Napustio nas je naš prijatelj i saborac Jovan Dejanović, legendarni gradonačelnik Novog Sada, član Vojvođanskog kluba, častan i vredan čovek, saopštio je danas Vojvođanski klub.

Jovan Dejanović bio je jedan od retkih ljudi, koji je uživao poštovanje pripadnika svih političkih opcija, čovek koji je ostavio trajan i vidljiv trag i u Novom Sadu i u našim životima.

Zahvaljujući svemu što je učinio za Novi Sad, ali i svemu onome što je bio, Jovan Dejanović postao je jedan od simbola Novog Sada, koga će se Novosađani još dugo sećati sa ponosom i osmehom.

Jovan Dejanović je rođen 15. 06. 1927. u selu Velebit, opština Kanjiža. Za vreme Drugog svetskog rata proveo je dve godine u dva fašistička logora, u Mađarskoj (Šarvar) i u Nemačkoj (Hersing). Ro oslobođenju logora od strane američkih trupa vraća se u Novi Sad i najaktivnije uključuje u društveni i politički život. Biran je u najuže omladinsko rukovodstvo Grada (organizacioni sekretar GK SKOJ-a) i Pokrajine (član biroa) gde je posebno bio zadužen i aktivan kao predsednik Ferijalnog saveza Vojvodine i sekretar i potpredsednik Pokrajinskog odbora Narodne tehnike Vojvodine.

Bio je veoma aktivan i u sportskom životu. Odmah ro osnivanju Odbojkaškog saveza Vojvodine, 1949, postaje prvi predsednik. Kao prvi sekretar novoformirane komisije za fizičku kulturu IV APV pomaže čuvenom sportskom radniku Milanu Erceganu Bati na osnivanju sportskog instituta. Ercegan je prvi direktor, a Dejanović predsednik Saveta ove značajne sportske institucije koja se kasnije razvila i stasala u važnu stručnu i naučnu sportsku instituciju. Kao dugogodišnji član sekretarijata SOFK-e Vojvodine dosta je pomogao u obezbeđivanju sredstava za izgradnju zgrade u Masarikovoj ulici broj 25, za smeštaj sportskih saveza Vojvodine. U više mandata bio je i potpredsednik fudbalskog kluba Vojvodina, kao i predsednik Stonoteniskog saveza Jugoslavije.

Svakako da je najveći doprinos sportu Jovana Dejanovića bio prihvatanje inicijative sportskih radnika i omladinskog rukovodstva grada da se Novi Sad kandiduje za domaćina 36. Svetskog prvenstva u stonom tenisu. To je bio sigurno jedan od najvećih poduhvata koji je zahtevao ogromno angažovanje svih potencijala Grada i podršku Pokrajine i Federacije. Prihvatio se dužnosti predsednika Organizacionog komiteta, dobio podršku u državnim organima Jugoslavije, a krajem aprila 1979. u Pjongjangu, na kongresu svetske stonoteniske federacije, i definitivno je prihvaćena novosadska kandidatura. Novi Sad je doneo za sport dragocenu odluku da se gotovo u centru grada obezbedi prostor za izgradnju sportskog centra. Tako je započela izgradnja jednog od najvećih sportskih centara u ovom delu Evrope sa mnogostrukim namenama. Građani su prihvatili tu ideju, gradnja je obavljena u rekordnom vremenu i Novi Sad se već u aprilu 1981. godine našao u centru svetske sportske javnosti sa sjajnom organizacijom 36. Svetskog prvenstva u stonom tenisu koje je ušlo u anale svetske federacije kao jedno od najbolje do tada organizovanih prvenstava.

Dejanović je obavljao i druge veoma važne poslove. Pre nego što je biran za gradonačelnika 1974-1982. bio je predsednik sindikata Novog Sada, zatim predsednik Socijalističkog saveza najveće organizacije u državi, kao i opštinskog odbora SSRN Novog Sada. Bio je poslanik u Skupštini Vojvodine, u Skupštini Srbije i u Skupštini Jugoslavije, član RK SKV i CKSKS.

Ono po čemu Novosađani najviše pamte i poštuju Jovana Dejanovića je vreme u kome je bio gradonačelnik Novog Sada. U to vreme, pored Sportskog centra (SPENS), u gradu je sagrađeno pet osnovnih škola, šest predškolskih ustanova, započeta i završena izgradnja zgrade Srpskog narodnog pozorišta (bio je predsednik odbora za za izgradnju) započeta i završena izgradnja Mosta slobode, Doma zdravlja na Limanu, privedeno je kraju izmeštanje privrednih objekata iz grada u industrijske zone, priveden je kraju završetak izgradnje Novog naselja (Vistrice) – sa celokupnom infrastrukturom i objektima društvenog standarda. Povodom pripreme za SPENS sagrađeni su novi hoteli Park i Novi Sad, a rekonstruisani Putnik i Vojvodina.

Na inicijativu Jovana Dejanovića izmešten je gradski i svaki drugi saobraćaj iz centra grada i stvorena je slobodna pešačka zona. Prvi rut posle rata generalno je uredan centar grada i zasađene lipe u Zmaj Jovinoj i ulici Narodnih Heroja (u čemu je pomogao i gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević). Inače, odrasle lipe su prenete iz Fruške Gore, i sve presađene lipe su se primile.

Takođe, na Dejanovićevu inicijativu prašnjava obala Dunava asfaltirana je i uređeno je šetalište od Radničke ulice do komande rečne ratne flotile.

Jovan Dejanović bio je veoma aktivan u međunarodnoj saradnji, bio je na čelu brojnih delegacija u posetama raznim zemljama na više kontinenata. Učestvovao je na više značajnih kongresa. Na kongresu Svetskog saveta zbratimljenih gradova u Kazablanci biran je, ispred Jugoslavije, za člana sekretarijata koji funkcioniše između dva kongresa.

