Neodgovorna i nekontrolisana upotreba antibiotika na farmama problem je koji, kao i u drugim zemljama, postoji i u Srbiji. Mada veterinarska struka kaže da je na našim farmama sve manje zloupotrebe, istovremeno upozorava poljoprivrednike na štetne posledice neadekvatne primene ovih lekova – na farmama se oni često koriste i kada to nije neophodno, što može da dovede do zaostataka u hrani životinjskog porekla.

Upotreba antibiotika u Srbiji znatno je pomogla borbi protiv različitih mikroorganizama koji utiču na zdravlje životinja. Međutim, ukoliko je ta upotreba neadekvatna, sve pozitivne strane napretka medicine padaju u vodu.

Predsednik udruženja veterinara praktičara Srbije i doktor veterinarske medicine specijalista, Bojan Blond kaže da loša strana upotrebe antibiotika u lečenju i prevenciji kod životinja jeste mogućnost razvijanja otpornosti bakterija na te antibiotike kao i nastanka alergijskih reakcija kod ljudi.

“Kada govorimo o nastanku alergijskih reakcija kod ljudi to se najviše odnosi na penicilinske preparate jer je jedan od prvo otkrivenih a samim tim i najviše korišćenih antibiotika bez obzira da li se danas govori o prirodnim ili sintetskim penicilinima“, kaže Blond.

„Alergijska reakcija može nastati kod ljudi, prilikom upotrebe proizvoda životinjskog porekla u čijoj su terapiji ili preventivno korišćeni a nisu ispoštovani principi dobre veterinarske prakse, tačnije poštovanje dužine propisane karence proizvođača antibiotika. Bitno je naglasiti da se savremena veterinarska medicina vodi preporukom da visoke telesne temperature kod životinja po pravilu ukazuju na potrebu da se koriste antibiotici u terapiji primarne bolesti”, naglašava Blond.

Profesor sa katedre za farmakologiju i toksikologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu dr Saša Trailović, smatra da je preventivna primena antibiotika jedan od najvećih generatora razvoja rezistencija, odnosno neosetljivosti mikroorganizama na antimikrobne lekove.

“Rezistencija je glavni kompromitujući faktor antimikrobne terapije i u konstantnom je porastu. Adekvatna primena antimikrobnih lekova podrazumeva primenu za tačno predviđene indikacije, isključivo u terapijskim dozama i u režimu doziranja koji je preporučen. Najbolje je antimikrobne lekove primenjivati na osnovu antibiograma, odnosno osteljivosti patogenih mikroorganizama koji su uzrokovali infekciju. Pogrešno je primenjivati antibiotike preventivno, subdozirati ih ili konstatno primenjivati bez poznavanja uzročnika infekcije i njihove osetljivosti”, rekao je on.

Govoreći o problemima koji nastaju prilikom upotrebe antibiotika, Trailović ističe moguće prisustvo rezidua (zaostataka) antibiotika u mesu, mleku i jajima tretiranih životinja.

“Svi veterinarski lekovi koji se registruju u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije dobijaju meru ograničenja upotrebe za meso, mleko ili jaja tretiranih životinja u skladu sa vrednostima koje su prihvaćene u EU, odnosno vrednostima koje propisuje Evropska agencija za lekove (EMA). To znači da se posle tretmana nekim antibiotikom meso, mleko ili jaja tretiranih životinja ne mogu koristiti za ishranu ljudi određen broj dana. To ograničenje je potpuno bezbedno i apsolutno štiti zdravlje ljudi. Pridržavanje tog ograničenja je obaveza za sve doktore veterinarske medicine”, rekao je doktor.

Prema poslednjem dostupnom monitoringu rezidua u živim životinjama i hrani životinjskog porekla iz 2016. godine, koji sprovodi Uprava za veterinu, na osnovu 461 naloga za proveru rezidua na farmama i poljoprivrednim gazdinstvima širom Srbije, detektovano je prisustvo rezidua kod 7 uzoraka. Tim povodom na tim gazdinstvima je uništeno preko 25 hiljada jaja, zabranjena je upotreba sporne hrane u ishrani životinja i slične potrebne mere za rešavanje ovog problema.

