Skip to main content

Zvaničnici EP osudili proslavu Dana RS i traže od međunarodne zajednice da odlučno deluje

Jugoslavija 16. jan 2024.
2 min čitanja

"Da međunarodna zajednica konačno pređe sa oštrih reči na efikasna, hrabra dela"

Zvaničnici Evropskog parlamenta su osudili obeležavanje Dana Republike Srpske 9. januara, kao i prisustvo srpskih zvaničnika, tražeći od međunarodne zajednice da preduzme „efikasne, hrabre“ mere.

Predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom Romeo Franc i stalni izvestilac za BiH Paulo Rangel su u zajedničkom saopštenju naveli da su prošle godine upozorili da je pređeno nekoliko crvenih linija i da se od tada situacija pogoršala i da „postaje sve neodrživija“.

„Sada je od najvećeg značaja da međunarodna zajednica konačno pređe sa oštrih reči na efikasna, hrabra dela“, saopštili su Franc i Rangel, podsetivši da je Evropski parlament u svojoj rezoluciji 12. jula 2023. „ponovo pozvao na ciljane sankcije protiv destabilizujućih političkih aktera u BiH, uključujući one koji prete i podrivaju njen suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak, posebno Milorada Dodika, kao i drugih visokih zvaničnika RS i zvaničnika trećih zemalja koji pružaju političku i materijalnu podršku secesionističkoj politici“.

Zvaničnici EP su naveli da je slavljenje Dana Republike Srpske protivno presudama Ustavnog suda, stavovima EU i nedvosmislenim izjavama Visokog predstavnika Kristijama Šmita.

„Ponovo izražavamo punu podršku visokom predstavniku i pozivamo nadležne vlasti i međunarodnu zajednicu da odlučno deluju, u skladu sa izjavom visokog predstavnika nakon prošlogodišnjeg ‘Dana Republike Srpske’ da ‘treba biti jasno da se 9. januar 2024. neće dogoditi u ovom okviru i na ovaj način'“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su 9. januar i dane koji su prethodili obeležili ružni incidenti zastrašivanja građana i povratnika u Vlasenici i Srebrenici, glasno veličanje osuđenih ratnih zločinaca i govor mržnje.

Zvaničnici EP su naveli da je Srbiju na događaju povodom Dana RS ponovo predstavljala visoka delegacija u kojoj je bilo nekoliko ministara, uključujući ministra odbrane i predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića, a da je predsednik RS Milorad Dodik „stajao rame uz rame“ sa odlazećim predsednikom Skupštine Srbije i ambasadorom Rusije u BiH.

Podsetili su da je EP u prošlogodišnjoj rezoluciji osudio prisustvo visokih srpskih zvaničnika na proslavi „neustavnog Dana Republike Srpske“.

Takođe su izrazili žaljenje što je proslavi ove godine prisustvovalo i nekoliko crnogorskih zvaničnika, među kojima su bili poslanici.

„Predstavnici zemalja kandidata koji neprestano tvrde da su evropske integracije i buduće članstvo u EU njihov najviši prioritet treba da postupaju u skladu s tim. S tim u vezi, pozdravljamo principijelan stav crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, koji je odbio poziv i objasnio zašto“, dodaje se u saopštenju.

Franc i Rangel su takođe izrazili veliku zabrinutost zbog toga što je ovogodišnje najviše odlikovanje RS dodeljeno premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, koji je to prihvatio i time se „pridružio Vladimiru Putinu, prošlogodišnjem dobitniku istog odlikovanja, i svima ostalima koji pokazuju nepoštovanje prema ustavno-pravnom poretku BiH“.

Oni su u saopštenju podsetili da su prošle godine „bezrezervno osudili“ proslavu Dana Republike Srpske, koja je, kako su naveli, u potpunoj suprotnosti sa nekoliko odluka Ustavnog suda BiH, kojima su taj praznik i referendum iz 2016. proglašeni neustavnim.

„Pravo entiteta Republike Srpske da ima svoj praznik se ne dovodi u pitanje. Problem je u izboru datuma, kojim se krše odluke Ustavnog suda i nekoliko odredbi Ustava BiH koje zabranjuju diskriminaciju. Ignorisanje ovih odluka predstavlja krivično delo, podriva Dejtonski mirovni sporazum i predstavlja zastoj u napretku BiH u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta i njenoj integraciji u EU„, naveli su zvaničnici EP.

Oni su istakli da umesto podele i provociranja, vlasti i politički akteri u zemlji treba da se fokusiraju na sprovođenje konkretnih reformi koje su potrebne za otvaranje pristupnih pregovora, pošto je zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU.

(Beta/foto: N1)