Šezdeset i petoro ljudi od 94 ispitanika pripadnika LGBT+ populacije, koji su odgovorili na upitnik lista Danas, navelo je da je iskusilo psihičke probleme, fizičke napade i uvrede na račun orijentacije.

Od više od 200 osoba koje su odgovarale na upitnik Danasa, 94 njih su pripadnici LGBT+ populacije, a 115 nisu.

Ubedljivo najveći procenat ispitanika je sa ocenom 1, od 5, ocenio napore nadležnih da zaštite prava i dobrobit LGBT zajednice, dok je skoro 60 upitanih imalo problem zbog pripadanja LGBT+ zajednici, kako u porodici, tako i tokom školovanja, prilikom zapošljavanja, na radnom mestu, javnim prostorima i institucijama.

Da nije imalo nikakvih problema odgovorilo je 35 ljudi.

– Kada se govori o osnovnom pravu, pravu na život, LGBT+ populacija je jedina zajednica kojoj se preti zbog okupljanja – kaže za Danas Goran Miletić, pravnik i direktor „Civil Rights Defenders” za Evropu.

On objašnjava da su godinama prilikom organizovanja Prajda imali pretnje da će ljudi biti pobijeni ili eliminisani. Ljudi su primali ozbiljne pretnje smrću i pretnje da će biti pretučeni.

Njihova istraživanja pokazuju da postoji dosta pretnji fizičkim i verbalnim nasiljem i to je, prema njegovom mišljenju, osnovni problem koji zajednica i dalje ima. Drugi problem je diskriminacija.

U raznim sferama, od usluga u lokalu, prilikom susreta sa policijom ili državnim organima i slično. Ljudi se najčešće i dalje plaše da prijave nasilje zbog posledica.

Slični su i podaci do kojih je Danas došao radeći projekat Danas pita, građani učestvuju – sa kojim problemima se suočava LGBT+ populacija u Srbiji.

„Verbalno vređanje od vršnjaka, diskriminacija prilikom zapošljavanja, nasilje, konstantno psihičko i verbalno maltretiranje tokom školovanja, na ulici od strane prolaznika, problemi u porodici i u javnosti, psihički i fizički napadi. Marginalizacija, podsmeh, ogovaranja, nepotrebne provokacije, lažna tolerancija. Ucenjivanje na poslu, dobacivanje na javnim mestima, povlačenje u samoću. Podrugljivi komentari kod lekara bazirani na pretpostavkama, kao i odbijanje prižanja medicinskih usluga, pretnje batinama, smrću…“, to su samo neki od problema koje su anketirani naveli za Danas.

Ljudi su u odgovorima navodili da su iskusili depresiju i anksioznost, pretnje smrću, fizičko nasilje, odbacivanje od strane porodice, fizičko i psihičko zlostavljanje.

„Napala su me trojica mladića, ali napad nisam prijavio jer nisam bio autovan kod porodice, i nisam želeo da saznaju pravi razlog. Kolege na bivšem poslu su otvoreno izražavale nezadovoljstvo što ljudi poput mene postoje i da nas treba ako ne ubiti, onda pozatvarati ili proterati iz Srbije. Bivši prijatelji su nakon autovanja otvoreno rekli da se ne žele družiti s bolesnicima“, samo su neki od odgovora anketiranih.

Među odgovorima se navode i vređanja doživljena od profesora i kolega studenata na fakultetu, a više njih je isticalo napade na ulici i javnim mestima od nepoznatih ljudi, fizičko nasilje, psovke, uvrede i govor mržnje, presretanje i maltretiranje od strane policije…

Sagovornici, kako strejt tako i LGBT+ populacije, koji su odgovarali na anketu kao ključne probleme su istakli diskriminaciju, nedostatak osnovnih ljdskih prava, fašizam, patrijarhalnost, verski fanatizam, nacionalizam, život u strahu, život u četiri zida, uskraćeno pravo na ljubav deteta i stvaranje porodice…

Prava koji se odnose na brak, usvajanje dece, kao i nasleđivanje imovine, trebalo je da reguliše Zakon o istopolnim zajednicama, koji međutim u našoj zemlji i dalje nije donet.

Miletić koji je, kao pravnik, bio u radnoj grupi za Zakona o istopolnim zajednicama, objašnjava da donošenje ovog zakona u našoj zemlji zavisi od predsednika Republike Aleksandra Vučića.

– Kad on bude želeo da taj zakon bude donet, on će biti donet. Bio sam član radne grupe, zakon je urađen i završen, i spreman za usvajanje. Ne postoji ništa drugo što čeka, samo je potrebna politička volja koja je u našoj zemlji u rukama predsednka. Kada on shvati da je to taj politički momenat kada želi da to uradi, zakon će biti usvojen – ukazuje on i dodaje da je predsednik trenutno jedina adresa, jer ne postoji neka koaliciona vlada u Srbiji, pa da sve zavisi od više partija.

– Situacija je poprilično čista, a predsednik je jedina adresa za njegovo usvajanje – ističe Miletić.

Što se ostalih zakona u našoj zemlji tiče, koji zabranjuju diskriminaciju, fizičke napade, on pojašnjava da u Srbiji imamo odličan zakonodavni okvir, ali je primena zakona proprilično loša.

– Imamo jako lošu primenu zakona i onda kada treba Tužilaštvo da reaguje, to je katastrofalno. Mnogo slučajeva prijavljujemo, ali tužilaštvo tu ne radi dovoljno – konstatuje on.

