U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) tražimo odgovor na pitanje šta stoji iza priče o “srpskom svetu” koju uporno širi ministar unutrašnjih poslova Srbije i Vučićev bliski saradnik Aleksandar Vulin. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, i Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle.

Bilo je reči o tome kako je nastao termin ”srpski svet” i ko ga je lansirao, zašto je baš Vulin izabran da bude njegov glavni protagonista, da li se zalaganje da svi Srbi na Zapadnom Balkanu žive u jednoj državi može pravdati ujedinjenjem Nemačke, kao što to čini Vulin, i kakve veze “srpski svet” ima sa britanskim Komonveltom.

Razgovaralo se i o tome kako je Vučić reagovao na zahteve iz regiona da se ogradi od Vulinovog propagiranja “srpskog sveta”, šta je cilj Vučićevih sastanaka sa liderima Srba koji žive u susednim državama, zašto hrvatski Srbi ne žele da bude deo “srpskog sveta”, kao i o tome da li je priča o “srpskom svetu” i Vučiću kao predsedniku svih Srba pokušaj da se održi živom ideja o “Velikoj Srbiji” ili je to samo puko udvoričko građenje Vučićeg kulta.

Omer Karabeg: Termin “srpski svet” lansiran je na velika zvona sredinom jula prošle godine kada je beogradska Politika na naslovoj strani objavila tekst istoričara Aleksandra Rakovića u kome on iznosi ideju o “srpskom svetu” koja u njegovoj interpretaciji podrazumeva ujedinjenje Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Da li je taj termin ozvaničen kada ga je dva meseca kasnije prihvatio Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije?

Aleksandar Popov: Taj termin je politički lansiran onog trenutka kada ga prihvatio Aleksandar Vulin koji ga je potom u nekoliko navrata spominjao. Od maglovite ideje to je preraslo u velikodržavni koncept, što Vulin nije ni krio. On kaže da trenutne geopolitičke i međunarodne okolnosti ne idu naruku stvaranju jedinstvene države svih Srba, ali da veruje da će se to desiti za deset, dvadeset ili pedeset godina. Tako da je “srpski svet” ušao u politički opticaj i Vulin je taj koji u ime Aleksandra Vučića, svog šefa, propagira tu ideju.

Lažni levičar

Omer Karabeg: Kako se u Bosni i Hercegovini reagovalo na lansiranje termina “srpski svet”?

Vehid Šehić: Mi smo već navikli na takve poruke. To nije ništa novo. Sličnu poruku je sadržavao i nedavni “non-paper” koji je ponudio novu kartu Zapadnog Balkana gdje je Republika Srpska priključena Srbiji. Takve poruke ne bude strah od novog rata jer ga ovdje neće biti – ne zahvaljujući nama nego velikim silama – ali one onemogućavaju uspostavljanje dobrosusjedskih odnosa među zemljama regiona. Kad je riječ o Vulinu, ono što mene posebno intrigira je što se radi o predsjedniku Pokreta socijalista. Ako je socijalista, njegova ideja bi morala da bude kosmpolitizam, a vidimo da je on uronio u retrogradni nacionalizam.

Cijela ta igra, koja se u prvom redu tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, u suprotnosti je sa evropskim vrijednostima za koje se Srbija deklarativno zalaže. A jedna od temeljnih evropskih vrijednosti je da su granice u Evropi nepromjenljive, a samim tim i na Zapadnom Balkanu. Nekad se govorilo o “Velikoj Srbiji”, a sada se govori o “srpskom svetu”. Ne treba to minimizirati. Te izjave Vulina, koje on izgovara kao portparol Srbije, treba jasno osuditi.

Omer Karabeg: Zašto je Aleksandar Vulin izabran da gotovo isključivo govori o “srpskom svetu”. Kolika je težina njegovih izjava?

Aleksandar Popov: Vulin je, pre svega, čovek od apsolutnog poverenja predsednika Vučića tako da je on dobio ulogu njegovog glasnogovornika. Kada nas treba svađati sa svetom, kada se šalju oštre poruke našim susedima – Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, Vulin je taj koji to čini. Reč je o čoveku koji je prvo bio na čelu Ministarstva odbrane, a sada je na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova. Njemu su, dakle, dati resori sile, što govori o poverenju koje uživa kod Vučića.

Gospodin Šehić kaže da ga čudi što nacionalističke ideje dolaze od šefa stranke levice. Međutim, u Srbiji je sve pobrkano. U pitanju je lažno predstavljanje. Vulinov Pokret socijalista je najmanje partija leve orijentacije. Sve što ta stranka propagira je više nego desničarenje.

Omer Karabeg: Kakva je uloga Milorada Dodika u promovisanju “srpskog sveta”?