Bio je dve godine predsednik Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije.

Poslednja dužnost, sa koje je otišao u penziju, bila je član Predsedništva, a godinu dana i predsednik Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Isključen je 1989. iz Saveza komunista jer se suprotstavio politici Slobodana Miloševića, kada je i podneo zahtev za penzionisanje i ostavku Saveznoj konferenciji SSRNJ.

Nakon raspada SFRJ, Jovan Dejanović je bio aktivan u Vojvođanskom klubu, čije akcije je uvek podržavao, a u mnogima uzimao i direktno učešće. Tako je i nastala jedna od njegovih najpoznatijih novijih fotografija, na kojoj sa suprugom Borkom pozdravlja protestnu šetnju Vojvođanskog kluba i Vojvođanske partije u centru Novog Sada (2015).

Dejanović je završio srednju fiskulturnu školu, pored rada, višu školu organizacije rada sa zvanjem inženjera, a studirao je ekonomiju na subotičkom Ekonomskom fakultetu, ali studije nije završio zbog prezauzetosti obavezama.

U toku veoma aktivnog četrdesetogodišnjeg rada dobitnik je brojnih priznanja i odlikovanja. Izmedu ostalih Oktobarske nagrade Novog Sada, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod, Zlatne plakete SNP, brojnih plaketa sportskih organizacija i asocijacija, od federacije do klubova i drugih priznanja. Dobitnik je visokog francuskog odlikovanja Legije časti koju je dobio od predsednika Francuske republike Fransoa Miterana 1984. godine.

U kulturi, pored brige o izgradnji zgrade Srpskog narodnog pozorišta (kao predsednik Odbora za izgradnju) bio je 10 godina član Glavnog odbora Jugoslovenskih pozorišnih igara Sterijino pozorje, predsednik Izdavačkog saveta Politike ekspres 1971-1974 godine, itd…

Poznato je da Dejanović nikada u svom radnom veku nije podlegao bilo kakvom iskušenju da sebi pribavi neku materijalnu korist sem svojih redovnih prinadležnosti koje je imao kao i ostali gađani koji su bili u redovnom radnom odnosu.

Jovan Dejanović je krajem 2016. godine poklonio Arhivu Novog Sada celokupni materijal koji je skupljao tokom života, a čine ga izveštaji, govori, teze, diskusije, telegrami, pisma i fotografije uglavnom iz vremena kada je bio na čelu Novog Sada, odnosno između 1974. i 1982. U ličnom fondu koji je gospodin Dejanović predao Arhivu, pohranjen i kompletan pregled štampe, domaće i strane, o podizanju SPC „Vojvodina“, dosta dokumenata koji se odnose na opštejugoslovenski konkurs za urbanističko uređenje „Mišeluka“, kao i rešenje o izgradnji Mosta slobode. Veoma važan deo poklonjene građe čine pisma upućena projektantu Mosta slobode, Nikoli Hajdinu, kao i Dejanovićeve lične zabeleške o Titu, te izveštaj o boravku Josipa Broza u Novom Sadu 7. novembra 1975.

Takođe, Jovan Dejanović je 11. jula 2017. godine, posetio Novosadski sajam i poklonio fotografiju na sa dočeka Josipa Broza Tita na Poljoprivrednom sajmu sedamdesetih godina prošlog veka.

SAV: Bio je dobri domaćin grada

Savez antifašista Vojvodine sa žaljenjem je primio vest o smrti našeg antifašističkog druga, bivšega gradonačelnika Novoga Sada, pokrajinskog i saveznog funkcionera, Jovana Dejanovića (1927-2019).

Period u kome je Dejanović bio na čelu grada, 1974-1982. godine, period je najbržeg razvoja u istoriji Novog Sada, u kojem su Dejanović i saradnici učinili ogromne napore da ovaj grad pretvore u dinamičnu, modernu i ljudskim potrebama okrenutu zajednicu. To im je višestruko uspelo, jer sve što su oni ostvarili i danas postoji, kao podstrek kako da se grad razvija, oplemenjuje i harmonično raste. Tu su danas i Spens, i Most slobode, Srpsko narodno pozorište, Dom zdravlja na Limanu, Novo naselje, hoteli Park i Novi Sad, pet osnovnih škola i šest vrtića, industrijske zone, šetališta…

Bio je Jovan Dejanović dobri domaćin grada, sa punom odgovornošću i znanjem kakav grad treba da bude, svestan činjenice da je to ostvareno zahvaljujući činjenici ostvarenja istinske autonomije Vojvodine. Zboga toga je i politički stradao 1989. godine, od miloševićevskih snaga, u začetku političkog procesa zatiranja Vojvodine i njene samobitnosti.

Po odlasku u penziju, aktivno je doprinosio radu nevladinih organizacija, uvek spreman da na javnim skupovima prenese svoja ramišljanja i sećanja mlađim generacijama, poštovaocima, prijateljima, kao i onima čija je orijentacija bila drugačija od njegove, ali koji su bili dovoljno mudri da čuju njegove savete i sugestije kako se vodi pokrajinski glavni grad.

Jovan Dejanović je bio čovek iskustva, mira, dijaloga i tolerancije. Bio je uspravan i častan čovek. Ako je iko zasluži orden Legije časti, Dejanović je zaslužio. Tim ordenom ga je odlikovao francuski predsednik Miteran, i to je jedno od mnogobrojnih priznanja, koje je Dajanović s pravom poneo.

Savez antifašista Vojvodine će pamtiti njegovo veliko i neizbrisivo delo. Iskreno saučešće izražavamo njegovoj porodici i svim građanima Novoga Sada.

(Autonomija)