Suočena sa sve većim nezadovoljstvom i uličnim protestima građana, uspaničena Vučićeva vlast srlja u sve veće laži i obmane, spremna na apsolutno sve kako bi opstala tu gde je, bez obzira na agoniju društva koja se pod njezinim terorom povećava. Posredstvom poslušnika Vučić preti čak i upotrebom vojske. Notorni Vulin, uz muk bezličnih generala koji se pred opskurantom na mestu ministra odbrane ponašaju kao krpene lutke, istura vojsku Srbije kao branu jelda državnom udaru kojeg uplašena vlast sluti u namerama kažu povampirenog fašizma valjda opozicije i građana koji gandijevski mesecima demonstriraju u gradovima širom Srbije. Beščašće nepokajanih učesnika zločinačke Miloševićeve politike ide dotle da oni danas bestidno govore o povampirenom fašizmu u Srbiji. Njihova paranoja doseže groteskne razmere, pa pribegavaju onom što – koliko se zna – do sada nije zabeleženo u političkoj praksi – da vlast preti štrajkom glađu zbog navodnog nasilja za sada skoro bezube opozicije i jelda povampirenog fašizma građana koji mirno protestvuju.

Građane koje nije klijentalistički apsorbovala i korumpirala Vučićeva vlast smatra idiotima sa kojima može da radi šta joj padne na pamet. Prezir osione vlasti nepokorenih građana prevršio je svaku meru, što je izazvalo njihov gnev i izlazak na ulice. Građanski protesti oživeli su ideološki šaroliku opoziciju koja im se posle više meseci nekako stavila na čelo. To je rezultiralo organizovanjem velikog opozicionog mitinga pred Narodnom skupštinom u Beogradu. Vlast je činila sve kako bi opstruirala taj miting, na koji je uprkos tome u postojećim uslovima došao zavidan broj građana. Sve što je izgovoreno ne samo na tom mitingu o samovlašću oholog i beskrajno sujetnog Vučića jeste tačno. Zarobio je državu – privatizovao je, obesmislio je parlamentarizam, razorio je javne institucije, uzurpacijom skoro svih medija onemogućio je formiranje kritičkog javnog mnenja bez čega nema demokratije, na odgovorne javne funkcije – od lokalnog do državnog nivoa – uzdiže bahate, nesposobne i nekompetentne kadrove, pod njegovom vlasti država je preplavljena korupcijom i kriminalom. Rečeno je još puno toga o malignom karakteru SNS vlasti, što je odavno jasno svakom građaninu koji misli svojom glavom.

Šta nije rečeno i nije spominjano na mitingu pred Narodnom skupštinom (i na prethodnim mitinzima), koji je pretendovao da javnosti ponudi jasnu demokratsku alternativu Vučićevom režimu? Skoro da nisu spominjane evro(atlanske) integracije i nužnost brzog rešenja kosovskog problema na bazi uvažavanja realnosti (nerešen kosovski problem uzrok je stalne regeneracije nacionalizma i uspostavljanja nedemokratskih režima). Nije spominjana nužnost promene licemerne politike prema susedima, suočavanje sa ratnom prošlošću iz devedesetih, raskid sa zločinačkom ratnom politikom, ratnim zločincima i njihovim promoterima. Nije spominjana potreba hitnog prekida tetošenja i sponzorstva višestruko kompromitovanog Milorada Dodika i neodržive u osnovi karadžićevske politike Republike Srpske, koja je osnovni izvor nestabilnosti BiH i regiona. Ako je o ponečem od nabrojanog nešto usputno i rečeno (na primer o Kosovu) pokazalo se da postojeća opozicija uglavnom nije iskoračila iz nacionalističkih okvira i famoznih crvenih linija srpske politike koje Srbiju i drže u agoniji. Neki od opozicionara bi štaviše da u nacionalizmu i konzervativizmu nadmaše premundurenog radikala Vučića i saradnike mu. Opozicija koja se verbalno zalaže za demokratsku Srbiju očigledno ne shvata da nema demokratske Srbije bez održivog rešenja kosovskog problema i neminovne promene politike o svemu prethodno nabrojanom.

Čudi što se o imperativima promene dosadašnje vladajuće politike – ako Srbija zaista želi biti demokratska – češće ne oglašava nedavno formirani Građanski demokratski forum (GDF), koji u programskim načelima od čitave opozicije ima najjasnije demokratske stavove. Propušta šansu da se kao realna građanska politička alternativa legitimiše pred onim građanima kojima je pogubnog kleronacionalizma preko glave.

Od Građanskog fronta (GF), koji okuplja lokalne građanske organizacije koje se primarno bave lokalnim problemima, oglašavanje o problemima srpske nacionalne politike se i ne očekuje da se oglašavaju, jer se – kako vidimo – toga klone: bave se samo lokalnim, maltene komunalnim problemima.

(Autonomija; foto: Beta)