Predsednik udruženja Tolerancija Srbija Jasminko Hadžisalihović kazao je danas da to udruženje smatra da su „izbori borba za slobodu“ i dodao da bojkot ne smatraju sredstvom.

Hadžisalihović je kazao na konferenciji za novinare koalicije „Dogovor“, koju čine Stranka moderne Srbije, Tolerancija Srbija i Građanski demokratski forum, da je „ovde jedan čovek uzurpirao sve“ i dodao da je građanima cilj za koji se treba boriti sloboda, a izborni uslovi su isti kakvi su bili svih sedam godina.

On je kazao da Tolerancija Srbije nije potpisala sporazum sa narodom, da nema prema njemu obavezu i osudio je stav Saveza za Srbiju „da je svako ko nije potpisao taj sporazum ‘lažna opozicija ili Vučićeva opozija'“.

Potpredsednik Građanskog demokratskog foruma Rade Veljanovski istakao je da plan za Kosovo koalicije „Dogovor“ obuhvata nepovredivost vlasničkih prava na Kosovu.

„Naš plan obuhvata potpunu zaštitu kulturno-istorijske baštine Srba na Kosovu, sa posebnim stepenom zaštite religijskih svetinja Srpske pravoslavne crkve. Podrazumeva garanciju slobode i slobodu kretanja, ostvarivanje veza sa Srbijom, kao i sva druga prava koja su deo najbolje prakse EU. Slobodan pristup tržištu Kosova, firmama i pojedincima iz Srbije, druga rešenja koja omogućavaju pristojan, bezbedan, civilizovan život ljudi“, kazao je Veljanovski.

On je dodao da predložena rešenja predviđaju obnovu prijateljstva i saradnje, kao i podsticanje ekonomskog razvoja i postizanje kompromisa u intereseu oba naroda.

„Uz sve ove pretpostavke, naša je nada da Kosovo i Srbija mogu da postanu članice EU. U takvim okolnostima granice više nisu nikakva prepreka za kretanje ljudi, robe i kapitala. Ko god želi da iz Srbije ode na Kosovo ili sa Kosova u Srbiju, mogao bi to bez prepreka i bez straha. Padanjem granice, autoritarne strane izgubile bi na značaju, a Srbija i Kosovo bi mogli da krenu putem razvoja, mira i stabilnosti“, zaključio je Veljanovski.

Član predsedništva Stranke moderne Srbije Nemanja Radojević ocenio je da je Srbija danas „čak možda i dalja od Evropskih integracija nego što je bila kada je ta deklaracija donošena 2009. godine“.

„Sve je to u redu na nekom deklarativnom nivou i zalaganju. Stalno kada dođu neku gosti iz Brisela, ili nekih evropskih zemalja, uvek se naglašava naša privrženost, ali u praksi to drugačije izgleda“, istakao je Radojević.

On je dodao da u Srbiji nema dovoljno razgovora o tome koliko su važne evropske vrednosti i šta one znače, kao i „da li mi kao društvo pripadamo tim vrednostima i da li ih se pridržavamo“.

„Postavlja se pitanje da li je članstvo u Evropskoj uniji i dalje naš spoljno-politički cilj. Šta država radi na tome da otvori sva poglavlja koja EU od nas zahteva, da sprovede reforme u tim sektorima kako je nabrojano i da postane jedna uređena i sređena zemlja sa institucijama“, kazao je Radojević.

(Beta)