U Dubrovniku je priređena izložba „KOVID-19 i kuga: Sadašnjost u prošlosti“ koja je uporedila epidemiološke, privredne i socijalne mere iz tog vremena i današnjice.

Izložba je postavljena u dubrovačkim „Lazaretima“, iz doba Dubrovačke Republike, u kojoj je zbog kuge u Veneciji bio prvi karantin u svetu, doduše deset dana kraći od 40 kako glasi ta reč.

Autorka izložbe Zrinka Lucianović iz Dubrovačke baštine izjavila je agenciji Hina da su Dubrovčani dugo većali o odluci gde će biti „Lazareti“ – bolnica.

Od prve karantinske odluke iz 1377. godine, do 1627, kad se donosi konačna odluka o izgradnji, lokacija se menjala i po dubrovačkoj obali i na ostrvima, dok nije odabrana sadašnja, na dubrovačkim Pločama, gde se završavao karavanski put.

Napomenula je da se mnogi pojmovi iz vremena kuge ponavljaju sve do danas, do epohe KOVIDA-19 – od samoizolacije do krilatice „Ostanite kod kuće!“.

Tadašnje sanitarne mere, u 14. veku, održavali su vojnici koji su „socijalnu distancu“ – rastojanje među ljudima, da se ne bi zarazili, održavali noseći štapove odgovarajuće duine među putnicima u karantinu, da bi im pokazali koliko smeju da priđu jedni drugima.

Ipak, rekla je Lucianović, od kuge je u Dubrovniku koji o svemu ima preciznu evidenciju, umrlo 10.000 ljudi, što je i danas zastrašujuć podatak.

„Dubrovnik sebi nije mogao dopustiti ‘zatvaranje’ što je tada radila Venecija. Dubrovčani su pokazali ingenioznost i veštinu kako bi bez obzira na sve ipak funkcionisali“, rekla je Lucianović. Zahvaljujući dobro promišljenim i regulisanim merama, vremenom su smanjili broj umrlih od kuge na minimum, dok su hiljade i dalje umirale u bosanskom zaleđu ili mletačkoj Dalmaciji.

Lucianović je dodala da je zdravstvena služba Dubrovačke Republike imala na raspolaganju neograničen budžet, a svaki trošak je u knjigama i danas, do najsitnijeg novčića.

Autorka izložbe, Vesna Miović iz Zavoda za istorijske nauke u Dubrovniku, rekla je za Hinu da je u karantinu u Lazaretima sve bilo tačno određeno i život je bio uhodan.

Prostor je bio podeljen u deset zgrada s pet natkrivenih dvorišta i središnjim trgom. Tačno se znalo gde su putnici u karantinu, gde se odlaže i „raskužuje“ roba, gde putnici kuvaju ili mogu naručiti hranu, „gde mogu udahnuti svež vazduh i družiti se“, kad se vrata otključavaju i zaključavaju, rekla je Miović.

Lazaretima je upravljao kapetan Ploča s petnaestak vojnika Saniteta, s dugačkim štapovima za održavanje razmaka, ali i reda i mira, ali najteže je bilo „fakinima“, radnicima, jer su nosili i „raskuživali“ robu, „bili su osuđeni na život u karantinu“.

Tu je bio i „emin“, najpre kao delegirani carinik Osmanskog carstva, a i neslužbeni osmanski konzul koji je brinuo za red i mir među osmanskim podanicima kojih je u karantinu bilo najviše, rekla je Miović.

(Beta, Foto: Pixabay)