Nakon skupštinskih ispada poslanika Atlagića&Martinovića, koje su već uobičajen deo tzv. rasprava u parlamentu (mada nije baš najjasnije sa kim se to raspravljaju jer nema opozicionih poslanika), desilo se nešto čudno…
Naime, oba narodna poslanika su se „izvinili“ pred skupštinskim odborom, koji je formiran radi utvrđivanja povrede etičkog kodeksa, tako da je poslanicima oprošteno jer su se dotični „posuli pepelom“ i hrabro dali svoje izjave u vezi sa onim što su izrekli u samoj Skupštini. No, svi mi dobro znamo da se dotični „asovi“ nikada i nikome ne izvinjavaju, a ruku na srce nisu to učinili ni ovaj put. Atlagić je mrtav-ladan izjavio kako on nije mislio ništa loše kada je pripadnike „šiptarske nacionalne manjine“ nazvao Šiptarima, a poslanik Martinović je svoj sololokvij o CRTI&KRIK-u, ali i karakterizaciji nekih NVO udruženja kao „kriminalnih udruženja“ – opisao kao „metaforički“. Dakle, možemo zaključiti, da se dotični nisu izvinili nacionalnim manjinama ili pak novinarima i NVO organizacijama već su svoje izjave sročili iz nekih sasvim drugih razloga. Pitanje je: šta im bi? Pa, zbog EU-integracija – glasio bi najkraći odgovor. Atlagić&Martinović relativizuju sopstvne izjave zbog EU? Hajte, molim vas – reći ćete. Morali su. Stiglo naređenje „odozgo“. Podvili su rep ova dva ljuta skupštinska „jastreba“ i pokazali da umeju biti umereni, pa čak i pristojni koliko im to njihov personalno-politički habitus omogućava. A zašto zbog EU – uporni ste. Shvatili su SNS-ovski „lobisti“ u evropskom parlamentu da je đavo odneo šalu i da njihovo lobiranje/vrbovanje poslanika EPP (najveća parlamentarna grupa u EP sastavljena od tzv. narodnih partija) nije dalo željene rezultate. Naprotiv, desio se, po SNS-ovce, najcrnji scenario: srpska opozicija je izlobirala kod drugih poslaničkih grupa EP da ove ne dopuste da se izbace iz Rezolucije afere Krušik& Jovanjica, ali i da ostane osuda pritisaka na novinare i medije u Srbiji, sa posebnim osvrtom na CRTU i KRIK. Izgleda da su i neki poslanici EPP glasali za rezoluciju – što predstavlja potpuni fijasko SNS-ovske lobi-grupe. Ako me sad pitate kako je posvađana i razjedinjena srpska opozicija uspela da izlobira predstavnike socijal-demokratkse grupacije, na primer, u EP – moram vam odgovoriti sa: događa se! Nije sve u masovnim pokretima i tzv. većinama, ima nešto i mudrosti i dobrim kontaktima, a i u monitoringu same EU koja se konačno setila da malo udari i AV-ovce po repu.
Nakon „izdaje“ njihove narodnjačke braće iz EP, SNS-ovci & njihovi sateliti su se raskukali kao sinje kukavice… Sam AV nije mogao da veruje da su ga euro-parlamentarci ostavili na cedilu i da posle svih ovih godina sada gubi podršku Evrope. Bilo je buke&besa na medijima gde je AV izbacio sav svoj jed na konsterniranu srBsku javnost, pre svega zbog toga što Srbija ne zaslužuje ovakav tretman nakon što je dokazala kakav je regionalno-ekonomski „div“, a o vakserskoj dominaciji i da ne pričamo. Verovatno se iz istih razloga AV odlučio da pozove regionalne komšije na vakcinaciju – mada neki kažu da je to zbog toga što se sami građani Srbije nisu vakcinisali u dovoljnom broju pa sada ima viška vakcina a i prolazi im rok trajanja – kako bi na taj način dokazao EU koliko je on odgovoran i pre svega efikasan lider ne samo Srbije nego celog regiona.
Besna je bila i premijerka Ana Brnabić koja naprosto ne može da veruje da su pojedini mediji&novinari toliko izdajnički raspoloženi da su „tajno“ Evropi denuncirali vlast kako, tobože, ona(vlast) ugrožava medijsku slobodu izražavanja. Nakon svega što je i ona sama učinila za medije eto kako joj vraćaju… Mislim stvarno! I ministrica kulture Maja Gojković je bila zgrožena iz istih razloga kao i premijerka Ana i iskoristila je priliku da pozove odlutale medije & novinare da se vrate pod okrilje topline AV-ovskog zagrljaja. Predsednik skupštine Srbije Ivica Dačić je zaključio da je osuda kineskih investicija u Srbiji od strane EP (navodno zbog neekoloških i prljavih tehnologija koje donose Kinezi) u stvari pakost same EU jer se plaše kineske konkurencije. Takođe se Ivica osvrnuo i na ruske uticaje koje Evropa naročito ne voli…
Za sada je očekivati da će, nakon osude Rezolucije EP najviših nosilaca vlasti, da će to da učine i oni nešto niže rangirani, a bogami i režimski mediji koji uglavnom idu na to da vide stvari „unapred“ i tako pokažu dobru volju&servilnost prema vođi AV-u. Rezolucija nije obavezajućeg karaktera i zato će se vlast sada truditi da je omalovaži koliko god je to moguće i tako amortizuje eventualne napade od strane strano-plaćeničko-izdajničkih medija i pokvarene opozicije. No, bez obzira na neobavezujuću crte ove Rezolucije, moramo priznati da je ona baš iznervirala vlast jer nisu to očekivali nakon lobi-napada na EPP poslanike, a pogotovo vlast nije očekivala da će slabašna opzicija toliko da se uskopisti i uspe da izlobira u EP ono što nije htela da prizna vlast u Srbiji: polit-ekonomsko-kriminalne afere potresaju Srbiju i od naše države čine mafijaški „raj“, kao i da je sloboda izražavanja toliko ugrožena da preti opasnost od fizičkog nestanka ono malo nezavisnih medija koji funcionišu u ovaj nesrećnoj zemlji.
Ono što je važno nije toliko vezano za malu „pobedu“ političke opozicije već što je EU konačno odustala od verovanja u AV-ovske laži… No, nije ovo samo pobeda opozicije jer bez delovanja „kriminalnih NVO organizacija“ opozicija sama ne bi mogla mnogo da napravi… Pobeda je ovo i za slobodne&nezavisne medije kao i sve novinare koji se nisu prodali vlasti… Pobeda je ovo svih slobodnih i odgovornih građana! Možda je ova pobeda mala, možda je i Pirova, ali je od izuzetnog značaja za sve nas koji se još uvek borimo. A borićemo se i dalje jer poraz i potpuno „poravnjavanje“ svega što štrči i ne odgovara autoritarnom režimu AV-ovaca za nas naprosto nije opcija. I nećemo, ne damo, nikada da se predamo…
(Autonomija)