Prema međunarodnom humanitarnom pravu, konkretno po pravilu 56, sve strane u sukobu su obavezne da obezbede slobodu kretanja humanitarne pomoći i ovlašćenih lica, kaže Alfredo Malgarejo, iz nemačkog crvenog krsta govoreći o Siriji: „Bilo je osam kamiona sa robom. Sve je bilo dogovoreno u pismenoj formi, sa sukobljenim stranama i odjednom, više ništa nije funkcionisalo.“
Lokalni komandant jedonstavno nije prihvatio humanitarnu misiju. Usledili su dani pregovora: „Sve je teže i opasnije napraviti obavezujuće sporazume u sukobu koji je u toku“, kaže Malgarejo posle 17 godina iskustva u spoljnoj službi. Sirija nije jedina, ona je samo gorak primer toga da je pružanje pomoći sve teže: „Osam radnika Crvenog polumeseca ubijeno je u jednoj godini, dva su nestala,“ kaže Malgarejo.
Pravila za rad Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija u konfliktnim zonama su postavljena u vreme kada su se borbe vodile između jasno strukturisanih vojnih jedinica. Švajcarski biznismen Henri Dunant je u februaru 1863 pokrenuo inicijativu da se donese međunarodni sporazum za lečenje i negu ratnih žrtava. Tako je rođen Crveni krst. Konvencija je usvojena 1864 godine u Ženevi. Sve do sedamdesetih godina prošlog veka, mandat je proširivan dodatnim protokolima i na nemeđunarodne oružane sukobe, ali svet se od tada još veoma promenio.
Sukobi u tranziciji
Sada imamo ono što se zove – mali ratovi“, kaže politički naučnik Munkler, „a u poslednjih 20 godina sve veću ulogu igraju privatne borbene snage i – ako mogu smelo da kažem – oružane NVO kao što je Al Kaida.“ – kaže poltikolog Herifrid Minkler.
U stvari, sukobi imaju tendenciju da budu nepregledni, a to ima uticaj na primenu međunarodnog prava. „Jedna od najosetljivijih tačaka je razlika između onih koji se bore i onih koji ne učestvuju u oružanom sukobu.“ Ko se bori i protiv koga? U klasičnom ratu su odgovori poznati i to je za rad humanitarnih organizacija od vitalnog značaja.
Neutralnost i diskrecija
Misija Crvenog krsta se u poslednjih nekoliko decenija, u principu nije stvarno promenila. Poenta je da se dobije pristup žrtvama sukoba. Crveni krst i njegove sestrinske organizacije kao što je Crveni polumesec, moraju pritom da budu neutralne, mirne i nenaoružane. „Percepcija neutralnosti je uvek od strane neprijatelja, to morate uvek uzeti u obzir“. Štaviše, rad Crvenog krsta se takođe komplikuje zbog humanitarnih agencija koje u konfliktnim područjima imaju i druge interese, osim humanitarnog rada. Razne milicije postaju zbog toga skeptične i prema Crvenom krstu.
Sve strane moraju biti uverene da pružanje pomoći žrtvama njima ne donosi nikakvu štetu. To je često teško objasniti. U Siriji se vladine trupe bore protiv raznih religioznih i sekularnih, često regionalno fragmentiranih milicija, u Jemenu postoje terorističke grupe i plemenske grupe protiv centralne vlasti. Crveni krst međutim ima i jednu prednost: Nacionalne asocijacije imaju kontakte na licu mesta, pre nego što situacija postane ozbiljna.
(Hajner Kizel, Deutsche Welle)