U novoj školskoj godini važna je saradnja sa porodicom koja treba da bude partner povratku u školu, jer će biti velikih promena – deca neće biti sa svim svojim drugarima, drugačije će im izgledati dan i drugačije će im izgledati rutina, prenosi podkast „Reaguj!“.

Na papiru je sve logistički ispalnirano, a šta će se dešavati u narednom periodu niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Jedno je sigurno – ova školska godina biće sasvim drugačija, a nastavnici, kao i roditelji moraju da imaju pripremljeni i plan B, možda čak i C. Svaka škola je dobila stručno uputstvo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali im je data i autonomnost u osmišljavanju nastave i logistike boravka u školi.

Međutim, iako izgleda da je teorijski sve jasno, niko ne zna kako će izgledati nastava sa maskama u školi, kako će to deca primiti, ali i koliko nastavnici treba da ulože truda i planiranja u samu nastavu s obzirom na to da će mnogi morati da je rade i onlajn i u školi.

Podrška i saradnja porodice ključna

Međunarodna organizacija Dečiji fond Ujedninjenih nacija UNICEF od početka pandemije sarađuje sa svim ministarstvima prosvete i zdravstva širom sveta kako bi se omogućilo bezbedno okruženje za decu i mlade. Tanja Ranković je zadužena za rukovođenje sektora obrazovanja u UNICEF Srbija i navodi da u slučaju pandemije glavna vodilja za sve države treba biti najbolji interes svakog deteta na prvom mestu.

Dodaje i da širom sveta nije bilo pitanje da li otvoriti škole, već kako organizovati zdravstveno bezbedne uslove za decu i zaposlene: „U principu sve to može da se svede i svi imaju neku fleksibilnu organizaciju nastave. Uglavnom se u svetu nastava planira i sprovodi sa poštovanjem distance i u mnogo manjoj grupi i odeljenjima. Važno je da neke zemlje škole otvaraju u fazama – počinju sa mlađim učenicima, pa onda otvaraju škole kombinacijom onlajn nastave i tradicionalne – što omogućava i nastavnicima i roditeljima da steknu sigurnost i onda se ovaj pristup prilagođava i fleksibilan je u zavisnosti od epidemiološkoj situaciji u zemlji ili lokalnoj samoupravi. Ono što je bitno jeste da mnoge zemlje primenjuju rigorozna testiranja kada deca imaju simptome i kada su bila izložena virusom, traže kontakte i izolaciju i to se pokazalo kao dobro u strategiji smanjenja rizika i omogućava školama da ostanu otvorene“.

Tokom planiranja nove školske godine odgovorni su se rukovodili izveštajem o praćenju nastave u prethodnom polugodištu koji su sproveli UNICEF, Ministarstvo prosvete i Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Tanja Ranković navodi da je na osnovu tog izveštaja onlajn nastava dobro sprovodene, a da je veliki broj učenika pratilo ovako nastavu.

I u osnovnim i u srednjim školama ovi oblici učenja su uključivali oko 99% učenika, a ovaj broj je bio mnogo manji kada je reč o deci iz osetljivih grupa. Mi znamo koliko je škola važna za decu iz osetljivih grupa, tako da je ovo otvaranje škole treba da pomogne da se njima dodatna podrška pruži na taj način. Glavni izazovi u prethodnom periodu bili su pristup internetu, nedostatak kompjuterske opreme i kompetencije nastavnika, učenika i roditelja što je bilo važno kod mlađih učenika gde su roditelji pomagali.

Ranković smatra da je bitno da se naglasi je da nekako moraju da se mobilišu svi raspoloživi resursi da se ove prepreke kojima su bila izložena deca iz osetljivih grupa otklone, da im se pruži podrška, te da se otkloni jaz kako ne bi imali smetnje u učenju i obrazovanju.

Što se tiče same zdravstvene bezbednosti u školama, najavljeno je da će sve osim maski i dezinfikacionih sredstava za ruke biti obezbeđeno za škole. Međutim, upravo deca iz ugroženih socijalnih grupa imaće probleme sa opremom, kako onom za zaštitu od korone, tako i tehničkom.

„Kada su u pitanju deca iz osetljivih grupa, kao i u drugim situacijama – nastava treba da bude orijentisana ka deci uz prepoznavanje i uvažavanje individualnih karakteristika svakog deteta. Ono što je možda važnije u ovoj situaciji nego inače je to da se individulane razlike uočavaju i da se koriste tehnike i metoda da svako dete bude uključeno u nastavu na najoptimalniji način, da bude motivisano i da mu bude pružena podrška i osnaživanje. Važno je da se na vreme uspostavi saradnja sa Opštinom u smislu podrške, socijalne zaštitte da ne bi imali isključene učenike. Nadam se da će to biti u redu, a za učenike iz osetljivih grupa je početak školske godine i vraćanje u klupe trebalo da bude dobra vest“, napominje Ranković.

