Građanske inicijative tražile su danas od Vlade Srbije da odmah zaustavi zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca koje deluju kao kontrolori vlasti.

U saopštenju se ocenjuje da dopis Uprave za sprečavanje pranja novca kojim se od banaka traže podaci o novčanim transakcijama 57 organizacija, medija i pojedinaca koji se uglavnom bave ljudskim pravima, ratnim zločinima i monitoringom rada vlasti, predstavlja zloupotrebu zakonskog mehanizma i državnih resursa.

Po članu 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finasiranja terorizma, Uprava može od banke da zahteva dostavljanje podataka ako oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili osobama postoji sumnja u takve aktivnosti, ali nema i diskreciono pravo provere onih za koji ne postoji nikakva sumnja, navode Građanske inicijative.

„Podsećamo da su Zakon, kao i odgovarajuće procedure, doneti u okviru ispunjavanja obaveza Srbije prema Radnoj grupi za finansijsku akciju (Financial Action Task Force – FATF) i Komitetu Saveta Evrope MONEYVAL u cilju doprinosa globalnoj borbi protiv finansiranja terorizma. Obračun sa organizacijama i kritičkim medijima na ovaj način je zloupotreba zakonskog mehanizma i državnih resursa„, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da je direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović informativnom programu Newsmax Adria rekao da se radi o „redovnim aktivnostima čiji je cilj procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa“.

Građanske inicijative u saopštenju ističu da su u saradnji sa Upravom za sprečavanje pranja novca i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom radile na edukaciji organizacija o rizicima od zloupotreba i doprinele izveštavanju Srbije o ispunjenosti preporuka koje se odnose na neprofitne organizacije.

Georgiev: Stavljeni smo u isti koš sa kriminalcima

„Državna institucija koja je osnovana da bi se bavila organizovanim kriminalom i sprečavanjem pranja novca i terorizma, bavi se ljudima i organizacijama koji su vrlo dobro poznati javnosti. Ona istražuje finansijske transakcije organizacija koje su besprekorne. Ljudi, koji bi, da su se bavili finansijskim malverzacijama unazad nekoliko godina, sigurno bili procesuirani“, izjavio je za N1 direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev.

Dodaje da, ukoliko bi postojale bilo kakve sumnje za te organizacije, one nikada ne bi dobile donacije od Evropske unije.

„Ne znate da li da se smejete ili da bežite iz zemlje kada vidite takvu vest. Sve je sporno u tome što rade. Taj spisak je dostavljen bankama 13. jula. Ja sam znao za taj spisak, jer i u tim institucijama postoje pošteni ljudi koji shvataju zloupotrebe. Mislim da su i drugi ljudi sa spiska to znali. Ljudi trebaju da shvate da to radi Uprava kada se istražuju kriminalci, tako da smo mi sada svi stavljeni u taj koš sa kriminalcima“, ističe Georgiev.

Prema njegovim rečima, na spisku se nalaze sve poznate organizacije koje dugi niz godina rade u našoj zemlji, dok su se u ovom dokumenti našli mnoge javne ličnosti koje se bave različitim delatnostima.

„Vi na taj način kriminalizujete ljude, a ja se trudim da svojim radom otkrivam kriminal. Da ukažemo gde kriminal postoji. Ta Uprava za sprečavanje pranje novca ima istog donatora kao BIRN, Evropsku komisiju. Zato postavljam javno pitanje: ‘Da li će Uprava za pranje novca da ispituje sebe’? To je užasno“, smatra Georgiev.

Podseća da je poslednji put u javnosti Uprava za sprečavanje pranja novca pominjana kada je istraživala Sinišu Malog, a sada je on njihov šef.

Georgiev procenjuje da je jedan od motiva ovog dokumenta i objavljivanje podataka o novinarima u tabloidima.

„Meni je direktor Uprave za sprečavanje pranja novca rekao da ‘sve to nema veze, i da on nas sve poštuje’, kao i da je to urađeno zbog nekog nadzora. Ili je hteo samo da me umiri, ili nema nikakav uticaj na posao koji obavlja“, ocenjuje on.

Podseća da je Srbija u međunarodnoj zajednici ocenjena kao zemlja u kojoj postoji visok stepen pranja novca, i napominje da to nije zbog novinara, već zbog „mnogo kiriminala koji se ne procesuira“.

„Ja bih im preporučio da malo obiđu malo ova gradilišta u Srbiji, da provere novac koji se ulaže, i ja sam siguran da će čestiti ljudi iz Uprave i policije naći dovoljno posla za sebe, i koja će od Srbije napraviti čestitu zemlju“, naglašava Georgiev.

Petrović (BCBP): Dok pojedinci trguju oružjem, uprava ispituje civilno društvo

Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović, izjavio je da je zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca za pribavljanje podataka o organizacijama civilnog društva po osnovu pranja novca i finansiranja terorizma – pritisak i zastrašivanje svih građana Srbije, aktivista, pojedinaca i organizacija koje se bore za vladavinu prava, demokratiju, slobode i ljudska prava u Srbiji.

„Ovo je očigledan primer zarobljavanja države i zloupotrebe institucija zarad političkog obračuna sa svima koji nisu spremni da u takvom sistemu ćute. Zaprepašćeni smo ovim zahtevom jer se on poziva na član zakona na osnovu koga je jasno da smo osumnjičeni za finansiranje terorizma i pranje novca, dok postoje dokazi da pojedinci povezani sa režimom trguju oružjem koje završava u rukama terorista, a da se drugi bave pranjem novca, zbog čega je do pre godinu dana Srbija bila na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca – FATF“, izavio je danas Petrović za agenciju Beta.