Vehid Šehić: On o tome vrlo često govori. Dodik kaže da je njegov glavni grad Beograd. To ne kaže samo on nego i većina političara u Republici Srpskoj. Dodikova priča se uklapa u sve ono što govori i Aleksandar Vulin.

Srbija – kolonijalna sila’

Omer Karabeg: Vulin se otvoreno zalaže da svi Srbi žive u u jednoj državi. On kaže da teritorijalno ujedinjena Nemačka nikome nije problem, ali da politički ujedinjeni Srbi jesu. Koliko je to opravdano poređenje?

Aleksandar Popov: Veoma je teško porediti slučaj ujedinjenja Nemačke sa Srbijom jer je Nemačka bila jedinstvena, pa je nakon Drugog svetskog rata podeljena na dve države da bi nakon završetka Hladnog rata došlo do ponovnog ujedinjenja. Republika Srpska nikada nije bila sastavni deo Srbije, dok je Crna Gora posle Prvog svetskog rata bila faktički okupirana od strane Srbije i kao takva ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pa potom u Jugoslaviju u kojoj je bila federalna jedinica da bi nakon referenduma 2006. ponovo postala nezavisna država.

Dakle, poređenje sa Nemačkom je krajnje nesuvislo, a da ne govorimo o poređenju sa Velikom Britanijom. Vulin postavlja pitanje kako Velika Britanija može da održava veze sa zemljama Komonvelta, a Srbi ne mogu da imaju svoj “srpski svet”. Ispada da je i Srbija bila kolonijalna sila, pa sad treba da održava veze sa svojim bivšim kolonijama. Meni takva poređenje liči na Vulinovu priču o tetki iz Kanade. Naime, kada nije mogao da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je kupio stan, tvrdio je da je novac pozajmio od suprugine tetke koja živi u Kanadi, mada nije mogao da objasni kako je taj novac ušao u Srbiju.

Vehid Šehić: To što govori Vulin apsolutno je nepoznavanje istorije. To može da govori čovjek bez obrazovanja, valjda je u gimnaziji učio kako je nastao Komonvelt i šta on predstavlja danas. Riječ je o bezobraznom odnosu prema susjedima. Vulin na to nema pravo jer je njegova obaveza, kao jednog od čelnika Srbije, da doprinosi stabilizaciji u regionu, posebno kad je riječ o Bosni i Herrcegovini koja je ranjiva i spolja i iznutra. Srbiju na to posebno obavezuju Dejtonski sporazum čiji je ona potpisnik. Takve nas izjave vraćaju unazad. Zato mi još uvijek živimo u prošlosti koja je ostavila tragične posljedice na ovaj region.

Fantomski papiri

Omer Karabeg: U kakvom je odnosu koncept “srpskog sveta” prema Memorandumu Srpske akademije nauka iz 1986. godine? Svojevremeno se govorilo da postoji i Memorandumu 2 koji je navodno napisan 2011. godine i prilagođen poratnim okolnostima, ali niko nije video original. Da li sada imamo posla sa Memorandum 3, mada opet imamo samo izjave, nema dokumenta?

Aleksandar Popov: Reč je uglavnom o fantomskim papirima. Negirano je i da je onaj prvi Memorandum, koji je prethodio ratovima, ponikao u Srpskoj akademiji nauka mada je očigledno da je ona bila izvor tog dokumenta. Drugi Memorandum niko nije video, mada se o njemu uveliko govorilo. Mislim da se sada te ideje šire na drugačiji način. Umesto memoranduma imamo pomoć autoritarnih prijatelja predsednika Vučića iz okruženja. Pa je tako premijer Slovenije Janša izašao sa “non-paperom” koji faktički ide na ruku ideji o “srpskom svetu” jer nudi pripajanje Republike Srpske Srbiji.

Tu je, naravno, i drugi autoritarni sused Viktor Orban. Mislim da je taj papir, koji daje podršku ideji o “srpskom svetu”, njihovo zajedničko delo. To je unelo nemir u region, a iz Berlina je stiglo jedno oštro “nein” celoj toj priči. Ali taj papir je izašao u javnost kao i onaj prvi Memorandum koji je bio priprema terena za rat. Ovoga puta na svu sreću to nije moguće.

Vehid Šehić: Postoji određena veza između Memoranduma Srpske akademije nauka i “srpskog sveta”. Međutim, koncept “srpskog sveta” je još širi. Za Vulina je “srpski svet” onaj svijet gdje žive Srbi. On želi da Aleksandar Vučić bude predsjednik svih Srba. Da li on misli i na Srbe u Beču i Čikagu? Na koga on sve to misli? Sigurno da postoje težnje – i one će uvijek postojati u glavama nekih ljudi – da se stvaraju nekakve velike države na prostoru Balkana i jugoistočne Evrope.

