Premijerka Ana Brnabić je opisala „Ekološki ustanak“ kao neodgovoran jer se učesnici nisu pridržavali mera bezbednosti u borbi protiv koronavirusa. Zatim je Ana dodala da to nije bio politčki skup, ali da su ga neki ispolitizovali, a moguće da je bilo i „spoljnog faktora“. No, sa obzirom da se radi o skupu posvećenom ekološkim temama, premijerka Ana ovaj događaj vidi i u pozitivnom svetlu jer ekologijom se bave oni koji imaju solidan ekonomski standard – siromašni i jadni nemaju vremena za ekologiju.

Eto, tako se Premijerka nalupala za medalju, ali navikli smo već da slušamo njeno besmisleno fraziranje iza kojeg obavezno idu apologije&pohvale AV-u, a i kritike opoziciji koja ume biti „monstruozna“ jer ne veruje u dobre namere AV-a, pa čak ni kada dotični deli vitamine penzionerima. I tako, ponovo nas je premijerka Ana informisala o najnovijim događanjima u Srbiji koje su pak poznate samo njoj i uskom krugu njenih prijatelja&poslovnih partnera… Ne, nisu te informacije neka tajna već su one više predmet intencija vlasti da nam predstave kakvu oni Srbiju žele. A to, opet, znači da oni žele zemlju u kojoj neće biti siromašnih i bolesnih i gde će svi živeti pristojno – od svog rada. Problem je u tome što ove puste „želje“ vlasti nemaju veze sa realnošću, a sve konekcije vlasti sa stvarnim životom impliciraju da je ona itekako povezana sa okolnostima koje uzrokuju naš loš ekonomski standard ili obezvređuju smisao i vrednost državnih institucija, a o katastrofalnom stanju u društvu i da ne pričamo.

No, za vlast uzrok ovim mračno-realnim okolnostima se nalazi u prošlosti dok je vladala današnja opozicija, a i danas, prema tumačenju vlasti, Đilas&Co su krivi za sve nevolje ove nesrećne zemlje. Ukratko, za sve što valja odgovorni smo mi-vlast i to ćemo građanima „objasniti“ preko medija koje posedujemo (a to su gotovo svi mediji), a za sve što je loše (što i jeste veći deo naše sumorne stvarnosti) optužićemo opoziciju, spoljni faktor, neodgovorne građane ili pak mangupe u našim redovima – ali i oni su ljudi pa, eto, pogreše (slučaj Vesića na proslavi sa Zvezdinim igračima).

Koliko je ovoj vlasti stalo do ekoloških tema – vidno je iz hiperekspanzije „investicija“ koje nam stižu iz inostranstva, a redom su vezane za prljave tehnologije u svakom smislu, bilo da se radi o prljavim igrama dovođenja stranih investitora koji se finansiraju novcem građana ili pak da se radi o kompanijama koje su poznate kao ekocidne. Evo, na primer, ovaj kineski Linglong koji gradi „kule&gradove“ tik pored Zrenjanina… I ovako je aerozagađenje u ovom gradu na visokom nivou, samo nam je još falila fabrika gume kao i „kaučukara“. Ovo kinesko „čudo“ ubiće i ovo malo zdravog vazduha što nam je ostalo, a o čisto-pitkoj vodi i da ne pričamo – nje već odavno nema… Ali, ako se usudiš da kažeš nešto javno na temu budućeg zagađenja od strane kineskih „prijatelja“ odmah te proglase lažovom, izdajnikom, špijunom koji radi za interese zapadnih kompanija i sl. Ovdašnji građani su se jedva izborili sa lokalnom kafilerijom koja je ubijala smradom iz svojih postrojenja, pa je nakon silnih tužbi i protesta konačno vlast odreagovala te je kafileriji zabranjen rad do daljnjeg. Ali ovde se radi o jednoj sitnoj fabrici i malom biznismenu naspram giganta kakav je Linglong i veliko je pitanje da li građani imaju šanse protiv ove kompanije ukoliko dođe – a hoće – do ekološkog zagađenja. Šta možemo drugo da uradimo osim da se bunimo i tražimo bolje ekološke standarde koje, opet, moraju da poštuju svi oni koji žele ovde da grade i posluju.

Srbija je očigledan primer ekološke besvesti i o tome ne treba puno trošite reči – pogledajte samo malo oko sebe, i zato su ovde teme koje se bave zaštitiom životne sredine, iako spadaju u domen nasušnih potreba, na poslednjem mestu. Upravo je ovo razlog zbog kojeg je premijerka Ana ekologiju svrstala u tematiku onih sa dobrim ekonomskim standardom. Na ovaj način se postižu dva cilja: 1.Protesti vezani za ekologiju pokazuju da nisu ništa drugo do hir razmaženih i zabludelih građana; 2. Ekološki ustanak je predstavljen kao poslednje pribežište onih koji više ne znaju kako drugačije da napakoste vlasti.

E sad, ima tu još jedan faktor od kojeg će AV-ovska vlast bežati kao đavo od krsta i trudiće se da ga sakrije što je to više moguće, a taj faktor je građanski ili pak on jeste vezan za same građane! Ne sme ova vlast da dopusti ekološki „ustanak“ jer njihov odgovor će morati biti represivan ukoliko žele da zaštite interese svojih kineskih& drugih prijatelja. A jedan od važnih trikova AV-ovske vlasti i jeste da pokaže sebe kao miroljubivu i otvorenu za probleme građana. No, ako građani krenu da protestuju protiv Linglonga, na primer, pa se pojave demonstranti ispred same fabrike – kakav će biti odgovor vlasti? Onda će morati da pokažu svoje pravo lice i zaštite investitora, a građane rasteraju uz pomoć agresivno-nasilnih policijskih metoda. Videće onda „narod“ koliko je ova vlast „iznad“ njegove patnje i koliko ih ne interesuje šta isti taj narod misli. Živi bili pa videli!

Zato verujem u Eko-ustanak jer vidim da vlast postaje nervozna… Plaše se da će se naći na nepoznatom terenu i u situaciji koju neće umeti da iskontrolišu. To je AV-ova noćna mora – ne toliko ekologija koliko ekološko-svesni građani sa kojima je mnogo teže manipulisati i koji se neće prodati za 30 evra i kesu vitamina. Ovo je i šansa građanima da se oslobode balasta nesposobne opozicije i konačno urade nešto za sebe. A na kraju krajeva, naše smeće moramo sami pokupiti jer to niko drugi neće uraditi umesto nas, tako da, kako god da okrenemo, valja nam raditi na ekološkom osvešćivanju – kako sebe tako i drugih.

(Autonomija)