Kako navodi, postoje mogućnosti da u okviru škole đaci iz ugroženih socijalnih grupa pozajme uređaje za praćenje onlajn nastave i time ne izostanu i iz tog dela nastave. Što se tiče zaštite od virusa, ona kaže da je Ministarstvo obezbedilo neku količinu zaštitnih maski koje su namenjene i za ove učenike: „Ono što bi naš savet bio jeste da se ova situacija, iako ove okolnosti nisu srećne, da se iskoristi za podučavanje i podršku deci da razviju dobre higijenske navike i praksu. Važno je da ih nekako pripremimo, naravno, biće velika promena – neće biti sa svim svojim drugarima, drugačije će im izgledati dan i drugačije će im izgledati rutina. Zato je bitna ta saradnja sa porodicom i da poroddica bude partner povratku u školu“.

Ne bi trebalo da zaboravimo da se u školu vraćaju i deca iz osetljivih grupa i da treba obratiti pažnju na izazove u pogledu zaštite i mentalnog zdravlja u smislu psiho-socijalne podrške.

Nastava prema uputstvu i mogućnostima škola

Postoje tri modela nastave po kojima može da se realizuje planirani program – neposrednu nastavu, na daljinu i kombinovanu. Nastava u gimnazijama i srednjim stručnim školama po kombinovanom modelu podrazumeva da učenici od prvog do četvrtog razreda jedne nedelje dolaze u školu na neposrednu nastavu, a sledeće nedelje realizuju časove putem nastave na daljinu.

Od prvog do četvrtog razreda je klasična neposredna nastava gde je maksimalni broj učenika 15, a u drugom ciklusu u grupi od petog do osmog razreda je kombinovana nastava – na daljinu i neposredna. Te smene se smenjuju na dvenom ili nedeljnom nivou. Kada je u pitanju neposredna nastava – ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se svakih 15 dana praviti presek stanja u svim školama u zemlji, te da će se mere prilagođavati.

Ksenija Mučenski direktorica osnovne škole “Bratstvo jedinstvo” u Kucuri objašnjava da je u stručnom uputstvu iz Ministarstva tačno objašnjeno šta škole mogu, a šta ne. Autonomiju imaju samo u kreiranju smena: “Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je školama prosledilo stručno uputstvo prema kojem smo mi bili u obavezi da napravimo raspored smena prema našim mogućnostima. Odeljenja koja imaju preko 15 učenika smo podelili u dve približno jednakobrojne grupe. U našoj školi pored nastave na srpskom jeziku nastava se izvodi i na rusinskom jeziku. Odeljenja koja slušaju nastavu na rusinskom jeziku se ne dele u grupe jer u tim odljenjima je manje učenika od 15. Ta odeljenja pohađaju redovnu nastavu, samo što ima časovi traju 30 minuta. Mislim da će funkcionisati, gledali smo sve resurse koje imamo, tako da smo negde priključili i prostorije narodne biblioteke ‘Danilo Kiš’, izdvojenog odeljenja u Kucuri i Ruskog doma, u slučaju da nam zatreba prostora ali smo se organizovali da nam ne manjka prostora“.

Postoji realna sumnja da će mnogi nastavnici u višim razredima i srednjim školama sada imati mnogo više obaveza. Pored nastave i administrativnih poslova kao i do sada, moraće i da obrate pažnju na onlajn nastavu, te i tim učenicima daju zadatke.

Međutim, direktorica Mučenski objašnjava da se nastavnicima 40 časovna radna nedelja ne menja: “Njima se ne povećava norma, znači taj deo njihove 40 časovne radne nedelje se ne menja. S time što su u obavezi u toku dana jedno sat vremena da pruže podršku učenicima koji slabije savladavaju nastavne sadržaje, da rade sa njima individulno“.

Dodaje da je novina u novoj školskoj 2020/21 godini to da sve škole na teritoriji Republike Srbije rade po jedinstvenom nastavnom planu. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pripremio je nastavne jedinice za sve predmete kako prvog, tako i drugog ciklusa koji će se realizovati u nastupajućoj školskoj godini.

Mučenski objašnjava da na taj način deca koja neće pohađati nastavu i učenici koji prate nastavu u školi rade identične nastavne jedinice: „Tako da ne može doći do onog što se dešavalo u prošloj nastavnoj godini da je neko odradio nešto, pa je slušao dva puta preko RTS platforme… U ovom slučaju, znači u ovoj školskoj godini su uradili sve nastavne jedinice i sve škole su dužne da se pridržavaju tih nastavnih jednica”.