Pominjale su se i “Velika Albanija”, i “Velika Bugarska”, i “Velika Hrvatska”. Ali projekti stvaranja velikih država mogu najviše štetiti upravo onim državama iz kojih dolaze protagonisti takvih ideja. Treba njegovati drugačije odnose u regionu jer s politikama, poput one koju propagira Vulin, ne možemo imati mir na ovim prostorima. A rezultat takvih politika je da stotine hiljada ljudi napuštaju države Zapadnog Balkana. Njih tjeraju upravo takve politike.

Zamajavanje naroda

Omer Karabeg: Kada govori o “srpskom svetu” i o ujedinjenju svih Srba Vulin naglašava da Vučić mora da bude predsednik svih Srba i da, kako on to kaže, stvara “srpski svet”. Vulin je neki dan to ponovio na skupu svoje partije. Uputio je poziv Vučiću da postane predsednik svih Srba jer je, kako kaže, zadatak ove generacije srpskih političara da objedine Srbe gde god oni žive. A to po Vulinu niko ne može da uradi bolje od Vučića. Može li Vučić da bude predsednik svih Srba? Kako to Vulin zamišlja?

Aleksandar Popov: To je zamajavanje naroda u Srbiji, ali i Srba u regionu. To je bacanje magle u oči, megalomanska ideja koja je na ivici karikaturalnosti ili je već postala karikatura. To je anahrono u 21. veku kada sve zemlje na ovom prostorima teže da naprave države koje će biti kompatibilne sa Evropskom unijom.

To se lansira da se ne bi pričalo o svemu što u Srbiji ne valja – a to je nedostatak vladavine prava, nepostojanje nezavisnih institucija, nedostatak medijskih sloboda i velika korupcija. Pribegava se nacionalizmu – to je stara metoda koja uvek prolazi posebno kada nacionalizam raspiruju čelni ljudi i mediji. U Srbiji se u nedogled može plivati na nacionalizmu i populizmu.

Omer Karabeg: Vučić je dugo ćutao povodom Vulinovih izjava o “srpskom svetu”. Prvi put se oglasio ovih dana kada su mnogi u regionu reagovali na Vulinov poziv upućen njemu da postane predsednik svih Srba i da se bori za “srpski svet”. On se nije ogradio od Vulina. Samo je rekao da je zvanična politika Srbije “da su granice Srbije nepovredive, a tuđe nas ne zanimaju”. Za reakcije u regionu je rekao da je to hajka na Srbiju, a ne na Vulina.

Aleksandar Popov: To je veoma dvosmislena izjava. Vučić je i ranije nešto slično govorio samo u drugoj formi. Naime, kad govori o nepovredivosti granica Srbije on to stavlja u kontekst Kosova. On time poručuje – ako je bilo moguće da Srbija ostane bez dela svoje teritorije, zašto i neka druga država ne bi mogla da ostane bez dela svoje teritorije koji bi pripao Srbiji. Dakle, granice nisu nepovredive, ali, ako se stvore neke nove granice, onda će Srbija svim snagama braniti te granice. Ta njegova izjava bi se moglo i na taj način tumačiti, ali to je tako upakovano da svako može da je tumači na svoj način.

Vehid Šehić: Nakon dugog vremena Vučić se prvi put oglasio povodom neprihvatljivih Vulinovih izjava. Mislim da je to bilo i pod pritiskom međunarodnih faktora. Vučić kaže da će Srbija štititi svoje granice. Koje granice? Da li postojeće ili neke buduće? On izjednačava kritike Vulina sa napadom na Srbiju. To apsolutno nije napad na Srbiju.

Očekivao bih da Vučićeva reakcija na Vulinov primitivni populizam bude drugačija. Jer Vulinove izjave su apsolutno u suprotnosti sa stavovima koje Vučić iznosi u komunikaciji sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom i drugim državama Zapadnog Balkana. Zbog toga bi morao reagovati na sasvim drugačiji način. Ne želim da se miješam u političku situaciju u Srbiji, ali najbolje bi bilo da takvi ljudi kao što je Vulin – a ima ih ne samo u Srbiji nego i u Bosni i Hercegovini – izađu iz političkog života.

Srpski lideri u regionu

Omer Karabeg: Vučić je do prošle godine redovno održavao sastanke sa predstavnicima Srba koji žive u drugim državama regiona. Ta praksa je prošle godine verovatno prekinuta zbog pandemije. Koji je bio cilj tih sastanaka? Imaju li oni veze sa “srpskim svetom”?