Dodao je da je postupanje Uprave nezakonito jer ne postoje osnovi sumnje za pranje novca i finansiranje terorizma koji su preduslov za pokretanje istrage, a uprava je sačinila indikatore za prepoznavanje sumnjivih transakcija i ni jedan od njih ove organizacije ne ispunjavaju.

Petrović je dodao da su ovo „naznake opasne politike koju u svojim državama već sprovode srpskom režimu bliske autoritarne vlasti u Mađarskoj, Turskoj i Rusiji i da je u tim državama progon novinara, profesora, aktivista i njihovih organizacija došao do stadijuma da je na hiljade ljudi nevino osuđeno na zatvorske kazne.

„Mi nećemo dozvoliti da se to dogodi i u Srbiji. Naša organizacija postoji 23 godine, oduvek je radila transparentno, odgovorno i u interesu građana. Naše finansije podležu finansijskoj kontroli pojedinačnih donatora, kao i redovnoj godišnjoj reviziji domaćih revizora“, naglasio je Petrović.

On je dodao da će BCBP na ovaj potez vlasti odgovoriti zajedno sa svim organizacijama civilnog društva i pojedincima koji se nalaze na spisku, uz širu podršku i drugih organizacija.

Fondacija Trag: Spisak Ministarstva finansija zlonamerni udar na medije i NVO

Zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca poslednji je u nizu primera zloupotrebe postojećih zakonskih mehanizama, urušavanja institucija i kontinuiranog pritiska na medije i organizacije civilnog društva, u cilju sužavanja prostora za građansko delovanje i slobode udruživanja i informisanja, saopštila je Trag fondacija.

„Mediji, organizacije i pojedinci koji su se našli na ovoj listi prepoznati su u javnosti po predanom radu na zaštiti ljudskih prava, razvoju demokratije i podršci dobročinstvu i solidarnosti. Ovaj napad dovodi u pitanje vladavinu prava u Srbiji, kao i proklamovane evropske vrednosti„, navodi se u saopštenju, koje je potpisala direktorka Biljana Dakić Đorđević.

Trag fondacija se, kroz dugogodišnju podršku lokalnom građanskom aktivizmu i razvoju filantropije, oduvek zalaže za transparentnost, izgradnju poverenja u društvu i dugoročna međusektorska partnerstva.

Zlonamerni udar na reputaciju naše i drugih organizacija u javnosti dodatno nas motiviše da istrajavamo u svojoj misiji i zajedno sa drugim partnerima nastavimo borbu za slobodno i demokratsko građansko društvo, zaključuje se u saopštenju Trag fondacije.

Trag fondacija je jedna od 27 organizacija, plus 20 pojedinaca, koji se nalaze na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, koja je od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. godine, u sklopu istrage o finansiranju terorizma i pranja novca. Na spisku se, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalaze medijski radnici, nevladine organizacije i udruženja građana.

Gavrilović: Etiketira se deo društva koji vlast prepoznaje kao kritički

Akcija Uprave za sprečavanje pranja novca ima dva smisla, među kojima je prvi da se „etiketira onaj deo društva koji je od vlasti prepoznat kao kritički i koji ima kapacitet da utiča na društvene procese u Srbiji“, izjavio je Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Kako je Gavrilović izjavio FoNetu, ovo je i pokušaj da se vlast „opere“ pred državama čije su službe optužene za organizovanje protesta u Beogradu 8. jula pa nadalje, jer je ovaj spisak napravljen 13. jula.

„Inače, što se BIRODI-ja tiče, skandalozna je stvar da država koja je sistemski zarobljena u korupciju, čija Uprava za sprečavanje pranja novca radi u više nego skromnim uslovima, proverava da li organizacija koja je ovoj državi donela mehanizam za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou proverava da li pere novac. Očito da su u strahu velike oči„, zaključio je Gavrilović.

Stepanović: Mene istražuje Siniša Mali? Vlast ne zna više gde udara…

„Potpuno neverovatno, ali činjenica da sam stavljena na spisak ljudi osumnjičenih za pranje novca i finansiranje terorizma nije me potresla niti zabrinula, što bi u svakoj iole normalnoj zemlji moralo da se dogodi“, izjavila je FoNetu direktorka Bussines Info Grupe, Biljana Stepanović.

Pošto mi već osam godina ne živimo u normalnoj zemlji, ovo je veliko finale i još veći autogol vlasti koja očigledno ide ka svom kraju i ne zna više gde udara, ocenila je Stepanović.

„Medijska kuća koju vodim, pre svega, nije nevladina organizacija, nego klasično d.o.o. preduzeće“, podsetila je ona i naglasila da njena firma ne prima novac iz inostranstva kojim bilo šta može da finansira.

„Regularno učestvujemo na javno raspisanim konkursima, pa nekad pobedimo, a nekad izgubimo. Ako dobijemo na konkursu, novac moramo trošiti po unapred odobrenim budžetskim stavkama i to je sve vreme podložno kontroli. To su javno dostupni podaci“, poručila je Stepanović.

I na kraju, kako je napomenula, da se „skupe svi sa ovog spiska, njihov ukupni godišnji obrt nije dovoljan za mesec dana rada neke terorističke organizacije“.

Ona ne zna zašto vlast sada ovo radi, ne može racionalno na to da odgovori, niti pokušava.

„Koliko je sve ovo nenormalno, to je da mene istražuje Siniša Mali, koji bi u bilo kojoj pravnoj državi odavno sam morao da odgovara na pitanja odakle mu novac koji poseduje, a sve vreme radi za državu. Odakle mu 24 stana i sve ostalo što se zna i što bi se poštenom istragom tek saznalo“, predočila je Stepanović.

(Beta,FoNet, N1)