Vlade i poslodavci treba zajedno da rade na promociji višegeneracijske radne snage kako bi se prilagodili promenama u svetu rada koje je ubrzala pandemija koronavirusa, ukazuje se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U izveštaju „Promovisanje radne snage svih godina“ navodi se da će do 2050. četvoro od desetoro radnika u najnaprednijim ekonomijama verovatno biti starije od 50 godina. Takođe će sredinom veka u zemljama OECD na svake dve osobe starosti 20-64 godine biti jedna stara 65 i više godina prema jedna starija na svake tri osobe od 20 do 64 godine sada.

Ukazuje se i da su javne politike zapošljavanja i penzionisanja, kao i korporativne prakse, često usko povezane sa starošću radnika umesto sa njegovim stvarnim radnim sposobnostima i individualnim potrebama.

Iako su stariji danas zdraviji i obrazovaniji nego što su bili ranije, njihov talenat često ostaje nedovoljno iskorišćen.

„Promovisanje većeg diverziteta iskustva, generacija i talenata ima potencijal da donese ogromne koristi radnicima, kompanijama i celom društvu“, rekao je generalni sekretar OECD Angel Guria.

U izveštaju se navodi da bi veće učešće starijih radnika u zaposlenosti značajno doprinelo poboljšanju životnog standarda u regionu OECD.

Produžavanje radnog veka moglo bi da podstakne BDP po stanovniku u proseku za 19% do 2050. u zemljama OECD, ako bi stopa zaposlenosti starijih radnika bila kao u zemljama sa najboljim performansana, poput Islanda i Novog Zelanda.

Navodi se i da je starosna diskriminacija zajednički problem u svetu i da predstavlja značajan trošak za poslovanje.

Umesto fokusiranja na starosnu dob, politika tržišta rada treba da bude prilagođena različitim individualnim okolnostima i kontekstima. To znači uklanjanje prakse angažovanja radnika prema starosnoj strukturi i ohrabrivanje kulture „starosnog diverziteta“ u kojoj se svi radnici osećaju dobro i u kojoj se svi cene bez obzira na godine.

Kako je istakao OECD, ključno je zadržavanje talenta. Izveštaj je potvrdio da poslodavci koji pozitivno odgovaraju na promene potreba zaposlenih tokom njihovih života i karijera lakše privlače, motivišu i zadržavaju radnike. S druge strane, ti radnici verovatno će dati veći doprinos na radnom mestu.

Uz fleksibilnije radne aranžmane, sprovođenje programa povratka i pružanje mogućnosti za karijeru, i planiranje finansija tokom životnog ciklusa zaposlenih može da deluje kao efikasna politika zadržavanja i mlađih i starijih radnika.

Brojne prednosti nudi i „obrnuto mentorstvo“ i može da pomogne u rušenju stereotipa o starosti, navodi se u izveštaju OECD.

Vlade i kompanije treba da preispitaju pristup obukama i razvoju veština. Trenutno samo 41 odsto odraslih širom OECD pohađa obuku vezanu za posao. Takođe je veća verovatnoća da će obuke pohađati zaposleni koji su mlađi, obrazovaniji i koji rade sa punim radnim vremenom nego oni stariji, sa manje veština, koji rade sa nepunim radnim vremenom.

Posticanje ljudi da očuvaju i razvijaju veštine tokom karijere i života doprinelo bi značajnom rastu produktivnosti i pomoglo da više starijih ljudi produži svoj radni vek, zaključuje se izveštaju OECD.

(Euractiv.rs)