Šta smo naučili, u ovih mesec i malo jače dana, o strategiji vlasti u borbi protiv pandemije koronavirusa?

1.Srbija nema neophodne kapacitete za borbu protiv pandemije, što će reći da nema bolnice, a ni dovoljno medicinskog kadra, kao ni potrebnog medicinskog materijala. Dobro, sada će reći neko, pa sve to nemaju ni ekonomski razvijenije zemlje od Srbije, nije to samo naš problem. Taj argument donekle i stoji, pandemija je sve iznenadila i dočekala nespremne države za koje nikada ne bi pretpostavili da je uopšte moguće da im se to desi – Švajcarska, na primer, a o Italiji i Španiji i da ne govorimo… No, to svakako ne može biti izgovor za neodgovornost koju je vlast u Srbiji pokazala, prvenstveno prema sopstvenim građanima, i to je u ovakvim vanredno-pandemijskim uslovima neoprostiva greška za one koji bi, na prvom mestu, trebali da znaju da im sigurnost i zdravlje građana moraju biti na prvom mestu. AV&Co su uradili upravo suprotno – ismejavali su koronvirus i proglašavali ga „smešnim“ virusom sa fejsbuka, a opaske pojedinih „stručnjaka“ u vezi sa pandemijom svakako će ući u anale, i to ne samo zbog neprofesionalnog ponašanja već i zbog izgoverenih laži, a bogami i gluposti, od strane dotičnih, ali sve ste to već čuli. Nakon ovog perioda ismejavanja virusa došlo je do naglog otrežnjenja, usled sve alarmantnije situacije sa pandemijom, i kada je vlast konačno shvatila da koronavirus nije nimalo smešan onda je već bilo izgubljeno dragoceno vreme koje se moglo iskoristiti za pribavljanje neophodne medicinske opreme, na primer, kako bi se zaštitili lekari i medicinsko osoblje jer oni trebaju da nas leče. Kada je vlast uvidela da je đavo odneo šalu usledilo je uvođenje vanrednog stanja, kao i policijskog časa, ne bi li se sprečilo širenje koronavirusa, ali sve bi to imalo više smisla da je vlast shvatila razmere opasnosti na vreme i da je umesto što je branila svoj rejting pokušala da odbrani građane od pandemije. Kao rezultat nesposobnosti i neodgovornosti vlasti sada imamo trodnevni 24h-policijski čas gde se građanima onemogućava kretanje i socijalna interakcija zbog opasnosti od širenja virusa. Umesto bolnica, imamo sajmove i sportske hale kao centre za testiranje od koronavirusa gde ljudi danima čekaju na rezultate ugrožavajući svoje i tuđe zdravlje; nemamo masovna testiranja, usled nedostatka stručnog osoblja, a ni testova, i po tom pitanju smo „lideri u regionu“ i samo je Albanija ispod Srbije po broju testiranih.

2.Ko ne voli AV-a ne voli ni svoju zemlju, a osoba koja nam je ovo javno izrekla/prenela nije niko drugi do premijerka Ana Brnabić. Doduše, premijerka Ana je mislila, pre svega, na novinare koji „neodgovorno“ pišu i kritikuju predsednika umesto da se dive svemu onome što je on učinio za građane. Ana je zaključila i to da onaj (čitaj novinar) ko mrzi AV-a, kroz predsednika ne voli ni svoju zemlju, te samo koristi njegovo sveto ime i delo kako bi pokazao svoje skrivene intencije – a to je čista mržnja prema Srbiji. Ovo nam samo govori koliko je aktuelna vlast zavisna od „neprijatelja“ i koliko joj nedostaje njeno rutinsko omalovažavanje svih onih koji kritikuju ili se suprostavljaju njenim odlukama. Ali tu su uvek neodgovorni novinari koje premijerka Ana, kao i bilo ko drugi iz vlasti, može da oplete kako i koliko hoće jer naprosto nisu na nivou zadatka kao njihove kolege iz žute štampe i ostalih vlasti bliskim medijima. Već tri decenije u Srbiji slušamo tirade o izdajnicima, najčešće su to nerežimski novinari, kojima se crtaju mete na leđima, a neki novinari su i izgubili živote upravo zbog toga jer nisu bili na režimskim „frekvencijama“ – što će reći da ih je ubila duboka država, ili, u našem slučaju, ona tajno-vojno-policijska-crnorukaška struktura koja, iz potaje, upravlja našim životima. Trenutno je izdajnik svako ko se ne povinuje odlukama AV-a, ma koliko one sumanute bile, a onaj ko se drzne da posumnja u dobru volju i namere predsednika ne zaslužuje ni da ima osnovna građanska prava koja su, by the way, ionako uskraćena usled mera vanrednog stanja. Zato sada imamo konferencije za novinare bez novinara jer se neko „bedno piskaralo“ usudilo da pita predsednika AV-a da li će i on biti testiran na koronavirus, kao i zašto ne primenjuje mere izolacije koje je sam odredio, uz podršku vlade Srbije i krizni štab, kako bi se sprečilo širenje koronavirusa. Naravno, javnosti je ovo izbacivanje novinara predstavljeno kao još jedna mera u borbi protiv pandemije…

3.Srbija postaje zatvor u kome AV vlada isključivo svojom voljom i gde je suspendovan Ustav, ali ne važe ni zakoni kao ni osnovna pravila društvenog života. I plašim se da je već počelo ono čuveno – ništa neće biti isto posle pandemije, to jeste da se više nećemo moći vratiti na stare, potrošene & izrauobovane demokratke modele već će neki novi, autoritarniji sistemi upravljanja državom i društvom, postati naša svakodnevnica. Ruku na srce, nije to nama ništa nepoznato jer se već dugo nosimo sa raznim autoritarno raspoloženim jedinkama i njihovim saveznicima, ali ono što nam AV servira u ova vanredna vremena može lako postati i naš svakodnevni meni u budućnosti. Ako ne verujete meni, onda proučite malo političku karijeru samog AV-a, od njegovih prvih-trapavih-sto za jednog- koraka pa do njegovih ministarskih dana kada je zabranjivao slobodne medije – tamo negde sa kraja prošlog veka, pa do danas kada postaje apsolutni vladar u čije se namere i njihovu dobrobit „za narod“ ne sme sumnjati. Kaže AV da jedva čeka da ukine vanredno stanje… Da li mu verujete? Mislim da u to ne veruje ni premijerka Ana, pa se zato pripremajte za invazivno-ofanzivnu fazu ove vlasti koja je, u stvari, već počela, samo se čeka „ukidanje“ vanrednog stanja.

(Autonomija)