Mrtvi su mrtvi – kako je to bosanski pesnik Damir Avdić rekao, i oni zaslužuju naše poštovanje koje, opet, pokazujemo ukoliko ih se sećamo, pa makar i jednom godišnje. Kultura sećanja nije isprazna fraza već civilizacijska tekovina kojom iskazujemo našu ljudskost, a ne plemensku ovisnost od mitova i kultova krvi i tla.

U Prijedoru, 5. avgusta mirovnim skupom “Za jednakost i pravo na sjećanje” odaje se pošta žrtvama pogroma Prijedorčana koji su stradali, jer su bili “pogrešne” nacije i veroispovesti. Mesto okupljana je Stari grad, koji je za rata bio sravnjen sa zemljom jer su tu pretežno živeli Muslimani, a stanovnici ovog dela Prijedora su proterani u logore (Omarska, Trnopolje, Keraterm), iz kojih se mnogi nisu vratili.

Učesnici ovog skupa ne traže ništa drugo nego pravo na sećanje za sve one koji su nevini stradali jer se nisu uklapali u veliko-nacionalne projekte majstora rata. Ono što se desilo u Prijedoru ne sme biti nikada zaboravljeno, ali ne da bi to jednog dana poslužilo kao argument za osvetu, kao što su žrtve iz Drugog svetskog rata bile izgovor za najgore zločine devedesetih u Prijedoru, već upozorenje da se tako nešto nikada više ne sme ponoviti. To dugujemo svim žrtvama rata, i naše sećanje na njih biće im spomenik i znamen za budućnost. Samo tako, gradeći kulturu sećanja mi možemo ostvariti pravi suživot bez mržnje i zle krvi.

Oluja i Lino Veljak

“250.000 izbeglica, 850-3.000 nestalih, stotine spaljenih kuća, maltretiranje u logorima su bilans tragičnih događanja vojne akcije Oluja iz 1995. godine. Ne sme se zaboraviti da su glavni krivci užasa u Krajini: Slobodan Milošević i Franjo Tuđman pre svih, a zatim generali Šušak i Gotovina, `vojvoda` Šešelj, akademik Dobrica Ćosić i svi oni koji su, ništa manje krivi, učestvovali u zajedničkom zločinu. U Krajini je organizovana i dirigovana etnička mržnja, a potom etničko čišćenje i na kraju egzodus stanovništva.

Pravi uzrok i pozadina svih ovih događanja u Krajini bio je interes nekolicine političara i generala. Jedni su ostajali bez svega dok su drugi uzimali sve! Poznavati pravu pozadinu onog što se desilo u Krajini, kao i na drugim prostorima bivše Jugoslavije, može iskreno izazvati samo gađenje. Gađenje nad onima koji su zaboravili celu predhistoriju i pretpostavke za Oluju, i činili od naroda sledbenike samoubilačke opcije. Gađenje prema onima koji su likovali nad činjenicom da nema više Srba: `Otišli su, a nisu stigli ponjeti ni prljave gaće! Neka im je sretan put`, kako je u to vreme izjavio Franjo Tuđman.

Ne manje od pet stotina aktivnih učesnika akcije Oluja `presudilo je sebi` u godinama posle. Sigurno nije manji broj izbeglica koji su svoj život završili na isti način. Teško je naći precizne podatke!

Bez suočavanja sa istinom o etničkom čišćenju, podelom teritorija i manipulacijama svih vrsta, nema perspektive niti jednoj strani. Oluja je tamna mrlja na našoj zajedničkoj prošlosti! Ukoliko se ne suočimo sa našom prošlošću na valjan način, nema nam ni budućnosti. Oluja će poslužiti kao nauk: šta se događa kada narod slepo sledi svoje vođe, popove, intelektualce, novinare itd, koji raspiruju mržnju! Oluja je stravičan primer koji nas upućuje da nikada više ne verujemo mesijama krvi, bede i smrti.

Slava svim nevinim žrtvama Oluje!” (prof.dr. Lino Veljak, na desetogodišnjici Oluje)

Ovaj govor prof. Line Veljaka sam citirao mnogo puta jer smatram da tako treba da govore pravi intelektualci, ali pre svega pravi ljudi! 5. avgusta obeležava se u Hrvatskoj „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti za akciju Oluja“, na isti dan kada se događa i mirovni skup u Prijedoru. Ništa neću da aludiram, niti da izvodim neke sudbinske veze…

Mogu vam reći samo ono što osećam. Pozvaću se na Selimovića i njegovog Ahmeta Nurudina koji žaleći za mrtvim bratom kaže: “Ja nemam dva srca, jedno za ljubav, a drugo za mržnju. Ovo koje imam danas samo zna za tugu”. Slava svim nevinim žrtvama!

Zlatko Jelisavac (Autonomija)