Aleksandar Popov: Naravno da imaju. On je uspeo da u drugim državama regiona instalira ljude koji podupiru tu ideju. Pogledajmo samo Dodika koji stalno priča da je Bosna i Hercegovina nemoguća država i da Republika Srpska treba da se odvoji. On kao i Vulin otvoreno kaže da je najrealnija varijanta da Republika Srpska postane deo Srbije. Dodik, uostalom, više vremena provodi u Beogradu nego u Banjaluci. I u Crnoj Gori Vučić ima svoje ljude u Demokratskom frontu koji su česti gosti u Beogradu gde dobijaju visoka odlikovanja. Kosovo je druga priča. Tamo imamo Srpsku listu za koju tamošnji Srbiji moraju da glasaju. Ugušena je svaka konkurencija. Oliver Ivanović je najverovatnije zbog toga izgubio glavu. Setimo se samo kakve su laži i optužbe lansirane protiv njega uoči izbora nakon kojih je on i ubijen.

Vehid Šehić: Ako je to pozivanje na jedinstvo srpskog naroda, ne bih imao ništa protiv. I u Bosni i Hercegovini tri nacionalna lidera stalno pozivaju na jedinstvo bošnjačkog, hrvatskog i srpskog naroda. Ali problem je u tome što se pod plaštom jedinstva uvodi jednoumlje, obaveza da se mora misliti samo onako kako misli poglavica. I to je jako opasno. Ipak, čini mi se da je situacija u Hrvatskoj drukčija. Tamošnja srpska zajednica vidi svoju budućnost unutar Hrvatske i bori za svoja prava u okviru hrvatske države. Zato Milorada Pupovca pokušavaju proglasiti izdajicom srpskog roda.

Aleksandar Popov: Svoju politiku prema susedima Srbija često pravda argumentom da ima legitimno pravo da se stara o pripadnicima svoje nacije koji žive u susednim državama. I to je tačno, to je legitimna stvar. Međutim, ne vidim da Beograd dozvoljava da se neko drugi meša u unutrašnje stvari Srbije u nameri da zaštiti interese pripadnika svoje nacije koji tamo žive. To pravo Srbija uzima samo za sebe.

Liliputanski imperijalizam

Omer Karabeg: Kako gledate na činjenicu da Brisel do sada nije javno reagovao na Vulinove priče o ujedinjavanju svih Srba u regionu? Čini se da Brisel ne pridaje neki značaj tim pričama.

Aleksandar Popov: Srbiji se mnoge stvari gledaju kroz prste, pa i priča o “srpskom svetu”. Brisel očekuje da Beograd isporuči ono što se od njega traži još od 2012. kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. Zasada se to ne dešava. Za to delimično snosi krivicu i Priština koja otežava pregovore. A jedan od razloga što se energičnije ne reaguje na poteze srpskih vlasti, kao što je ovaj o “srpskom svetu”, je i u tome što se je Evropska unija u dobroj meri zabavila, da tako kažem, mangupima u svojim redovima.

Vehid Šehić: Moramo biti svjesni da se mnogi potezi u međunarodnim odnosima vuku tajnom diplomatijom. Ja bih u narednom periodu očekivao značajniju reakciju Evropske unije. Brisel će sigurno morati reagovati jer je ovo što sada radi Srbija u suprotnosti sa proklamovanim vrijednostima Evropske unije.

Omer Karabeg: U zaključku, da li je priča o “srpskom svetu” i Vučiću kao predsedniku svih Srba nastojanje da se održi živom ideja o “Velikoj Srbiji”, ali bez pominjanja “Velike Srbije”, ili je to samo udvoričko građenje Vučićevog kulta kao lidera svih Srba?

Aleksandar Popov: Ima tu i jednog i drugog. Nije dobro što je zbog građenja jednog kulta zatrovana atmosfera i u Srbiji i u regionu. Kad kontaminirate neki teren, onda treba puno vremena da se on dekontaminira, pa će tako i kontaminirana društvena atmosfera ostaviti posledice. Inače, priča o “srpskom svetu” je samo jedna megalomanska priča, to je – kako bi rekao naš zagrebački kolega Zoran Pusić – neka vrsta liliputanskog imperijalizma.

Vehid Šehić: Moglo bi se reči da je priča o “srpskom svetu” jednim dijelom pokušaj da se produži životarenje ideje o “Velikoj Srbiji”, da se ne bi zaboravila. Ono što je meni posebno neprihvatljivo to je udvoričko ponašanje Vulina, ali ne samo njega, neprikosnovenom lideru Srbije Aleksandru Vučiću.

Teško je shvatiti taj odnos, mada, biću iskren, imamo mi mnogo toga i u Bosni i Hercegovini. Ne mogu da shvatim da postoje ljudi koji nemaju nimalo samopoštovanja, pa su spremni da učine sve da bi se dodvorili moćnicima.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)