Novim pravilima za ograničavanje poslovanja kompanija koje pomažu strane države, Evropska unija je, posle pogoršanja odnosa Brisela i Pekinga u poslednjih nekoliko meseci, pokazala čvršći stav prema Kini čije kompanije s državnim subvencijama imaju prednost na evropskim tržištima,preneo je Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Evropska unija preduzela je u sredu korake da se zaštiti od ekonomske konkurencije iz Kine koju smatra nefer, kao znak sve većeg nepoverenja pošto je Zapad uveo sankcije Kini zbog kršenja prava, a Peking odgovorio uzvratnim merama, ukazuje Rojters.

Evropska komisija predstavila je planove za smanjenje zavisnosti od kineskih i drugih stranih snabdevača u šest strateških područja, kao i za ograničavanje mogućnosti kompanija koje su dobile strane subvencije da kupuju preduzeća iz EU ili učestvuju na javnim tenderima.

Komesarka EU za konkurenciju Margret Vestager rekla je na konferenciji za novinare da već 60 godina postoje pravila koja kontrolišu državnu pomoć od evropskih vlada, ali nijedno koje sprečava da se strane subvencije koriste za kupovinu kompanija u zemljama Unije.

Evropska komisija takođe je obustavila napore za ratifikaciju sveobuhvatnog sporazuma s Kinom o ulaganju, uvidevši da će teško dobiti podršku poslanika Evropskog parlamenta, pošto je, kako ukazuje Rojters, Peking uveo sankcije protiv pet njihovih kolega u uzvrtanim merama na sankcije iz EU.

Komisija i dalje veruje da će dogovor postignut krajem 2020. pomoći u ispravljanju neuravnoteženih ekonomskih veza, ali su šanse za njega smanjene, ocenjuje Rojters.

Politika Evropske komisije za državnu pomoć deo je delikatnog pokušaja uravnoteženja odnosa s Kinom, prema kojoj Brisel sada želi da pokaže više snage, ali istovremeno da drži vrata za dijalog otvorenim, ističe Frans pres.

Predložena pravila ne spominju konkretno Kinu, ali, kako ukazuje AFP, dolaze kada su odnosi EU i njenog drugog najvećeg trgovinskog partnera na najnižoj tački posle ljutite razmene sankcija zbog zabrinutosti za ljudska prava.

Prema novim pravilima, antimonopolske vlasti EU sprovešće istrage stranih kompanija koje imaju podršku država van Unije a koje žele da preuzmu preduzeća u EU s godišnjim prometom većim od 500 miliona evra.

Istraga o državnoj pomoći će takođe biti pokrenuta za subvencionisane kompanije koje učestvuju na velikim javnim tenderima u EU vrednim više od 250 miliona evra.

Ako bude neophodno, Brisel će moći da sprovede korektivne mere za sprečavanje narušavanja konkurencije, a u nekim slučajevima i da zabrani spornoj kompaniji spajanje s drugom u EU ili da dobije javni ugovor.

Nelegalna pomoć, ukazuje AFP može uključivati beskamatne zajmove, povlašćeni poreski tretman ili jednostavne direktne subvencije.

Brisel je već dugo nezadovoljan uvozom kineske robe proizvedene uz subvencije, zbog čega je najavio mere koje će obezbediti da evropske industrije više ne ugrožavaju strani investitori za koja su važila labavija pravila, navodi Asošiejted pres.

Komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton rekao je da se tim predlogom „smanjuje pukotina“ u propisima kako bi se osiguralo da se sve kompanije ravnopravno takmiče.

Pod udarom pandemije COVID-19, privreda EU je već doživela udarac bez presedana. Korona virus takođe je ogolio zavisnost od strateških proizvoda u osetljivim sektorima, od energije do zdravstva u kojima EU želi da postane daleko autonomnija, što će, kako ocenjuje AP, ići na štetu Pekinga.

„Kompanije su mogle da koriste strane subvencije za kupovinu preduzeća ovde u Evropi. Neki su uspeli da podriju svoje konkurente na javnim tenderima ne zato što su efikasniji, već zato što dobijaju finansijsku podršku od stranih zemalja. I to nije fer“, rekla je Vestager, dodajući da „to mora da prestane“.

Predložena pravila su najnoviji znak promene stava Evrope prema Kini, najvećem partneru Unije za robnu razmenu i ključnom tržištu za evropske izvoznike, ocenjuje Volstrit džurnal, ukazujući da je čvrst stav EU prema Kini donedavno bio je nezamisliv.

Pored toga što su politički odnosi Brisela i Pekinga pogoršani poslednjih meseci, mnogi evropski proizvođači, iako se u velikoj meri oslanjaju na kinesku potražnju za automobilima, luksuznim proizvodima i drugom robom, istovremeno su sve više uznemireni kako Kina uzima tržišni udeo u oblastima poput napredne proizvodnje i inženjerstva.

Ako ih odobre 27 vlada EU i Evropski parlament, pravila će pomoći u rešavanju sve veće zabrinutosti u Evropi zbog kineskih preduzeća koja se ojačana državnom podrškom nepravedno takmiče širom sveta, kako piše list, najnižim ponudama na javnim tenderima i nenadmašivim cenama za kupovinu kompanija.

Zvaničnici EU takođe su zabrinuti što strane subvencije daju nepravednu prednost u kupovini evropskih inovacija, što dodatno slabi ekonomiju bloka.

Evropski pristup Kini je takođe različit od američkog. Za razliku od SAD, EU ne želi da odvoji delove svoje privrede od kineske. Umesto toga, nada se da može da izvrši pritisak na Kinu da se pridržava međunarodnih pravila, dok istovremeno teži ekonomskim vezama.

Nova pravila suočavaju se sa značajnim preprekama, ocenjuje Volstrit džurnal. Kompromisni tekst moraće da se postigne između Evropske komisije, nacionalnih vlada EU i Evropskog parlamenta, što može trajati nekoliko godina.

Iako predloge podržavaju najveće privrede EU, Francuska i Nemačka, neke vlade bi, prema navodima analitičara, mogle biti nerade da budu uvučene u spor EU i Kine, dok će se lobisti verovatno žaliti da će to dodatno zakomplikovati pravila u EU gde se kompanije već suočavaju s velikom birokratijom.

(Beta)