„Zašto je važno da nacionalne manjine budu vidljive na popisu stanovništva? Zato što je važno videti raznolikost koja ovde postoji. To je jedinstveno u Srbiji“, izjavila je Zuzana Pavlikova, glavna savetnica za pitanja nacionalnih manjina u Misiji OEBS-a u Srbiji, u onlajn emisiji Direktno koju na Fejsbuk stranicama portala Autonomija i Storyteller realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

“U kontekstu popisa stanovništva veoma je važno pomenuti princip tzv. samoidentifikacije ili samodeklarisanja. Pitanja koja se nalaze na popisnom formularu, a koja se tiču etničke pripadnosti i veroispovesti, uključujući i maternji jezik, nisu obavezna. Svako ima pravo da se izjasni kao pripadnik određene nacionalne manjine, ali i da to ne učini. U kontekstu OEBS-a, napomenuću da se time bavi i Kopenhagenskog dokument iz 1990. godine koji kaže da je pripadnost nacionalnoj manjini lični izbor. Javno izražavanje ili realizacija tog izbora ne sme da donese nikakve negativne posledice za datu osobu”, naglasila je Pavlikova.

Ona je u kontekstu popisa stanovništva, broja pripadnika manjinskih zajednica i manjinskih politika, pored ostalog, podsetila na pravo na upotrebu službenog jezika i pisma. „Ovo pravo imaju nacionalne manjine, koje imaju srazmerno više od petnaest odsto stanovništva date opštine,” ukazujući na to da broj pripadnika jedne nacionalne manjine takođe utiče na klasifikaciju opština, odnosno da li se određena opština može smatrati multietničkom, što često nije veoma vidljiva tema.

“Iz ovoga proizilazi da li konkretna opština može imati dodatne mehanizme zaštite manjinskih prava, kao što su odbori za pitanja međuetničke odnose”, dodala je Zuzana Pavlikova.

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina

S obzirom na to da je ova godina i izborna za manjinske nacionalne savete, velika tema ove jeseni su i sami izbori, kao i upis pripadnika nacionalnih manjina u poseban birački spisak. Kako je ovo već četvrti izborni ciklus, neki izborni procesi su poboljšani, a u nekim postoji prostor za unapređenje.

„Velika promena je to što je od 2014. godine za izbore za nacionalne savete zadužena Republička izborna komisija. To u praksi znači da su ovi izbori organizovani, odnosno da imaju istu arhitekturu, infrastrukturu kao i parlamentarni izbori, što nije važno samo sa proceduralne tačke gledišta, već govori o tome kako se ovi izbori doživljavaju u društvu u Srbiji, koliki im pripisuje značaj, i to ne samo izborima, već i temom nacionalnih manjina“, izjavila je Pavlikova.

Odgovarajući na pitanja šta je glavni izazov u ovom izbornom procesu, Pavlikova je navela nivo svesti o ulozi samih nacionalnih saveta u široj populaciji.

„Kakav je pravni okvir? Šta im zakonski okvir omogućava? Da li se koriste svi mehanizmi koji su dostupni? Koje su četiri oblasti kojima se bavi? Ponekad, iz našeg iskustva sa Misijom OEBS-a, sa različitih strana čujemo da su saveti uključeni ili bi trebalo da budu u svaku pojedinu oblast koja se može ticati nacionalnih manjina. Ali zakon je vrlo jasan. Postoje četiri oblasti: mediji, kultura, obrazovanje i službena upotreba pisanog jezika“, rekla je ona.

Pavlikova je ukazala i na to da sami nacionalni saveti moraju da održavaju pluralitet.

„Takođe je važno da sami nacionalni saveti odražavaju pluralitet koji postoji u svakoj nacionalnoj manjini, da ne bude samo jedna frakcija. Ovo pomaže čitavom izbornom procesu izbora, jer jednostavno će manjina shvatiti da je to važno telo, ali ako nacionalni saveti teže da predstavljaju samo jednu frakciju u određenoj zajednici, onda su ti izbori možda malo u pozadini,“, izjavila je Zuzana Pavlikova.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2022- 2025. godine je dokument koji prema rečima Zuzane Pavlikove nudi mogućnost da se koristi kao referentni dokument.

„Akcioni plan nudi referentni dokument. Ako treba da se sprovede nova inicijativa za poboljšanje nekog aspekta života u manjinskim zajednicama, bilo da se radi o zahtevu za fondovima ili podršci, ovaj dokument predstavlja referencu, jer jasno pokazuje koji su prioriteti i u kom vremenskom okviru“, kaže ona i dodaje da kao i kod svakog akcionog plana, i zakona koji se tiču pitanja nacionalnih manjina, implementacija je ključna.

Ovaj akcioni plan pripadnicima nacionalnih manjina može da posluži i kao dokument zahvaljujući kome mogu da pozovu na odgovornost svoje predstavnike, ali i institucije. „Ako postoji neka oblast u kojoj vide da su njihovi predstavnici jednostavno pasivni, mogu se pozvati na ovaj akcioni plan“, dodaje Pavlikova.

„Ono što je iz naše perspektive najvažnije, a verujem da i za same pripadnike nacionalnih manjina, u Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je trenutno u fazi izrade jeste element interkulturalnosti. To se veoma lepo vidi na primeru nacionalnih saveta, pri čemu se akcenat stavlja na to da nacionalni saveti zapravo nemaju ulogu samo u okviru svoje zajednice, već i za odnose među nacionalnim manjinama“, objašnjava glavna savetnica za pitanja nacionalnih manjina u Misiji OEBS-a u Srbiji.

Interkulturalnost je veoma neophodna u širem kontekstu, smatra Pavlikova.

„I sami vidimo da nacionalne manjine i nacionalni saveti teže da se zatvaraju. To onda znači da imamo društvo u kojem imamo mnogo različitih slojeva, ali oni su odvojeni. Oni su paralelni, jedni pored drugih. Interakcija sigurno postoji, nije tako crno-bela ili nedvosmislena, ali nema neke posebne dinamike između različitih zajednica. Mi, kao Misija OEBS-a u Srbiji, uvek ističemo da imamo mandat ne samo da štitimo prava nacionalnih manjina, već i da ih integrišemo, što je zapravo korak više, jer različitost društva leži i u komunikaciji između manjinskog i većinskog stanovništva. Jer zaista, interkulturalnost je ključ“, kazala je Zuzana Pavlikova.

Vladimíra Dorčová Valtnerová (Storyteller)