Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Grad Zrenjanin je u periodu od 2007. do danas realizovano petnaestak projakata koji su finansijski potpomognuti iz evropskih fondova. Zrenjanin se na taj način svrstao među lokalne samouprave u Pokrajini sa pojedinačno najviše realizovanih projekata. Svakako potencijalno najbolji projekat je infrastrukturnog opremanja industrijske zone Ečka, za šta je EU od 2008. do 2010. godine izdvojila četiri miliona evra.

Prema oceni Predraga Stankova, stručnog saradnika za međunarodnu saradnju Grada Zrenjanina, svi programi su bili uspešni jer samom aplikacijom za projekte morate da dokažete da će oni biti održivi. Kao posebno uspešan pomenuo je projekat „Back to the future“, koji je realizovan u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“ i njegova tema je bila smanjenje emisije ugljen-dioksida i upotreba alternivnih vidova energije.

–To je prvi javni objekat u Srbiji u koji su ugrađene toplotne pumpe, pa kompletan sistem grejanja i hlađenja u školi funkcioniše po tom sistemu, što je dovelo do velike uštede energije. Najbolji parametar je da je škola mesečno za gas plaćala oko 750.000 dinara, a sada celokupnu potrošnju struje škola mesečno plaća oko 250.000 dinara. Taj projekat je proglašen za najbolji u Srbiji u godini kada je realizovan – rekao je Stankov.

On je istakao još dva projekta koji su proglašeni za najbolje u Srbiji, a to su projekat „Argo expo Banat“ i internet televizija grada Zrenjanina „EBI TV“. Stankov smatra da u prethodnom periodu nije bilo neuspešnih projekata, ali da treba naglasiti da je u implementaciji nekih projekata bilo problema, pre svega zbog neusaglašenosti zakona EU sa zakonima Republike Srbije.

Stankov tvrdi da su to ujedno i specifični problemi uočeni pri realizaciji svih projekata u Zrenjaninu, pre svega prilikom javnih nabavki, jer se u njima primenjuje sistem javnih nabavki Evropske unije. – U Srbiji je malo edukovanih ljudi koji mogu da sprovedu postupak javnih nabavki, odnosno u Srbiji nemate koga da pitate da li je to što radite dobro. S obzirom na to da smo u Zrenjaninu prvi počeli da se bavimo ovom vrstom javnih nabavki, nismo imali sa kim da se konsultujemo po tom pitanju – rekao je Stankov.

Prema njegovim rečima, ovi problemi sada su prevaziđeni, ali neki još uvek nisu. – Nažalost, neke probleme smo prevazišli na osnovu sopstvenih grešaka koje smo uradili. Druge probleme smo prevazišli u konsultaciji u višim nivoima revizija naših projekata, pre svega kod obučenih ljudi u Ministarstvu finansija i kancelarije JTS koja se nalazi u Temišvaru – kazao je Stankov.

Industrijska zona Jugoistok-Ečka

U Zrenjaninu je jula 2010. godine otvorena industrijska zona „Jugoistok-Ečka“ čiju je izgradnju Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) finansirala sa četiri miliona evra, Grad Zrenjanin sa više od milion evra, dok je iz Nacionalnog investicionog pana izvojeno 27 miliona dinara. Industrijska zona se nalazi u jugoistočnom delu grada, u neposrednoj blizini magistralnog puta Zrenjanin-Beograd, obilaznice, Aerodroma „Zrenjanin“, budućeg Robno-transportnog centra i reke Begej. Zemljište je kompletno infrastrukturno opremljeno i u njemu je poslovanje započelo 13 investitora.

Kako se navodi na sajtu Grada Zrenjanina, na osnovu istraživanja koje je sproveo FDI Inteligence, najveći centar za ocenjivanje stranih direktnih investicija u svetu, Industrijska zona Jugoistok se našla na 48. mestu na listi najboljih zona sveta za investiranje. Rezultati su objavljeni u FDI magazinu Financal Times, a u istraživanju je učestvovalo 600 zona iz preko 120 zemalja.

Kako unaprediti buduću saradnju – primer lokalne televizije

Predrag Stankov smatra da problemi u praksi postoje zato što u Srbiji nemate koga da pitate kako da uradite projekte i jer postoji više stepena kontrole. – Problem je i što se neka pravila u toku realizacije projekata retroaktivno sprovode, pa tako može da vam dođe revizija nakon tri godine i sprovodi pravila koja su na snazi te godine, a ne koja su bila pre tri godine. EU menja često pravila kada shvati da su neke stvari neprimenjive na ovim prostorima i ne mogu da se usklade sa našim zakonima. Taj problem smo imali na nekim projektima i to ne bi trebalo tako da funkcioniše. Vrlo često, pogotovo kod infrastrukturnih projekata, imamo probleme i sa promenom našeg zakonodavstva. Primer je koliko su se menjala pravila za izdavanje građevinske dozvole u poslednjim godinama i koliko je to komplikovano u odnosu na EU zakone – rekao je Stankov.

