Crvene pertle, maslinasto zeleno platno, duboke. Kada sam video ove starke morao sam ih odmah kupiti. Bio sam u debelim čarapama, bilo je to dve nedelje pre pojave virusa kovid-19. Čučnule su mi. Nosio sam ih nedelju dana, dok nisam prešao u tanje čarape. Primetio sam da su mi veće, da mi noga malo šeta u njima. Pala je odluka da ih prodam, a zatim je i pala odluka da se svi stavimo pod katanac. Ostavio sam ih sa strane. Prošlo je par meseci pod ključem i izolacijom.

Krenulo je vreme nesigurno, pripremali su se izbori, pripremala su se groblja, pripremao se bojkot, pripremale su se šerpe, pripremao sam po prvi put slatki kupus… Osetilo se u svim tim pripremama mala mogućnost disanja. Da si zatvoren, ali da imaš mesta za „baškarenje“. Kao u novim starkama. Nisi dugo gazio u njima, prešao si preko psećih govana i nepokošene trave, šetaš u njima. Lepo izgledaju, ali si svestan da su ti veće. Staviš malo vate u njih. Imaš prostora za manevrisanje, nije još tesno.

Odlučili su se ljudi na bunt, izlazili su na terase, tražili su mesta za disanje. Pokušali su u to malo „viška“ slobode ugurati i svoje nezadovoljstvo. Činilo se da će morati pući negde. Ali starke sa crvenom pertlom i maslinasto zelenim platnom su broj veće, dozvoljavaju ti samo da imaš privid disanja, da imaš izduvni ventil. Ali pertle ne vezuješ ti. Mada samo ti znaš koliko su zategnute.

Možeš ti sa jednim brojem većim ići i u grad, izaći i na ulicu. Možeš čak i potrčati, ali ne previše. Jer, onda stežu jače, sapliću te.

Desetak dana po otvaranju radnji, uoči izbora, i dalje ubeđen da ću ih prodati, odlučim kupiti nove, ali sada sa pravim brojem. Posle dva dana nošenja, primetio sam žulj na prstu leve noge. Posle nekoliko dana bilo je jasno: ove su male. Moraju se razgaziti. Stopala u karantinu, sve je tesno, svuda žulja…

Sa televizora slušam poruke da smo samo krivi, epidemija se opet razbuktala. A patike sve jače stežu…

Izbori su prošli, nema više laganja. Pola broja manje patike, taman da ih razgaziš do sledećih izbora. Krvavih stopala do Evrope… sa periferije, ne može proći bez povreda.

Ali, sa manjkom sam već naučio živeti. Manjak para, manjak hrane, manjak seksa, manjak prostora, manjak slobode, manjak informacija, manjak pravde… Svaki taj nedostatak tera na kreativnost. Zna to Država, te ponekad popuste pertle, čisto kao izduvni ventil… i nezadovoljstvo je pod kontrolom.

A i ovaj tekst samo je pokušaj da prodam veće patike: crvene pertle, maslinasto zeleno platno, duboke, broj 45, nekoliko puta iznošene… koliko je majka Srbija dozvolila.

(Autonomija)