Crnogorski predsednik Milo Đukanović ocenio je da je crnogorski nacionalni kulturni i verski identitet epicentar nacionalističkih ataka na Crnu Goru i da se mora se odlučno i strateški osmišljeno odoleti velikodržavnoj i kleronacionalističkoj agresiji negiranja Crne Gore.

„Trebaće nam mnogo više osmišljenih, produbljenih napora konzistentne državne politike u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, nauke, odnosa sa mladima da bi uspešnije i pouzdanije učvršćivali identitetsku svest u Crnoj Gori. Pre svega, svest o državnom identitetu kao uslovu opstanka, stabilnosti i evropskog prosperiteta Crne Gore“, naveo je Đukanović u autorskom tekstu za podgoričku Pobjedu.

U tekstu povodom 15 godina od kada je Crna Gora na referendumu obnovila državnu nezavisnost, Đukanović je istakao da se mora odlučno i strateški osmišljeno odoleti velikodržavnoj i kleronacionalističkoj agresiji negiranja Crne Gore.

„U tom pregnuću nikad ne smemo zaboraviti na odgovornost prema državotvornim manjinama u Crnoj Gori. Niti dozvoliti da upadnemo u zamku mržnje prema bilo kome uključujući i one sa čijih se najviših adresa atakuje na Crnu Goru i Crnogorce. Jer mržnja bi postala naš teret i naše ograničenje u budućnosti“, naveo je on.

Ukoliko EU i dalje bude pasivna na Zapadnom Balkanu, kako je ocenio, dodatno će ohrabriti antievropske, nacionalističke, velikodržavne politike, i sve protivnike Evrope da jačaju svoju destrukciju na Zapadnom Balkanu.

„Pitanje koje danas stoji pred EU je da li želi da preuzme odgovornost za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, kao evropskom regionu. Ili će, kao i do sada, i danas inicijativu prepustiti drugima, svojim protivnicima, koji upravo Zapadni Balkan koriste kao pristupni teren za usavršavanje svog hibridnog repertoara protiv Evrope“, naveo je Đukanović.

Crna Gora danas obilježava 15 godina od obnove nezavisnosti.

Crna Gora je 21. maja 2006. na referendumu obnovila državnu samostalnost.

Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu je tada glasalo 419.240 građana ili 86,5 odsto od ukupnog broja birača.

Crnogorsku nezavisnost podržalo je 230.661 građana ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto.

Skupština Crne Gore prethodno je usvojila Zakon o referendumu, koji je dogovoren uz preporuku Evropske unije.

Za uspjeh referenduma bilo je potrebno da ga podrži 55 odsto izašlih birača.

Referendumsko pitanje glasilo je – Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?

Skupština Crne Gore je na sjednici 2. marta, na osnovu prijedloga tadašnjeg predsjednika Filipa Vujanovića donijela odluku da referendum o državno-pravnom statusu bude održan 21. maja.

Pravo izjašnjavanja na referendumu imali su građani koji u skladu sa propisima o izborima imali biračko pravo, a prema podacima RRK, pravo glasa na referendumu imalo je 484.718 građana.

(Beta/Antena M)