Evropa želi da se oslobodi zavisnosti od uvoza sirovina a jednu od ključnih uloga u tome ima i litijum, ali eksploatacija tog metala u mnogim zemljama nailazi na otpor stanovništva, piše nemački dnevnik Handelsblat.

U dugačkom članku koji je uglavnom posvećen borbi lokalnih vlasti i žitelja Kaseresa, na jugozapadu Španije, protiv otvaranja rudnika litijuma u blizini njihovog grada, list piše da to nije izuzetak i da i u drugim delovima Evrope u kojima je otkriven litijum traju „svađe oko prokletstva i blagoslova“ tog otkrića.

„Na primer u Portugalu, Velikoj Britaniji i Srbiji. Činjenica je da taj laki metal ima važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, jer je jedna od najvažnijih sirovina za proizvodnju baterija, i to ne samo za pametne telefone, laptop računare, nego pre svega za električne automobile“, piše dnevnik.

Handelsblat, međutim, ukazuje da su „evropske rezerve u globalnim razmerama relativno skromne, a zabrinutost stanovništva zbog životne sredine velika, što bi moglo i da ugrozi eksploataciju“.

Kao primer dnevnik navodi i Srbiju i planove kompanije Rio Tinto sa nalazištem visokokvalitetnog litijuma u dolini reke Jadar, ali i tvrdnje nevladinih organizacija da to može da nanese „nepopravljivu štetu vodi, zemljištu, vazduhu i ljudima“. List piše da je i Srpska akademija nauka i umetnosti zamolila vladu Srbije da razmotri nepopravljive posledice.

Takođe, dnevnik navodi da građanske inicijative optužuju Vladu Srbije da budzašto prodaje litijum, pošto će Rio Tinto u prvih deset godina eksploatacije zaraditi četiri milijarde evra, a država Srbija samo 300 miliona.

„Oni smatraju da bi bilo bolje da Srbija, poput Bolivije, vrši eksploataciju preko državnog preduzeća, i tako finansira najviše ekološke standarde i ujedno više zaradi“, piše dnevnik.

U Boliviji se, podseća list, prema istraživanjima američkog geološkog instituta sa više od 26,5 % nalazi najveći deo od 79,4 miliona tona litijuma, na koliko se procenjuju ukupne svetske rezerve.

Argentina ima oko 24,3% a Čile 12,1%. Srbija, prema tim podacima, sa oko 1,2 miliona tona tog lakog metala raspolaže sa 1,5% ukupnih svetskih rezervi. U Nemačkoj se nalaze 3,4%, a u Češkoj 1,6% svetskih rezervi, piše Handelsblat.

List navodi da Evropa želi da postane nezavisnija od uvoza sirovina u važnim oblastima i podseća da je litijum do sada uglavnom uvozila iz Kine, pošto ona ima najveće rafinerijske kapacitete za izdvajanje litijuma iz stenovitih minerala, koji se uglavnom vade u Južnoj Americi.

„A potrebe su ogromne. Prema podacima Evropske komisije Evropi će 2050. godine za akumulatore energije i električne automobile biti potrebno 60 puta više litijuma nego danas. Potražnja je već podigla cene. Tona litijum-karbonata koji je dovoljno kvalitetan za proizvodnju baterija košta sada u Evropi 12.500 dolara – 30% više nego početkom godine“, navodi list.

„Zemlje za rezervama litijuma nadaju se da ga neće samo eksploatisati već da će preko tih nalazišta privući i proizvodnju baterijskih ćelija, automobilskih baterija, i kao krajnji korak i proizvodnju električnih automobila“, piše list, i navodi reči srpske premijerke Ane Brnabić da Srbija neće dopustiti izvoz sirovog litijuma, već samo polufabrikata ili baterija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema pisanju dnevnika, „sanja o fabrici baterija i električnih automobila u Srbiji“ i nada se čak da će u zemlju privući nemačke proizvođače automobila. Dnevnik prenosi Vučićeve reči da bi bilo „šteta da se od tog litijuma ništa ne napravi“.

„Međutim, nadu da zbog nalazišta litijuma mogu postati lokacija za proizvodnju baterija u Evropi, a to je strateška oblast evropske politike, dele mnogi delovi Evrope“,

„Već smo doneli odluku da litijum eksploatišemo samo ako možemo da dovedemo i sledeću fazu u lancu stvaranja nove vrednosti“, izjavio je za Handelsblat i portugalski ministar privrede Pedro Siza Vijeira. To podrazumeva oplemenjivanje litijuma i proizvodnju baterijskih ćelija, ili celih baterija u Portugalu.

Sličnu „renesansu“ od nalazišta litijuma otkrivenih 2017. godine očekuje i engleski tradicionalno rudarski region Kornvol. „I britanska vlada se nada da će u zemlju dovući ceo lanac stvaranja nove vrednosti u oblasti električnih automobila“, piše Handelsblat.

Međutim, u španskom Kaseresu projekat eksploatacije litijuma je zbog protivljenja lokalnih vlasti i stanovništva „stavljen na led“.

„Kod nas nikada neće biti izgrađen rudnik litijuma, kaže gradonačelnik Kaseresa Luis Salaja. Taj grad od 100.000 stanovnika nalazi se u regionu Ekstramadura, na jugozapadu Španije. To je jedan od najsiromašnijih delova zemlje. Nezaposlenost među mladima je 56%. Ali Salaju ne obuzima oduševljenje zbog toga što australijska rudarska kompanija Infiniti litijum posle probnih bušenja veruje da se tu nalazi jedno od najvećih nalazišta u Evropi – uprkos svim obećanjima“, piše Handelsblat.

(EURACTIV.rs)