Svim nacionalističkim strankama od perioda vladavine Slobodana Miloševića Vojvodina je služila kao poligon za lečenje frustracija zbog izgubljenog Kosova.

Posle ekonomske devastacije i urušavanja Vojvodine koje je počelo 1988. godine, antibirokratskom “jogurt” revolucijom, danas smo sve više svedoci pokušaja menjanja njenog karaktera i menjanja kulturnog bića Vojvodine.

Novi Sad danas sve više postaje meta fašističkih i neonacističkih grupa. Marširaju našim gradom povampirene četničko-ljotićevske horde, uteruju strah i opominju Novosađane i Vojvođane da su oni tu i da „motre“ na nas.

Postavlja se pitanje zašto su te pojave izražene baš u Novom Sadu, a ne u Nišu ili Čačku?

Da li je Niš dovoljno srBski?

I ko to meri „veličinu srpstva“ u Novom Sadu? Gde je ta granica kad „manjak srBstva“ zahteva kolektivno posrbljavanje građana Vojvodine?

Da li je multukulturalnost u Vojvodini danas postala opasnost?

Da li „drugačije“ postaje pretnja?

Kuda to ide Vojvodina?

Ko to otima Vojvodinu od nas Vojvođana?

Marširaju Novim Sadom Dražini „junaci“, praznih glava sa oreolom srBstva, posrbljavaju… A šta to oni zapravo rade? Isto što neuspešno pokušavaju u suverenoj i nezavisnoj državi Crnoj Gori, na čijem primeru se vidi dokle su spremni da idu i koliko im smeta to što Crna Gora ima svoje ime, svoj jezik, svoju kulturu i što pruža nezaustavljiv otpor velikosrpskom nacionalizmu.

Velikosrpska politika i njeni tvorci ubili su prvo Vojvodinu, a pad Vojvodine je bio uvod u početak rata i raspad Jugoslavije.

Vojvodini je ukinuta prvo autonomija, Milošević je tada ukinuo Predsedništvo, Ustavni i Vrhovni sud, javno tužilaštvo i Narodnu banku Vojvodine.

Vojvodina već tri decenije smeta kao pokrajina zato što nije po njihovoj “meri”. Smeta jer je heterogena, smeta šovinistima i velikosrpskim nacionalistima, smeta jer nije dovoljno srBska, smeta zbog toga što je drugačija, zato što je multikulturalna, multietnička, gospodstvena, antifašistička i bogata…

Smeta jer odskače u svojoj lepoti i kao takva „bode oči“ jer ima više i želi više, i zbog toga je se plaše.

Kao prvo, da bi razumeo Vojvodinu moraš da skineš kokardu.

Da bi razumeo Vojvodinu moraš da imaš širinu.

Vojvodina ne poznaje ograničenost i nacionalizam.

Vojvodina razume i poštuje drugačije. Vojvodina zahteva da je poštuješ kada u njoj živiš.

Vojvodina je iznad nacionalnog.

Vojvodina je kosmopolitska, evropska.

Da bi Vojvodinu voleo danas, morao si da voliš i poštuješ Jugoslaviju a ne Veliku Srbiju!

Ne moraš biti “rođeni” Vojvođanin da bi video koliko je Vojvodini napravljeno štete u poslednjih 30 godina.

Vojvodina ima širinu da primi ljude odakle god da dolaze, koji žele da žive i rade i obogate je različitošću, ali u njoj nema mesta za prostakluk, pljačku, nekulturu, šund, za bahaćenje i primitivizam.

U Vojvodini nema mesta za „karadžiće“ i „mladiće“.

Vojvodina je uvek bila otvorena za sve dobronamerne, civilizovane, kulturne, ljude sa širinom, ljude koji će umeti i znati da je cene.

Vojvodina je sinonim za emancipaciju i obrazovanje.

Tako ima da ostane dok je nama nas!

Uprkos onima koji je brišu, jer je preziru a zavide joj.

Pokušavaju da je izbrišu velikosrpski nacionalisti i šovinisti. Prave je i oblikuju po svom, u želji da uguše njen duh, njeno ime, njen identitet.

Falsifikatori istorije – razni bećkovići, antići i ostala trovačka bratija četničkih ideologa – konstantno zagovaraju tezu da je Vojvodina ušla „pod“ Srbiju, da se „prisajedinila“ sa Srbijom a ne da je Vojvodina ušla u sastav tadašnje Jugoslavije.

Nije ušla „pod“, nego ste vi od nje to hteli da napravite, da je bacite „pod noge” Srbiji, kao i sve druge republike u bivšoj Jugoslaviji kojima ste hteli da vladate i da budete dominantni, u čemu ste na kraju poraženi, bez obzira na zlo koje ste posejali.

Od vojvođanskih para i vojvođanske zemlje ideolozi zla su finansirali rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ni za to nas niste pitali!

Ne može samo da se uđe, da se ruši tuđe, NE MOŽE.

Vojvodina je Jugoslavija u malom i nećemo vam dozvoliti da od nje napravite teren za šovinizam, nacionalizam i pljačku!

Novi Sad nije grad Ratka Mladića!

Novi Sad je grad Mike Antića, Đorđa Balaševića, grad Jove Jovanovica Zmaja, Đure Jakšića, Ištvana Nemeta, Danila Kiša, Mire Banjac..

Vojvodinu vam NE damo!

Novi Sad je NAŠ GLAVNI GRAD.

Što bi Mile Kekin rekao a ja mu se pridružujem:

Mi nismo vaši, naši su dobili ’45!

Pobedili smo vas jednom, pobedićemo vas opet.

Ima nas mnogo više nego što mislite!

Smrt fašizmu!

(Autonomija, foto: Antena M)