Predsednik udruženja veterinara praktičara Srbije Bojan Blond kaže da je u Srbiji, a i svuda u svetu, problem predstavlja neracionalna i nekontrolisana upotreba antibiotika.

“U mnogim zemljama sveta su određene grupe antibiotika koje se koriste u humanoj medicini zabranjene za upotrebu u veterini upravo zato da bi se sprečio nastanak rezistencije bakterija. Ovo se odnosi na životinje koje se koriste za ishranu ljudi, mada se ta ograničenja odnose i na lečenje kućnih ljubimaca. Da bi se sprečila rezistentnost bakterija kod ljudi, trendovi su da se sve više ograničava ili zabranjuje korišćenje određenih grupa antibiotika koji se upotrebljavaju u veterini”, kazao je on.

Prema istraživanjima sprovedenim tokom prošle godine, u Americi se antibiotici koriste tri do šest puta više nego u određenim evropskim zemljama. Istraživanje pokazuje da se 40% ukupne zalihe antibiotika koji se koriste za zaštitu zdravlja ljudi i životinja upotrebljava na farmama širom Amerike. Disproporcija između Amerike i zemalja Evrope posebno se ističe u polju rezidua, gde američki rezidu iznosi 162 miligrama (mg) antibiotika po kilogramu (kg) stoke, u poređenju sa 50 mg/kg u Holandiji, 41 mg/kg u Francuskoj, 32 mg/kg u Danskoj i 27 mg/kg u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede kažu da nalaz nedozvoljene upotrebe antibiotika zavisi od prisustva zaraznih bolesti, dostupnosti ilegalno prodavanih lekova i sezonskih varijacija, ali s obzirom na organizaciju veterinarske službe, nije čest nalaz.

Rešenje leži u edukaciji

Veterinar Bojan Blond smatra da srž problema upotrebe antibiotika na farmama i poljoprivrednim gazdinstvima leži u neadekvatnoj primeni, a ne u zloupotrebi istih.

“Najbitnija stvar jeste pravilna upotreba antibiotika, odnosno da on bude upotrebljen u pravo vreme, potrebnoj dozi i ponovljen u vremenskom intevalu po preskripciji proizvođača. Primarna bolest se javlja kao osnovni uzrok oboljenja kod životinja nakon čega vrlo često ona prouzrokuje sekundarnu bolest kao posledicu. Za veterinare i samim tim za farmere veoma je bitno razlikovati šta je stvarni uzrok nastanka bolesti. Antibiotike koristimo isključivo kod bolesti gde postoji zapaljenski proces koji je infektivne prirode. Ovo je naročito bitno istaći zato što postoji veliki broj bolesti koji je upravo neinfektivne prirode pa samim tim ni upotreba antibiotika neće dovesti do izlečenja, ali može uticati na mogućnost razvijanja gore pomenutih neželjenih posledica zbog korišćenja antibiotika u pogrešno vreme”, rekao je Blond.

Saša Trailović zaključuje da su zakonske regulative koje regulišu pitanje upotrebe antibiotika u Srbiji u skladu sa evropskim propisima, te da rešenje ovog problema leži u edukaciji doktora veterine i poljoprivrednika.

“Neadekvatna primena antibiotika, pre svega može generisati razvoj rezistencije patogenih mikroorganizama. To donosi opasnost za životinje, jer se smanjuje efikasnost antibiotika, a sa druge strane postoji mogućnost da se ti rezistentni sojevi prenesu na ljude. Danas se akcenat stavlja na odgovornu i kontrolisanu primenu antimikrobnih lekova. Upravo zbog toga Veterinarska komora Srbije organizuje niz skupova kontinuirane edukacije na kojima se doktori veterinarske medicine upoznaju sa najnovijim stavovima i smernicama vezanim za primenu antimikrobnih lekova a u saglasnosti sa Svetskom organizacijom za zdravlje životinja i Federacijom veterinara Evrope”, zaključuje Trailović.

Aleksandar Bugarin i Sanja Kosović (Agrosmart i VOICE)

Napomena: Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autorima Sanji Kosović i Aleksandru Bugarinu i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije