteva dodatne edukacije i udruživanje.

Prema njenim rečima, samo 46 odsto seoskih žena su formalno zaposlene, od čega 11 odsto u svojoj ili porodičnoj firmi. Skoro 80 odsto ne poseduje automobil, 61 odsto nema vlasništvo nad kućom, a samo 20 odsto poseduje imovinu.

„Iz generacije u generaciju se smanjuje broj žena koje se bave poljoprivrednim aktivnostima, što govori da od toga u prošlosti nisu imale koristi. To je potpuno suprotno od ambijenta u kom žive i to bi trebalo promeniti”, ocenila je Šijački.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretić najavila je da je u pripremi Strategija za unapređenje ekonomskog položaja žena u Vojvodini od 2012. do 2016. godine.

(Autonomija)