Kopredsednik Igmanske inicijatve za Hrvatsku Eugen Jakovčić izjavio je da jučerašnji napad u Zagrebu, kada je mladić ranio policajca i pucao na zgradu vlade, svedoči o tome koliko je važan proces pomirenja i koliko društvo može skupo da košta kada izostane proces suočavanja s prošlosti.

„Napad na zgradu Vlade Hrvatske najbolje pokazuje atmosferu u kojoj žive naša društva. Napadač je odrastao u braniteljskoj porodici, a policija je pronašla celi arsenal oružja kod njih. Vlada i premijer su, zbog tog napada, više uzdrmani nego što to pokazuju, jer se pojavila ogromna grupa podrške napadaču na društvenim mrežama“, rekao je Jakovčić danas na onlajn konferenciji u organizaciji Igmanske inicijative.

Ocenio je da dolazimo u opasnu situaciju s kojom ćemo se kao društva nositi u idućem periodu, zbog čega je potrebno raditi mnogo više na izgradnji poverenja u regionu.

„Uz naše nasleđe iz devedesetih, mi smo zapravo prilično u trendu sa svetskim zbivanjima. Ovo je zapravo bio koktel koji već duže gledamo na Zapadu, u Evropi, u Americi. I tom koktelu treba pridružiti naše devedesete“, kazao je Jakovčić.

Kopredsednik Igmanske inicijative iz Bosne i Hercegovine Vehid Šehić upitao je da li Srbija i Hrvatska imaju iskren odnos prema Bosni i Hercegovini, s obzirom na organizovanje različitih sastanaka na visokom nivou po formuli da „dvojica razgovaraju a trećeg nema“.

„Aneks 1 Dejtonskog sporazuma govori o tome da je reč o sporazumu o regionalnoj stabilizaciji, ali i o tome da se donesu mere ne samo bezbednosnog karaktera, već ka uspostavljanju poverenja u regionu, koje danas ne postoji. A bez poverenja nema izgradnje mira. Uvek smo očekivali od naših prvih suseda da nam pomognu u uspostavljanju poverenja“, rekao je Šehić.

Ocenio je da je u regionu na delu „politička neiskrenost i političko licemerstvo“ jer se svi pozivaju na evropske vrednosti i zalažu se za pristupanje EU, ali se u praksi drugačije ponašaju.

„A da građani ovog regiona žele EU, svedoče i činjenice da stotine hiljada ljudi odlaze upravo u EU“, naveo je Šehić.

Kopredsednik Igmanske inicijative iz Crne Gore Branislav Radulović rekao je da pitanje investicija iz ekonomskog investicionog plana EU nije samo ekonomsko pitanje, već je pitanje da li države mogu da apsorbuju ta sredstva, bez uspostavljene vladavine prava i bez funkcionalne demokratije.

Prema njegovim rečima, u regionu su na delu i retrogradni procesi i velikodržavni nacionalizmi.

Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Milan Antonijević izrazio je nadu da će inicijativa sa ekonomskim investicionim planom EU doneti „novi duh, duh takmičenja ko je bolji, a ne ko je manje loš“.

Izvršna direktorica Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić kazala je da mladi ljudi, iako nisu bili rođeni u vreme sukoba iz devedesetih godina 20. veka, žive ratne traume.

„Mladi ljudi ovde žive traume a rodili su se nakon konflikta. A mladi koji ne žele da žive traume, beže glavom bez obzira“, kazala je Aleksandra Tomanić.

Igmanska inicijativa je osnovana u novembru 2000. godine, kao jedinstvena mreža više od 100 organizacija građanskog društva, javnih ličnosti, profesora, antiratnih aktivista, analitičara, novinara i kulturnih stvaralaca iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.

Igmanska inicijativa nastala je u znak sećanja na april 1995 godine, kada je grupa od 38 intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije, preko planine Igman, uspela da uđe u opkoljeno Sarajevo i tim činom demonstrira građansku solidarnost, prkos i otpor ratu i politici razaranja.

Održavanje konferencije “Dve decenije posle – Dve decenije od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke” podržao je Evropski fond za Balkan.

(Autonomija, foto: N1)