Prema njegovim rečima, vrlo teško je objasniti ljudima iz EU i zašto smo neke propise menjali. – Konkretno, kada smo implementirali projekat EBI TV došlo je do promene medijske regulative u Srbiji. Ranije je lokalnim samoupravama bilo dozvoljeno da imaju sopstvene medije, a u toku projekta se izmenio zakon, gde je sada izričito zabranjeno da lokalne samouprave budu osnivači medija. Projekat treba da napravimo održivim, a ne znamo na koji način to da uradimo. Ne znamo ni kako to da objasnimo revizorima, pa u čestim razgovorima sa njima pokušavamo da pronađemo zajedničko održivo rešenje za projekat – naveo je Stankov.

Nosilac projekta EuroBanat Internet TV je Grad Zrenjanin, a partneri na projektu su Poslovni Inkubator Zrenjanin i Medijska Asocijacija Fii Mehedintiului iz Temisvara. Projekat se finansira iz donacije EU kroz program IPA Program prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Projekat ima za cilj poboljšanje višejezične komunikacije u regionu Banata putem novih tehnologija, što će imati direktan uticaj na unapređenje životnih uslova za lokalne zajednice u regionu Banata u Srbiji i Rumuniji, njihovu bolju saradnju i veću dostupnost informacija, stvaranje medijskog servisa koji je posvećen regionalnom razvoju i samim stanovnicima Banata i razvoj i promociju novih projekata prekograničnih saradnje. Televizija je počela sa emitovanjem programa maja 2013. Ukupan budžet projekta je 345.480 evra, a projektni budžet za Grad Zrenjanin je 183.190 evra.

Stankov smatra da se unapređenje projekata može ostvariti konsultacijama sa kompetentnim ljudima koji mogu da na terenu reše probleme. – Postoje specijalizovane kancelarije koje daju neke predloge i sugestije kako da se problemi prevaziđu, međutim te sugestije nisu obavezujuće i oni ne mogu da vam ni u jednom momentu potvrde način na koji bi nešto trebalo uraditi. Pored ostalog, zato smo imali određenih problema pri realizaciji nekih projekata – kazao je Stankov.

Javnost ni(je) dovoljno upoznata sa realizacijom projekata

Stankov smatra da zrenjaninska javnost nije u dovoljnoj meri upoznata sa realizacijom i rezultima projekata, zato što ovo društvo još uvek nedovoljno razume sistem bespovratnih sredstava koje EU donira Srbiji. Prema njegovoj oceni, to se može prevazići većom transparetnošću samih projekata i pojavom u medjima.

–Potreban je i veći marketing o tome šta EU pruža Srbiji, koje su prednosti pretpristupnih fondova, kako implementirati projekte da bi se što ljudi upoznalo da je to dobra stvar i da bi se što više ljudi edukovalo na način kako da učestvuju u realizaciji ovih projekata. U početku je bilo malo javnih ustanova, preduzeća i gradova koji su tražili sredstva iz EU fondova. U poslednje vreme to se promenilo, jer su ljudi shvatili vrednost ovoga, ali još uvek ne u dovoljnoj meri. Pre svega to bi bilo izvodljivo uz pomoć NVO, pošto su manje i operativnije i brže su shvatile način na koji mogu da privuku sredstva – rekao je Stankov i istakao da bi se sinergijom javnog i civilnog sektora projekti mogli lakše implementirati.

Građani Zrenjanina kažu da nemaju nikakva saznanja i da nisu uopšte informisani o tome koje je grad projekte realizovao uz finansijsku podršku Evropske unije ili kažu da imaju veoma malo saznanja. Anketirani građani smatraju i da grad ne koristi uopšte ili vrlo malo koristi sredstva EU koja mu stoje na raspolaganju. Neki od ispitanika odgovorili su da nemaju stav o tome. Ipak, ono što najviše treba da zabrinjava donosioce odluka u Zrenjaninu jeste činjenica da građani tvrde da grad ima vrlo slabe kapacitete za pripremanje i sprovođenje projekata koje finansira Evropska unija.

Kako bolje iskoristiti fondove Evropske unije?

Govoreći o aktualnoj saradnji lokalnih samouprava u Srbiji, pre svega Vojvodini, sa EU Stankov je mišljenja da prostora za poboljšanje ima, ali pod uslovom da lokalne samouprave jasno znaju šta žele od te saradnje. – Da biste konkurisali za sredstva iz pretpristupnih projekata EU, pre svega, treba da imate strategiju i da znate šta ćete raditi narednih godina i to vam je sveto pismo u kom pravcu grad treba da se razvija – smatra on.

Prema rečima Predraga Stankova, ako opštine nemaju strateška dokumenta, onda praktično i ne znaju šta trebaju da rade po tom pitanju. – Mislim da je to ključni razlog zašto neke opštine ne konkurišu za projekte. Drugi problem je nepostojanje dobre projektno-tehničke dokumentacije, istekle građevisnke dozvole i slične stvari koje, po mom mišljenju, svaki ozbiljniji grad ili opština moraju da imaju – zaključio je Stankov.

Darko Šper

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)