Sitni, mala i srednja preduzeća, stalni su predmet pažnje nemilosrdnih poreznika i inspektora.

Njih je najviše, a opet, država ih muštra kao maćeha pastorče.Apeli koje upućuju radi smanjenja poreskih nameta, taksi i akciza, uveravanja da hoće da plate ali u skladu sa starim pravilom da „iznos poreza mora biti primeren snazi obveznika“ nailaze na zid ćutanja jer nemaju velike pare, veliku moć i uticaj.

Da nam je poreski sistem problem, ovih dana je konstatovao i „Forbs“ kroz svoje analize i liste. Najgori smo u regionu, a kao dve velike prepreke navedeni su korupcija i porezi.

Preduzetnici smatraju da su za lakše poslovanje neophodne poreske olakšice, navodeći kao primer činjenicu da u Austriji, recimo, ugostitelj ima 16 mesečnih izdvajanja, u Španiji 19, a u Srbiji golemih 38.

Na poslednju molbu preduzetnika da ih sopstvena država razume i pomogne, pa makar dok je kriza, da promeni sadašnji način plaćanja PDV unapred niko ih nije udostojio bilo kakvog odgovora. Rumunija je to učinila za celokupnu privredu još 2008. godine, osim za trgovce i bankare, koji imaju živi novac. U Sloveniji se PDV plaća tri dana po realizaciji, a tako je i u Mađarskoj, Češkoj, Rusiji, Velikoj Britaniji za one koji su u kategoriji proizvođača. Istina, Francuska, Nemačka, Finska i Austrija traže unapred PDV, ali imaju jednostavnu mogućnost zadrške u plaćanju od 40 do 60 dana u slučaju poteškoća u poslovanju, odnosno nesolventnosti firme.

Ovde kod nas takvog odlaganja nema, već važi ili plati iako nisi naplatio robu ili ugasi posao, pa se preduzetnici snalaze tako što uzimaju kredite od banaka, ali onda cenu tog zajma (kamatu) uglavnom na kraju lanca plaća kupac ili korisnik usluge. Državu za sve to baš briga.

Iluzija da je PDV nepresušni izvor koji najviše puni budžet na kraju će početi da puca ne zato što neko neće da plati, već zato što više ne može. A kod malih radi trećina zaposlenih i osim PDV-a, sada plaćaju doprinose i poreze na zarade, sve takse i firmarine.

Arogancijom i odsustvom razumevanja za probleme preduzetnika koji hoće da plate, ali traže dogovor o olakšicama država seče granu na kojoj sedi. To što će vlast da se razbije kad grana pukne i nije strašno, ali je gadno što će bez izvora zarade ostati mnogo ljudi.

(Blic)