Prvi dan škole – samo napolju

Prvi dan škole je svima važan, naročito za đake prvake. Kao i cela godina, kada se deca prilagođavaju novom načinu života i učenja i treba da steknu neke od ključnih znanja i veština kao što je pisanj i čitanje.

Učiteljica u osnovnoj školi “Goran Ostojić” u Jagodini Dragana Gajić, koja ove godine uzima prvi razred, objašnjava za podkast „Reaguj!“ zašto je prvi dan škole važan: “Za prvake je taj dan poseban i važan zato što počinju jedan nov period u svom životu, ulaze prvi put u školu, i upoznaju se sa učiteljicom sa kojom će da se druže četiri godine”.

Gajić dodaje i da ovogodišnji prijem prvaka nije izgledao isto kao prethodnih godina. Pronašli su rešenje da se prijem održi u najvećim prostorijama u školi, a mesto priredbe – pravila. O načinu ponašanja, funkcionisanju neposredne nastave ubuduće tako i njihove nove rasporede i satnice. Učiteljica Gajić kaže i da je bilo važno da roditeljima daju ali i od njih uzmu što više potrebnih infomracija jer će svi ostali roditeljski sastanci biti onlajn.

Kako su prošlogodišnji prvaci nekoliko meseci pratili onlajn nastavu, ove godine, kaže Gajić, verovatno će imati veći broj časova obnavljanja od uobičajenog.

Roditelji ipak za neposrednu nastavu

Iako se, prema navodima Minsitarstva prosvete za nastavu u školama izjasnilo 97 odsto roditelja, ta odluka nije došla olakao. Strah od toga u kakvu situaciju šalju decu pratila je svakog roditelja.

Jasmina Šovljanski je i sama nastavnica hemije u jednoj novosadskoj školi. Njena ćerka Sara krenula je u 6. razred osnovne škole. Šovljanski kaže da je zapravo bila neodlučna. Cela epidemiološka situaciju ju je navela da se pokoleba i razmišlja o zdravlju sebe i svog deteta, ali je na kraju presudila klasična nastava, jer smatra da je neophodan kontakt između nastavnika i učenika.

“Pored tog kontakta deteta sa nastavnikom važna je naravno i socijalizacija dece. Deca utiču jedna na druge, razmenjuju mišljenja. Pored toga što se u školi uči, tamo se i druži. I uloga roditelja ne treba da da bude kao uloga nastavnika, on treba da bude saradnik sa svojim detetom. Treba da pripomogne, ali ne da uči dete kod kuće što se recimo dešavalo sada kada je bila ova onlajn nastava, zato što je to svima bilo nešto novo. To je bilo dosta ali neko praćenje je naravno postojalo i roditelj negde mora da pomogne detetu u takvom vidu nastave. I naravno, dete treba da ima mogućnost da ne bude stalno u okruženju roditelja i pod njegovom kontrolom nego jednostavno da se druži i uči sa svojim vršnjacima”, napominje ona.

Sa druge strane, Olenka Živković, čija ćerka pohađa 6. razred, smatra da je onlajn nastava bolje rešenje, jer će ona kao hroničan bolesnik biti izložena većem riziku da se zarazi ukoliko njena ćerka bude morala fizički da ide u školu.

„Odlaskom u školu biće u kontaktu sa većim brojem ljudi koji su moguće zaraženi, pošto je poznato da je virus asimptomatski. A osim toga, deca su deca, ne znam koliko će funkcionisati taj način na koji je ministar prikazao da će se odvijati nastava, koliko će se oni pridržavati svih tih preporuka koje su dali za nastavu. S obzirom da još uvek ima dosta obolelih i novozaraženih u Srbiji, predstavlja neku vrsu opasnosti i za moje zdravlje“, kaže ona.

Kao i svakom roditelju, pomešana su joj osećanja. Iako se više zalaže za onlajn nastavu, svesna je da neposredna nastava u školi pruža više znanja.

„Što se tiče onlajn nastave, na određen način, onako kako smo mi navikli, smatram da su bili oštećeni, pošto se neke stvari ne mogu drugačije objasniti sem fizički, posebno kod đaka prvaka. Ali na kraju krajeva, gledam u Hrvatskoj po ostrvima se nastava odvija onlajn godinama, u Australiji takođe. Znači, može se izvesti ako se dobro organizuje i ako se plan i program primeni na takvom načinu obrazovanja“, ocenjuje Živković.

Aleksnadra Bučko (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs.)