Direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicjative za Srbiju Aleksandar Popov upozorio je da vlast u Srbiji što pre mora da prizna realnost na Kosovu, kako ne bi dovela u pitanje proces evropskih integracija.

U intervjuu za portal Autonomija.info Popov je istakao da Beograd mora pod hitno da reši problem sa barikadama na severu i nastavi razgovore o realizaciji Ahtisarijevog plana plus, koji nudi specijalni status opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

– Mi smo zaustavili proces pregovora i ako se on ne nastavi onda je nama ozbiljno ugrožena verifikacija kandidature u decembru, uprkos pozitivnom mišljenju Evropske komisije. Nemamo puno vremena da se barikade uklone, jer one nikom ne koriste, i da počnemo dijalog o pravim temama, među kojima je i „Ahtisarijev plan plus“. Ali, zato treba da se otvoreno izađe pred javnost i kaže da je situacija takva da Kosovo već nemamo, ali da nećemo imati ni Evropsku uniju ako nešto ubrzo ne preduzmemo – ocenio je naš sagovornik.

Da li Beograd i prema građanima Srbije i prema Srbima na severu Kosova vodi licemernu politiku, jer jednima tvrdi da može i Evropa i Kosovo, a drugima podgreva iluzije o podeli Kosova?

– Srbija je višestruko zakasnila kad je reč o brojnim opcijama za rešavanje kosovskog problema, među kojima je i podela Kosova, o kojoj sad govore naši zvaničnici. Jedina realna opcija trenutno je „Ahtisarejev plan plus“, koji daje prostor i za razgovor o autonomiji za sever Kosova. Međutim, pošto je i danas naša mantra da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, bojim se da će i ta šansa biti propuštena, za šta je odgovorna sadašnja vladajuća garnitura, koja je sama sebi vezala ruke donošenjem Ustava 2006. godine – preambulom u kojoj je Kosovo deo Srbije. A propuštena je i prilika da u mandatu ove vlade Beograd raskrsti sa pojedincima na severu Kosova koji zloupotrebljavaju položaj Srba tamo, a koji su instalirani za vreme vlade Vojislava Koštunice.

Ko su ti pojedinci i kako je moguće da je njihov interes vlastima toliko važan?

– Reč je o onim pojedincima čiji interes je da to bude zona u kojoj će oni moći da mešetare bez ikakve kontrole. Mislim da u tome leži i odgovor na pitanje zašto je letos zapaljen prelaz na Jarinju i zašto se toliko insistira na barikadama. Uz to, niko iz našeg nadležnog ministarstva ne zna da kaže koliko se novca izdvaja za Kosovo i kako se taj novac troši, jer tamo nema budžetske kontrole. To je galimatijas u kojem se ne zna šta je šta, dok se neko bogati na muci običnog naroda koji tamo živi. Da je to raščišćeno, danas bismo imali daleko veći manevarski prostor za razgovore i jasniju poziciju. Ovako, dešava se da unutar jedne vlade imamo zamenika premijera koji priča o razgraničenju, neki drugi član vlade o podeli Kosova, treći da je to izdaja… Tako da mi ne znamo šta je zvanična politika Srbije.

U kojoj meri je priča o podeli Kosova na liniji ranije teze o pripajanju Republike Srpske ukoliko izgubimo Kosovo?

– Situacija sa Kosovom ne može se porediti sa Bosnom i Hercegovinom, koja je međunarodno priznata zemlja. Uostalom, naši zvaničnici u više navrata su izjavili da podržavaju integritet jedinstvene BiH. Međutim, u ranijim godinama iz Srbije su stizale i drugačije poruke. Tako je Vojislava Koštunica u kampanji 2003. godine govorio da je Republika Srpska privremeno odvojena od nas. Uz to, imamo i kontinuitet tih preterano srdačnih odnosa vlasti u Beogradu sa Banja Lukom i predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji često prevazilaze okvire predviđene Dejtonskim sporazumom. Problem je i u tome što u Beogradu nema dovoljno distanciranja i ograđivanja od nekih Dodikovih izjava koje dovode u pitanje integritet BiH. I to se onda u međunarodnoj zajednici i u samoj BiH tumači kao prećutna podrška tim njegovim ambicijama. I zato stalno visi u vazduhu ta teza: Ako izgubimo Kosovo, pripojiće nam se Republika Srpska. To svakako nije dobro.

Mislite li da Beograd ima značajan uticaj na rukovdstvo RS?

– Prema onom što se javno demonstrira raznim porukama, zajedničkim sednicama vlada… čini se da ima. Ali, slično izgleda i kad je u pitanju uticaj Beograda na Srbe na severu Kosova. Međutim, Dodik može, ali i ne mora da posluša Beograd. I pretpostavljam da njemu ne pada na pamet da RS pripaja Srbiji jer bi tako i sam bio samo jedna običan činovnik, a ovako može da bude šef u jednom entitetu. Drugi je problem što je Bosna u jednom politički zapuštenom stanju, za šta veliku odgovornost snosi i međunarodna zajednica. Jer, 16 godina ima protektorat u BiH i visokog predstavnika koji ima sva ovlašćenja diktatora, jer može da suspenduje bilo koji zakon i da razreši dužnosti bilo kojeg izabranog funkcionera, a stanje se nije pomerilo od prestanka rata. Međunarodna zajednica nije ohrabrivala negativen tendencije, ali ih nije ni sprečavala. Tako da je sad Dodik učvrstio svoju poziciju u tolikoj meri da bez velikih posledica i nestabilnosti u RS on ne može da se smeni. I došlo se u pat poziciju, a međunarodna zajednica izgubila je kredibilitet, jer nije uspela u tome da se od BiH napravi funkcionalna država.

Svetlana Ratkov