Aleksandar Savić iz Udruženja Da se zna takođe među ključnim problemima primećuje nedostatak zakona o registrovanom istopolnom partnerstvu, koji bi pružio bračnu jednakost kao onu koju imaju heteroseksualni parovi.

Zakon o rodnom identitetu je takođe važan za LGBT+ zajednicu, primećuje on.

– Većina političkih partija u Srbiji, one koje su trenutno u vlasti, nikada do kraja jasno i nedvosmisleno ne kažu da su za to da LGBT+ ljudi treba da budu ravnopravni građani i građanke ovog društva, već je to nešto potpuno iskalkulisano. Na primer, Gordana Čomić jedan dan kaže nešto lepo, pa onda sutradan, odmogne. Ana Brnabić opravdava svoje ćutanje, i tu nam je negde jasno da nam nije jasno koji je njihov stav – pojašnjava Savić.

Pored toga, naglašava da su problem nasilje i diskriminacija i činjenica da se oni često ne prijavljuju zbog nepoverenja u institucije, pa tako često prođu ispod radara.

– Ljudi se često odluče da ne prijave nasilje pogotovu u malim gradovma, jer se plaše da će se saznati da su deo LGBT zajednice, jer nisu spremni, mogu da dožive odbacivanje od porodice. Kada se i odluče da prijave, ta suđenja traju poprilično dugo i neretko se dešava da napadači prođu nesankcionisano – pojašnjava Savić i dodaje da tu postoji i problem emotivne prirode, koji nije politički, a to je odbacivanje.

Kako kaže, LGBT populacija, neretko, kada se autuje prijateljima i porodici nailaze na odbacivanje, što kasnije dovodi da mladi ljudi ili onih koji nisu ekonomski osnaženi, ostanu bez krova nad glavom, ili upadnu u finansijske probleme i slično.

To potvrđuje i anketa Danasa, TE je zato 60 anketiranih građana potvrdilo da je autovano, dok 34 kaže da nije.

Većina je, kako navode, samo prijateljima otkrila svoju orIjentaciju, jer se boje osude, zato što žive u homofobičnoj sredini, te se ne osećaju bezbedno.

„Okruženje nije dovoljno tolerantno da bih mogao svima da se autujem. Još uvek je skandalozno i sramotno biti gej, posebno u malom mestu u kom žive moji roditelji. Homoseksualnost se doživljava kao velika nesreća u porodici, a o gejevima se priča isključivo pogrdno“, glase samo neki od komentara koje su ostavili naši anketirani.

Ocena sistemske podrške LGBT populaciji u Srbiji

„Apsolutno ne“, tako je većina anketiranih odgovorila na pitanje da li postoji sistemska podrška LGBT populaciji u Srbiji. No, manji broj njih je uz psovke isticao da je država obezbedila sva prava LGBT + populaciji, pa čak i „previše“.

U velikoj manjini, ali poražavajući, bili su odgovori poput:„Njima treba oduzeti sva prava, dokumenta i napraviti rezervat u kojem će biti smešteni iz kojeg nema izlaza. Da im se ne deli hrana, već neka jedu sami sebe…“

Većina anketiranih je primetila da načelno postoje mehanizmi za zaštitu od diskiriminacije i nasilja, ali dugačak je put do toga da  oni počnu da se primenjuju u svim sredinama u Srbiji, i u svim aspektima života.

Zato atmosferu koja vlada prema LGBT+ populaciji u našem društvu većina anketiranih opisuje kao „jezivu i užasnu“. Kao pasivno agresivnu, dominantno neprijateljsku, zatucanu, isključivu, homofobičnu, šovinističku, međutim i mnogo bolju nego pre 10 godina.

– Pripadnici LGBT populacije se nikad ne doživljavaju kao sugrađani. Kao da gejevi nisu nečija braća, stričevi, prijatelji, rođaci, kolege… Oni su ovde strani plaćenici, izdajnici, nekakva neslana šala stigla sa Zapada. Ljudi nisu svesni da se svakodnevno susreću sa gejevima i žive u uverenju da je to toliko retko da mogu da omalovažavaju na svakom koraku. Pritom, nisu ni svesni da tako možda povređuju nekoga do koga im je stalo – navedeno je u jednom od odgovora iz ankete.

Govor mržnje

Danas manji procenat ljudi ima negativne konotacije prema LGBT+ populaciji u našoj zemlji, nego pre pet, deseti više godina, zato se izvodi zaklučak da se situacija, iako sporo, menja na bolje.

– Iz moje perspektive, deo društva jeste pro LGBT i razume probleme i izazove sa kojima se susrećemo, iako smo sasvim obični ljudi kao i svi drugi. Postoji i drugi deo nih koje verovatno i ne interesujemo, koji razmišlja od čega će da plati struju, ekskurziju detetu, i postoji manji deo koji je manipulisan od populističkih desničarskih partija kao što su Dveri, Zavetnici i slične marginalne političke opcije u Srbiji, koje dižu histeriju izmišljotinama, ali to nije veliki procenat. Problem je samo to što su oni glasni u medijima i to što Srbija nema oštar odgovor na govor mržnje, ne samo kad je LGBT+ populacija u pitanju – pojašnjava Savić i dodaje da ukoliko neko doživi nasilje ili diskriminaciju može da je prijavi na njihovom Da se zna sajtu i potraži psihološku i drugu podršku.

(Danas), foto: Pixabay)