Tokom prethodnih nekoliko meseci, širom Novog Sada osvanuli su grafiti sa nekim od najpoznatijih simbola nacizma, kao što su Keltski krst, šifra 14/88, amblem SS divizije i mnogi drugi.

Prema brošuri „Fašizam oko nas“, nastaloj 2009. godine, saradnjom nekoliko antifašističkih organizacija iz Srbije, većina nacističkih simbola, koji se danas kroz različite ekstremno desno opredeljenje grupacije rehabilituje najčešće grafitima, povezano je na neki način sa različitim mitologijama, najčešće germanskom i nordijskom. Autori brošure simbole nacizma i fašizma dele u dve grupe – otvorene i kodirane simbole.

Primera radi, čuveni amblem zloglasne elitne vojne jedinice nacističke partije – SS divizije, koji čine dve rune pobede (Sig rune) iz nordijske mitologije, pripada grupi otvorenih simbola, jer se po njemu neonacisti najlakše prepoznaju i identifikuju.

Za razliku od otvorenih, kodirani simboli najčešće nastaju rehabilitacijom određenih simbola iz različitih istorijskih epoha, pa je tako Keltski krst, simbol Kelta drevne Irske i Škotske, koji je dugo korišćen kao hrišćanski simbol, krivicom američkog Ku Klux Klana koji ga je masovno popularizovao, postao obeležje neonacističke ideologije širom sveta.

Jedna od najzastupljenijih šifri među današnjim neonacistima jeste 14/88, koju mladi predstavnici ove ideologije stavljaju u opise na svojim profilima na društvenim mrežama, kako bi se lakše povezali sa svojim istomišljenicima. Broj 14 ima značenje 14 reči sadržanih u sintagmi „We must secure existence of our people and future for white children“ (Mi moramo obezbediti egzistenciju našeg naroda i budućnost za belu decu) čiji je autor pripadnik američke rasističke organizacije „The Order“ Dejvid Lejni. Broj 88 označava izraz Hajl Hitler. Slovo H je osmo slovo abecede, otud i 88, odnosno „HH“. Ovi brojevi su često bili deo imena različitih „Nazi“ pank bendova, magazina i organizacija.

„Navikli smo se…“

Sociološkinja Nataša Ivaneža kaže da se ovim grafitima šalje poruka celom društvu da su fašisti i neonacisti i dalje tu, kao i da je posledica crtanja grafita nacističkih simbola desenzitivizacija na ovakve sadržaje.

„Svakodnevno prolazimo pored takvih simbola i poruka i čak i ako imamo problem sa tim sad su nam već postali sastavni deo vizuelnog identiteta grada, ne obraćamo pažnju niti promišljamo ove poruke i šta one zapravo znače. Dodatno, trend na globalnom nivou je transformacija simbola i pokušaj njihovog – uslovno rečeno – pranja. Pa tako mnogi nacistički simboli višu nisu nacistički nego, kao, predstavljaju zaboravljene simbole Slovena ili nešto slično. Ili se sa druge strane iz upotrebe izbacuju ovi najpoznatiji poput svastike, a počinju da se koriste neki manje poznati, koje možda šira javnost neće prepoznati, ali će svakako određenoj grupi preneti poruku koju treba”, kazala je ona.

Zakonom o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja koji je stupio na snagu 2009. godine, zabranjena je proizvodnja “propagandnog materijala”, koji podstiče bilo kakvu vrstu mržnje ili propagira fašističku ili neonacističku ideologiju. Na spisku stvari koje se smatraju propagandnim materijalom nalaze se grafiti. Zakonom je predviđena kazna od sto hiljada do milion dinara za svakoga ko prekrši ovaj član zakona.

Kako je postalo “kul” biti fašista ili neonacista

Politikolog Duško Radosavljević kaže da omladinske desničarske organizacije koje deluju u Srbiji imaju slabiju ili jaču vezu sa aktuelnom vlašću, pa im se samim tim ovi nimalo neozbiljni “ispadi”, poput grafita tolerišu.

“Aktuelni režim nije svestan da pružena podrška nikada do kraja ne obavezuje članove tih organizacija, jer postoje i članovi koji su duboko indoktrinirani fašističkim učenjem, dakle ‘navučeni na sile mraka i haosa’, koji nastavljaju svoj ‘posao’, i defiluju sa svojim stilom ponašanja, oblačenja i sakaćenja gradskih prostora i zidova. Režim se grdno vara ako misli da svoje voljno izabrane saputnike može do kraja kontrolisati, tako da im se može desiti da ih ovi jako neprijatno iznenade nekom svojom aktivnošću, koja će po svom karakteru biti pogubna za sve članove određene političke zajednice, ne samo za trenutnu vlast”, dodaje Radosavljević.

Nataša Ivaneža kaže da je jako bitno da javnost bude upoznata sa značenjem simbola koji su svuda oko nas, kao i da je veliki problem to što je postalo “kul” biti fašista ili neonacista.

“Postoji sve više i više stranica na društvenim mrežama koje prodaju majice, dukseve, kačkete itd. sa nacističkim simbolima i ta odeća izgleda dobro, marketing se odlično radi i naravno da ćete kupiti majicu koju nosi još petoro ljudi iz vašeg društva i svesno ili nesvesno ćete širiti određenu poruku time. Zato građane treba upoznati sa ovim stvarima, jer nije samo svastika simbol nacizma”, upozorava Ivaneža.

Aleksandar Bugarin (VOICE)