Da su činjenice tvrdoglave, to je poslovična istina, ali nevolja je u tome što ima mnogo tvrđih glava od samih činjenica.

Doktor Tibor Varadi je ugledni pravnik čije znanje koriste i domaće i svetske institucije i s razlogom. On je nedavno ukazao na činjenicu sa kojom se mnogi muče – politički stranački prvaci posebno – a ta muka je veća od one muke s rečima kojima barataju stranački prvaci i crkveni velikodostojnici. Doktor Varadi o vojvođanskoj autonomiji kaže: “Autonomija Vojvodine je normalno stanje, kao što je normalno i to da ta autonomija bude u okviru Srbije”. Nema problema u tome što ovaj ugledni pravnik kaže – i Ustavni sud je to saopštio povodom nekakvog prigovora legendarnog doktora K. prvaka DSS u vezi sa Statutom Vojvodine. U tome je problem. Nije doktor K. jedini koji ima problema sa vojvođanskom autonomijom. Još veće su muke visokopreosvećenog mitropolita crgonorsko-primorskog i skenderijskog – to mu je grad Skadar u Albaniji – koji kaže da je to sve u Novom Sadu – separatizam. Pomenuti doktor K. ima problema i sa Nemačkom ili njenim ambasadorom u Beogradu: ambasador je u jednoj izjavi kazao da je doktor K. – lažov. Nećemo se mešati u to, ali valja neke stvari precizirati – kao što valja reči birati i to važi i za ambasadore – jer lukavi Nemac je zaista upotrebio tu reč, ali u našem jeziku ima i argumenata za tu reč. Toga se Nemac držao i rekao je samo “lažov”, a ne recimo lažovčina. Tu smo semantičku finesu opisali u jednoj prilici i ovde se nećemo vraćati na to: neka sud presudi šta je šta i neka se izvini ko treba da se izvini. Mi ćemo se vratiti na autonomiju vojvođansku oko koje rasprave ne prestaju. I još jednom – ugledni pravnik dr T. Varadi je zadao muke drugima i sada oni ne znaju šta će i kako će. A reči nisu bezazlene ni nevine i značenja nisu jednostavna.

Neke su napomene stoga ovde neophodne upravo u vezi sa pojmom autonomije uopšte, pa i vojvođanske.

Evropa je obilje autonomija. Imaće ona svoj glavni grad, a da li će to biti Brisel ili Strazburg – davna prestonica Karla Velikog, vladara zapada – još ne znamo. Autonomije svedoče da i EU hoće da izbegne briselizaciju. Jer per definitionem svaka je autonomija dobra, jer se izvodi iz nužne decentralizacije u kojoj oci EU vide jedinu šansu da se ostvari jedinstvo u različitosti i demokratija. Ovo kod nas, recimo na jugu Srbije – tamo u Sandžaku – jeste koješta, jer svi hoće da imaju autonomiju i da je nekom priključe. Balkan smo time zavili u crno, jer imalo je tih autonomija – i famoznih SAO – u velikom broju. Stoga ćemo se vratiti onoj činjenici na koju je T. Varadi ukazao, s kojom se muče centralisti i borci protiv navodnog vojvođanskog separatizma. Oni ističu činjenice koje to nisu, a s pravim činjenicama se muče. Pomenuti doktor K. je tako i postupao – on govori o nečemu što nije problem i čega nema i to smatra činjenicom. Podetićemo na jednu “filozofsku” anegdotu koja se pripisuje G. V. F. Hegelu ili je – tako se kaže – u nekoj vezi s njim i njegovim učenicima. Uzgred, nije uopšte dokazano da je veliki filozof to rekao, ali anegdote su to i u njima ima nekog “zrnca istine”, a to zavisi kako ih čitamo. Objavio je bio Hegel svoju “Fenomenologiju Duha”, delo veličanstvene umne konstrukcije – da objasni ulogu Duha koji se postvaruje i tako stvara istoriju. Učenici koji nisu shvatili delo su zapitali Hegela šta će činiti ako su činjenice protiv njega. Činjenice kako su ih oni shvatali. S briljantnom dozom filozofske ironije Hegel je odgovorio učenicima: Ako je tako – i ako su to činjenice – onda tim gore po činjenice, odnosno teško tim vašim činjenicama. S takvim nekim “činjenicama” nastupaju oni koji nisu razumeli činjenicu na koju je T. Varadi ukazao. To sa činjenicama je uistinu muka velika koju muče neki stranački prvaci, a među njima se posebno ističe naš omiljeni doktor K. Njega godinama čitamo. Još od vremena kada je odmeravao snage sa E. Kardeljem, koji je bio – ruku na srce – filozof u odnosu na njega – ili kad je veličao Ljotića.

Još neke stvari oko autonomije – vojvođanske i svake – valjalo bi preceizirati da ne bude zabune.

Ima autonomaša iskrenih i evropski orijentisanih, ali i autonomaša trgovaca i navijača. Ovi drugi bi prodali svaku autonomiju na pijaci stranačkih trgovaca – nakupaca. I u Beogradu i u Novom Sadu. Jedino rešenje u ovim prilikama je držati se činjenica, najpre one da je vojvođanska autonomija moguća samo kao evropski pojam i civilizacijska vrednost kojom se sama Evropa ponosi. Ostalo je priča o političkim sićardžijama. Ili o doktoru K. i njegovim takozvanim činjenicama, odnosno palanačkim trikovima. Jedno su činjenice na koje podseća dr T. Varadi, a drugo je ono o čemu govore brojni prvaci i crkvene velmože naše.

Bilo kako bilo, s činjenicama nas čekaju velike muke i grdne nevolje i to ovde i sada – i u Beogradu i u Novom Sadu.

(Autonomija)