Kako trovači javnosti Srbije primitivni um dovode do egzaltacije bajkama o naoružavanju i oružju koje režim, prožet dobro plaćenim Putinovim lobistima, pod nepoznatim uslovima nabavlja u Rusiji.

Poslednjih mesec, dva punim kapacitetima mobilisani prvenstveno na satanizaciji Crne Gore i frontalnoj podršci tamošnjim i ovdašnjim osporavateljima samostalne crnogorske države i politike, dominantni mediji Srbije – njezini trovači– ovih su dana našli prostora i propagandnog entuzijazma da slavodobitno prate dolazak prve dve, od ugovorenih šest protivvazduhoplovnih artiljerijsko-raketnih baterija „Pancir-S“, koje su pod tajnim političkim i komercijalnim uslovima nabavljene u Rusiji. Tako su pored pratećeg pornografskog bljutavluka i otkrivanja stalnih protivsrpskih što ovdašnjih opozicionih, što spoljnih zavera, sadržaje dopunili „lepim vestima“ – bajkama o sa ničim uporedivim oružjem koje braća Rusi daju samo retkima – pa nek’ dušmani oko nas i oni koji stoje iza njih, koji ništa drugo ne rade nego misle kako da nas unište – crknu od muke.

Elem, patrotski mediji stalno na braniku roda, vere i srpskih zemalja, sad u fokusu imaju više tema koje variraju i po uputstvima ’onih koji misle o nama’ preferiraju. Tu je, je li, otpadnička – skoro po opštem mišljenju samo privremeno – Crna Gora, a nasuprot nje čudo blagodatno, litijsko prosvećenje, „litijska zora“ koja budi svekoliko srpstvo iz još neprevladanog košmara u kojeg ga je uvalio – kaže mitropolit Amfilohije, a kad on nešto kaže kao da je rekao sveti Jovan Zlatousti – bezbožnički komunizam i zna se ko. Tu je i dični srpski sin Dodik koji se poput starozavetnog Davida bespoštedno bori za integralno srpstvo i državstvo (zlobnici kažu da se bori za svoj nesagledivi kapital) protiv ala i vrana, protiv Golijata iz komšiluka Muje i Hase (manje protiv Mate i Franje) koji su napustili viceve i ustali da zatru ništa manje nego svetosavlje i srpstvo. Tu je i „najskuplja srpska reč“ i ništa manje uzvišeno sveto Kosovo, srpski Jerusalim bez kojeg nas nema (što posebno lepo zvuči tokom teatralnih jednodnevnih poseta Kosovu kad se licitira tuđom decom).

Tu je stalno na vrhu tema podmuklih suseda koji nas je l’da na pravdi boga mrze, a za njih smo toliko dobra učinili iz bratske ljubavi, na našu štetu. Tu su kataklizmični događaji koje izazivaju – zna se – kapitalizam, globalizam i egoistični Zapad koji ne zna za stid, koji nas mrzi i pomaže naše neprijatelje samo zato što smo ovakvi kakvi smo – nebeski narod – a nasuprot pravoslavne braće Rusa prepunih duše i ljudske blagosti koji su u svakoj nevolji uz nas. Ulete ponekad i teme kao na primer sada o korona virusu (verovatno je l’ da veštački uzgajen po mračnim planovima vladara iz senke, zna se kojih, pa podmetnut svetu).

Kad shvatimo mržnju i zlo na pravdi boga usmereno na nas, kad shvatimo ale i vrane koje bi da nas kljuju, kad shvatimo košmar sveta u kojem živimo, kad po našim a ne po belosvetskim kriterijumima razumemo šta su svetske pravde i nepravde – shvatićemo, veli pimitivni um koji se ovde razbokorio pa caruje, zašto su nam potrebni oružje i militarizacija, pre radnih mesta, savremenih škola, bolnica, puteva, infrastrukturnih i komunalnih sistema, zbrinjavanja sirotinje i socijalno ugroženih, brige o staračkim domaćinstvima po opustelim selima prepuštenih samih sebi, i pre dece koja bi da ostanu ovde gde su rođena…

Shvatićemo i radovati se onom što nas od svetskog zla – domaćinski političari i patriotski mediji valjda znaju – štiti i brani. Nek’ svi znaju da su nam važniji naše bajkovito od realnog srpstva, naše najskuplje taman i trovačke od trezvenih reči, naši mitovi nego budućnost naše dece. Zato veliku radost i zadovoljstvo zbog novih ruskih raketa samo zlobnici mogu zvati militarističkom egzaltacijom pomućenog uma. Kod pravih svetosavaca toga nema.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!