Uništavanje tzv. građanske klase bio je uvod u stvaranje fašizma ili pak uslov za njegovo razvijanje do konačnog „trijumfa volje“ i neslavnog pada racionalnosti u politici. Fašizam se iz petnih žila trudio da uništi dekadantnu crtu građanske klase, iz koje su proizašli umetnici i intelektulaci tog doba, neposredno nakon Prvog svetskog rata. Znali su jurišnici fašizma da, ukoliko žele da prigrabe vlast, moraju promeniti svest građana ili, bolje rečeno, skršiti taj drski i kritički duh intelektulne elite koja je predstavljala, na najbolji način, građanski duh tog perioda. Nikako im nisu odgovarale defetističke, antiratne, humanističke ili kakve već poruke tadašnjih intelektualaca, umetnika i ostalih javnih trudbenika, jer su tupile oštricu mobilizacije agresivno-patriotsko-militantnog duha čiji su zastupnici bili fašisti – ili, bolje rečeno, zastupnici/predstavnici onih ekonomskih elita kapitalizma kojima je novi rat bio potreban.
Fašisti&nacisti su imali zadatak da, pre svega, spreče nagli prodor komunizma, koji je sve više uzimao maha među radničkom klasom, a agitaciju su vršili upravo predstavnici one dekadantne&nepopulističke, intelektualno-revolucionarne elite. Predstavnici krupnog kapitala, bogati industrijalci i bankari su u komunizmu videli najveću opasnost i zato su tražili „pravu ekipu“ koja bi se suprotstavila komunističkim ideolozima i agitatorima – fašisti&nacisti su se nametnuli kao idealan spoj antikomunizma i imperijalnih težnjih krupnog kapitala.
Sve nam je to manje-više poznato iz istorije, ali kao da se zaboravlja ili pak namerno izostavlja ono što je bilo osnovni pokretač i energija tadašnjih radikalno-desničarskih pokreta, a to je mržnja prema građanskoj klasi, i to pogotovo prema njenom najkrupnijem delu – srednjoj klasi.
Iz ovog dela građanske klase regrutovan je najveći i najbolji deo intelektualaca koji su upozoravali na nove razorne tendencije krupnog kapitala koji nije svoje apetite zadovoljio u Prvom svetskom ratu. Naprotiv, ubrzano se pripremao za novi rat i u tu svrhu je angažovao najveći društveni šljam koji je patološki mrzeo sve tekovine socijal-demokratije. Znali su predstavnici najbogatijeg sloja, što ne znači odmah i najboljeg ili pak dobronamernog za celo društvo, da ukoliko ne unište „zmajevo seme“ liberalizma i socijal-demokratskih tendencija (začetaka onog što će se kasnije nazivati državom socijalnog staranja), da će im ubrzo komunizam pokucati na vrata, što bi ujedno značilo i kraj njihove apsolutne moći. Zato je taj isti, prebogati društveni sloj odlučio da napravi savez sa fašistima&nacistima, uništi komunizam koji se opasno širio Evropom, a i svetom, i, što je najvažnije, sruši „mit“ o srednoj klasi kao nosiocu građanske svesti, a samim time i najopasnijem kritičaru i protivniku.
Ako vam ovo zvuči poznato, ne samo zbog poznavanja istorijskih okolnosti nastanka fašizma, onda ste uhvatili paralelu sa ondašnjim periodom – između dva svetska rata, u kojem se stvarao fašizam – i današnjim koji svojim polit-populističkim duhom neodoljivo podseća na to vreme. Ponovo je krupni kapital u ofanzivi, nakon defanzive koja je trajala od kraja Drugog svetskog rata do nekih osamdesetih godina prošlog veka, i ponovo traži političke saveznike koji će zastupati njihove interese svuda po svetu. Svi ti trampovi, putini, bolsanari, salviniji, džonsoni, kurcovi i sl. produkti su krupnokapitalističkih tendencija kojima se želi, ponovo, degradirati srednjo-građanski sloj kao najveća opasnost za interese najbogatijih i probuditi uspavana narodno-nacionalno-patriotska osećanja koja su, opet, zasnovana na potrebi da se matična država zaštiti od raznoraznih neprijatelja: emigracije, špijuna, terorista, masona, jevreja, muslimana, nepatriota, itd.
Nije to ništa drugo nego mućenje bistre vode kako bi se stvorila atmosfera neophodnosti stvaranja i opstanka ratno-militantnog duha, kako bi se sakrile načasne i predatorske namere najbogatijih: Tramp pravi zid na meksičkoj granici i otvoreno agituje protiv emigracije, Putin pumpa mišiće vojnoj mašineriji, Boris Džonson, u ime krupnog kapitala, ne želi da pregovara sa EU i zalaže se za Brexit po svaku cenu… Taktika ovih navedenih političara jeste da optuže svoje protivnike za sve ono što sami žele da sprovedu, a za to dobijaju velike apanaže i ogromna sredstva od svojih sponzora. Njihov populizam i demagogija, ravna nivou reality showa, nije ništa drugo do degradiranje tekovina građanske klase i pokušaj da se apeluje na „ugrožene“ i najniže slojeva društva koji su predugo trpeli „jaram“ te iste građansko-srednje klase – oni nisu ništa drugo do „Soroš“ koji ubija sve ono što je iskonsko, tradicionalno&narodno.
Ova „antisnobovska“ revolucija usmerena, prvenstveno, protiv srednjo-građanske klase, uspešno se sprovodi i kod nas, a njen najžešći pobornik jeste sam AV; njegova „teorija“ o plebsu i elitama jeste zasnovana upravo na matrici o kojoj smo već govorili, sa tom razlikom što se ona u Srbiji sprovodi mnogo brutalnije i prizemnije nego u državama gde je stepen političke kulture, a i svake druge, na mnogo višem nivou. U intelektualnoj potkovanosti AV-ovske propagande o-nezaštićenosti-čestitog-naroda, kojeg snobovska i tzv. građanska elita, poznata i pod imenom Druga Srbija – naziva krezubim, pomažu mu razni režimski „intelektualci“ koji nisu gadljivi na novce i privilegije koje pak dobijaju od režima. Tako razni vladimiri vuletići pišu o „klasizmu“ srednje klase koja je besna i nemoćna, jer je izgubila nekadašnje privilegije, pa zato sada napada najnižu klasu siromašnih i upravo-njihovom-zaslugom-obespravljenih-ljudi koje oni, drsko i bahato, nazivaju krezubima.
Oni koji čuvaju interese i bore se za prava krezubih jesu upravo predstavnici sadašnjeg režima i tu se u potpunosti slažem sa jedino mogućim zaključkom ove vuletićevske apologije – krezuba elita contra građana.
(Autonomija)