A šta ako su nas preuzele neke đavolske sile, pa se mi već tridesetak godina borimo sa iracionalnim dimenzijama kojih se ne možemo rešiti? Dobro, pre bih rekao da se bavimo iracionalno-ljudskim pojavama, s obzirom kakvi “likovi” ove pojave i izazivaju, ali, opet, stvarno ima nešto neshvatljivo u celoj našoj višedecenijskoj tragi-komediji koja jako podseća na atmosferu iz Bulgakovljevog romana Majstor i Margarita.

To je sjajno zapazila moja prijateljica i neumorna borkinja za ljudska prava Aida Ćorović: “Pričam ja već dugo vremena da je Voland iz Moskve 30-ih , došao na Balkan krajem 80-ih, malo promenio odelo i, evo, punih 30 godinica iskušava balkanske grešnike. Na slici fale Korovjev, Behemot i Azazel, verovatno u pozadini spremaju podmladak za Sotonino okupljanje. Čvrsto verujem da Bulgakov ništa nije izmislio, sve je video, doživeo i razumeo.” Dakle, Aida nam sugeriše da je prof. Voland boravio na Balkanu, negde osamdesetih godina prošlog veka, i da smo od tada pod uticajem đavolsko-nerazumljivih sila. Nismo više sigurni da li je tajanstveni profesor još uvek tu, ali uticaj njegove magije se itekako oseća diljem Balkana, a naročito u epicentru ovog “šizenija” – Srbiji. E sad, sa Volandom imamo manje poteškoće oko utvrđivanja njegovog etno-nacionalnog identiteta… Prezime mu nije rusko, više je onako prozapadno, pa je moguće da je i Bulgakov ciljao ili aludirao kako su, u stvari, zapadno-evropske sile one koje ugrožavaju Rusiju u njenoj panslovensko-nevinom bistvovanju. No, ovo više liči na Dostojevskog nego na Bulgakova, pa ne bih produžavao dalje u ovom pravcu. Možda je Voland metafora za Hitlera i tada nadolazeće zlo nacizma&fašizma? Ili, možda je prof. Voland Jevrej, a sa obzirom kakav su “tretman” imali Jevreji kod Hitlera, a kasnije i Staljina, nije nemoguće da se ovde radi o kukavičjem jajetu tipa OHRAN-ovskog Protokola sionskih mudraca. Ovo je stvarno nemoguće i zamisliti, da je Bulgakov bio antisemita ili da je to radio, u propagandne svrhe, za “nekog” i zato odmah odbacujemo ovu apsurdnu ideju. Mada, setimo se Ezre Paunda, Knuta Hamsuna, đavo bi ga znao.

A možda je ovaj Voland “tipično” rusko biće koje je maskirano zapadnim odelom i cilindrom, a na Balkansko poluostrvo stiže kako bi se bavilo državno-proruskim interesima – a to znači nađi “slabu kariku” u evopskom lancu i iskoristi ga protiv iste. Bilo je ovakvih bića i pre tridesetih godina prošlog veka… Setimo se njihovih fatalnih uticaja na političara Nikolu Pašića koji se grčevito borio upravo za proruske interese i u tu svrhu nije žalio Srbiju, što će reći ni njena materijalna dobra, a bogami ni žitelje. Znam da će mi sada skočiti na glavu svi zaštitinici i mitomani pašićevske političke agende, ali Voland je kriv, zar ne? Možda se misteriozni profesor družio sa Apisom i ostalim crnorukašima koji su snivali svoje rusko-karađorđevićevske snove i mrzeli su iz dna duše prozapadno orijentisane i dekadente Obrenoviće? Đavo će ga znati. A šta ako je taj isti Voland “pogrešno” savetovao generala Dražu, pa je ovaj u svojoj prostodušnosti i dobroti izabrao pogrešnu stranu, to jeste naciste, u pravedničkoj borbi protiv mrskih komunista? Možda je Voland savetovao i Tita pre nego što je “javno” istupio na scenu osamdesetih godina? To mu je verovatno i bila najpozitivnija faza sa obzirom kakvo je sve zlo doneo ovaj profa našem napaćenom Balkanu, ali tih već spomenutih – prokletih osamdesetih zlo skida masku i tada kreće sled događaja koji će se razvijati tolikom brzinom da obični građani tadašnje Jugoslavije to nisu mogli ni da isprate, a kamoli shvate i urade nešto korisno. Kažem da “zlo skida masku” misleći na razvoj događaja, a ne na neku, tada aktuelnu, konkretnu polit-istorijsku ličnost.

Ali možemo sada da se igramo pa da pokušamo da pogodimo ko je tada mogao biti Voland? Bilo kako bilo, znamo šta je nacionalistički narcizam doneo svima nama: uništenje jedne zemlje – Jugoslavije sa svim pratećim arsenalom zla i pošasti gde je Srbija odigrala “volandovsku” ulogu – da li samostalno ili pak pod nečijim patronatom, to će pokazati istorija.
Da li je profa Voland bio aktivno prisutan i Petog oktobra 2000. godine? Teško je reći… A i pitanje je na čijoj je strani bio, mada u onom što je sledilo nakon petooktobarskih promena itekako se oseća umešanost prstiju nečiste sile. Danas je Volandov uticaj možda i najvidljiviji u istoriji njegovog bavljenja Srbijom, ali ne toliko njegovom ličnom afirmacijom (svi današnji politički akteri ne odgovaraju “stilu” profesora Volanda – nekako su suviše primitivni i bezgranično alavi na materijalna bogatstva što smeta Volandovoj metafizičkoj prirodi) koliko uticajem na naše svakodnevno okruženje koje je preraslo u ordinarno ludilo. Nismo ni svesni sa kakvim se psihozama borimo jer smo ubedili sebe da je to naša realnost (omiljeni đavolski trik) što će, opet, buđenje ili pak lečenje učiniti još težim i neizvesnijim.

Nisam siguran da li je vlast božanskog ili đavolskog porekla i ko se to bori za prevlast nad ljudskim dušama. Ono što znam i što sam naučio za ovo malo bivstvovanija mogao bih ovako ukratko da formulišem: Svaka vlast je nasilje nad ljudima!

(Autonomija)