Ključni motivi za širenje lažnih vesti su političke prirode, kada je manipulacija u službi sticanja moći, ili pak ekonomske prirode, kada je manipulacija u službi sticanaj profita, ocenio je novinar Milovan Nikolić iz redakcije Fake News Tragač Novosadske novinarske škole u emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Lažne vesti u službi kovida“. Novinarka Istinomera Tamara Tančić ukazala je da su vrlo često predstavnici vlasti ti koji doprinose širenju dezinformacija i kroz medije i na društvenim mrežama.

Kao primer takve uloge politčkih i drugih zvaničnika navela je aktuelnu polemiku oko zvaničnih podataka o broju preminulih od posledica virusa korona.

“Neverovatno je koliko je tu izneto oprečnih informacija i iz Kriznog štaba i od strane političara. Takvim delovanjem samo se produbljuje nepoverenje građana u institucije. Jer, ako manipulišete mrtvima, onda nema dalje”, istakla je ona.

Tamara Tančić je kazala da su od pojave pandemije lažne vesti eksplodirale u našim medijima i na društvenim mrežama, te da su brojni politički akteri koji su redovni “klijenti” Istinomera, odnosno čije izjave se nakon provera često pokažu neistinitim.

“Vrlo neodgovorno su se odnosili i pojedini članovi Kriznog štaba koji su iznosili neproverene ili kontradiktorne informacije, ali i predsednica Vlade i predsednik države. Zato ne treba da čudi ponašanje građana, kao ni njihova sklonost da veruju teorijama zavere”, nevala je ona.

Smatra da novinari ne bi trebalo da koriste izjave sagovornika za koje je dokazano da šire lažne vesti, ali da su se nažalost u najgledanijim programima pojavljivali baš oni koji su iznosili neutemeljene informacije i podatke.

“Nemam drugo objašnjenje sem toga da zvaničnicima izgleda odgovara da održavaju stanje zbunjenosti i nepoverenja u javnosti. Ne verujem da dobronamerno saopštavaju zbunjuće podatke. Pre bih rekla da su to manipulativne radnje”, ocenila je Tamara Tančić.

Novinar Milovan Nikolić smatra da veliki tiraži tabloida koji šie lažne vesti i veliki broj šerova lažnih vesti na društvenim mrežama pokazuju da veliki broj ljudi veruje ili želi da veruje u to, te da je neophodno mnogo više raditi na medijskoj pismenosti,što zahteva široki društveni angažman od škola do nevladinih organizacija.

On je naveo da je tokom pandemije drastično povećan broj lažnih vesti, kao i senzacionalisitčki pristup informacijama o ovoj temi, dok redakcije koje se bave proverom informacija nemaju takve kapacitete i pristup publici da mogu da im pariraju.

“Najveći problem sa proverom vesti jeste da je odjek raskrinkane vesti uvek manji od odjeka lažne vesti”, kazao je Nikolić.

On je istakao da bez jačanja medijske pismenosti ne možemo da pričamo ni o kritičkom razmišljanu, a veoma je bitno kako će publika da konzumira medijske sadržaje i prepoznaje lažne vesti. Dodao je da je, na primer, veliki broj dezinformacija koje su se pojavile tokom pandemije potencijalno opasan po javno zdravlje, pošto su se mnoge lažne vesti odnosile na moguće lekove i načine lečenja od posledica novog virusa.

Emisija, koju je vodila novinarka Svetlana Paramentić, emitovana je na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.

(Autonomija)