Od 2018. u gradskom parlamentu Srpski patriotski savez glasa za sve predloge vlasti – kaže za Danas Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma i odbornik u Skupštini Beograda.

„Potpuno je logično da se svi iz SPAS-a kolektivno učlane u SNS jer dele iste vrednosti. Kada vidimo ko su njihove glavne zvezde poput ratnog huškača Ratka Dmitrovića, stare radikalke Marine Raguš, dverjanina Vladana Glišića, jasno je zašto je Šapić jedva dočekao da sa Veselinom Šljivančaninom bude u istoj stranci. Glavno pitanje je u stvari otkud Šapić u Demokratskoj stranci na visokoj funkciji, nekadašnji Đilasov najbliži saradnik, predsednik beogradskog odbora? Koja je razlika između Šapićeve i politike Vuka Jeremića, koji je 2013. godine glasao za Vučićev budžet? Obojica su vedete DS-a koje bi da nam sada prodaju patriotizam, svako na svoj način. Zbog ovakvih ljudi će se DS dugo oporavljati od propasti. Što se tiče nalaženja rupe u zakonu, Šapić nije usamljen u tome. Očigledno je zakonodavac namerno to ostavio kako bi se omogućilo zapošljavanje u opštinama“, dodaje naš sagovornik.

* Šta mislite o „domaćem dijalogu“, bez posredovanja stranaca, u kome učestvuje jedan broj opozicionih partija?

– Sećam se pregovora 90-ih godina između tadašnje opozicije i Slobodana Miloševića oko iste stvari. To su bila daleko opasnija vremena za bavljenje politikom nego danas, ali tadašnja opozicija, to jest glavni njen deo, nimalo nije ličila na Miloševića i imala je jasan cilj. Nisu se pravile višegodišnje sterilne politike od pregovora oko izbornih uslova i nije im bio potreban prevodilac u razgovoru. Opozicija je strpljivo krunila Miloševićevu diktaturu i tako smo došli do oktobarskih promena. Danas imamo cirkus u Vučićevoj režiji jer promovisani politički protivnici vlasti nisu dorasli problemima Srbije i zajedno sa vlašću sluđuju narod pregovaranjem u dve kolone.

* Kako ocenjujete dosadašnje predloge platformi opozicionih grupacija za dijalog sa vlastima uz posredovanje evroparlamentaraca?

– Videli smo dve platforme, jednu grupe stranaka oko SSP Dragana Đilasa. Drugu je izradila u javnosti nazvana „grupa oko Tadića“, koja je politički raznorodna i bavila se isključivo izbornim uslovima i kontrolom izbora. Tu se nalazi i GDF. Lako je zaključiti da je naša platforma ona koja daje mahanizme za sprovođenje već postojećih zakona kroz kontrolna tela gde bi bili zastupljeni nezavisni eksperti iz različitih oblasti koji bi bili garant neophodnog poboljšanja uslova za izlazak na izbore. Naš predlog je dobronameran, lako prihvatljiv za vlast i najbitnije odmah primenjiv. Predlog oko SSP-a ima par većih anomalija, poput paralelne redakcije za uređivanje informativnog programa što je nezabeleženo u demokratskim državama. Takođe, zahtev za dodelu slobodne frekvencije za još jednu televiziju što nosi ogroman rizik od još jednog Kopernikusa ili TV Informera. Smatram da je predlog SSP-a veštačko pravljenje politike iz pregovora gde se oni predstavljaju kao tvrdi pregovarači sa kojima vlast jedino ima problema i time zamagljuje politička sličnost sa Vučićem po najbitnijim problemima koje ima Srbija.

* Nebojša Zelenović, lider Zajedno za Srbiju, sa kojim ste u oktobru prethodne godine potpisali sporazum o saradnji zalaže se za predizbore u opoziciji. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

– Predlog Skupštine slobodne Srbije je istovremeno besmislen i politički opasan, tako da ne mogu do kraja da zaključim da li se radi o nameri da se pomogne Vučiću da nastavi neometano vladanje. Besmislen je jer naš politički sistem ne podržava predizbore kao u SAD. Kod nas se predizbori u strankama održavaju na redovnim izbornim skupštinama, u skladu sa statutima i na taj način dobijamo nosioce lista na izborima. Krajem 2003, Boris Tadić je unutar DS-a smenio Zorana Živkovića kao nosioca liste na parlamentarnim izborima i krenuo u osvajanje predsedničkog mandata 2004. Predizbori, kako ih SSS predlaže, predlog su jedne liste protiv Vučića. Takva lista koju bi činili, bez obzira ko je prvi, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Pavle Grbović, Nebojša Zelenović, Dobrica Veselinović, Dragan Đilas ili Biljana Stojković, bila bi oslobođena od politike i ubedljivo bi izgubila jer je besperspektivnija i od Ugovora sa narodom. Politika „Srbija na Zapadu“ je ona za koju moramo da se borimo. Nezamislivo bi mi bilo da zbog toga što nema gde da se predstavi takav program, u nekakvim sklepanim predizborima treba da podržavam Boška Obradovića i Vuka Jeremića, čije populističke politike bi pobedile takvu ideju. Gde bismo mi vodili tu kampanju? Ko bi organizovao i platio te izbore? Ko bi napravio birački spisak i brojao glasove? Ko bi kontrolisao taj proces? Prosto, to je marketinški trik koji služi trošenju vremena do izbora i izbegavanju objašnjavanja prednosti Srbije na Zapadu u odnosu na arhaičnu Srbiju u istočnoj nedođiji. Dolazimo do toga da je bitniji madat ili dva od suštine…

(Danas)