Kadrovi, kadrovi i samo kadrovi – tako je govorio nekada Staljin. Svaka vlast je ovisna o sopstvenim kadrovima jer bez njih nema ko da sprovodi volju i odluke te iste vlasti, ili ih pak loši i nesposobni kadrovi neće umeti da primene na način koji bi bio dobar i koristan za suverena.

Kako stvoriti kadrove? Za to treba dosta vremena, obrazovanja, iskustva i lojalnosti, jer kadrovi ne nastaju preko noći, nego se grade/obrazuju i to je proces koji može dugo da traje, to jeste nikada se i ne završava. A šta da radi vlast koja nema kadrova ili joj pak postojeći nisu dovoljno sposobni? Da li vlast može da izmisli kadrove, to jeste da ih „isisa iz malog prsta“? SNS-ovci su izgleda našli način kako da stvore nove kadrove na brz i efikasan način – putem Akademije za mlade lidere SNS (kadrove). Partijsko-ideološke škole nisu nov izum i poznate su u novijoj političkoj istoriji, samo što su se međusobno razlikovale po stepenu uticaja i zastupljenosti/autoritarnosti vlasti, bilo da su zastupali ideologiju vladajućih struktura ili obrazovali kadrove za borbu protiv režima. No, ono što predstavlja ova Akademija za mlade lidere SNS stvarno je svojevrsan novitet i doprinos u istoriji polit-ideološkog obrazovanja, doduše teško da ova nesrećna SNS-ovska akademija ima neku jasnu ideološku strukturu (nema je ni partija-matica), ali ono što ima i čemu poučava svoje mlade pulene jeste politikantska tehnika.

Dakle, ovde ne možemo govorite ni o političkoj tehnici jer SNS je partija bez jasne ideologije i strategije, zato ćemo njeno, nesumnjivo efikasno, delovanje odrediti kao politikantsko. Cilj ovog politikantskog „obrazovanja“ jeste da se stvore kadrovi koji će bez mnogo promišljanja ili, ne daj ti bože, samokritike sprovoditi sve što im se kaže – oni će biti mladi jurišnici koji sprovode volju svog vođe po svaku cenu i pri tome neće birati sredstva niti će imati nekih moralnih dilema i skrupula. Odatle nam i dolaze oni skupštinski puleni u vidu raznih Pilja&Kebi (nevezano mnogo za stvarne ličnosti, ovde se radi o „modelima“) koji su u stanju da izgovore neviđene gluposti a da pri tome ni ne trepnu; da lažu i izmišljaju, optužuju i šire dezinformacije bez problema sa savešću; da svaku priliku koriste kako bi širili hvalospeve o vođi i njegovom nepreviziđenom geniju jer to je oproban način da se uspnu na partijsko-hijerahijskoj lestvici.

Dobro je to primetila Hana Arent – ima nešto asocijalno-primitivno u kapitalističkom poimanju društva. Nije ovo Arentova nikada izgovorila ili napisala na ovaj način, ali nam je prezentovala kroz svoje angažovano filozofsko delo. Onaj Hobsov vuk (‘čovek je čoveku vuk)’ je simbol i uvertira u stvaranju novih društvenih odnosa koji se, apsurdno, i ne zasnivaju toliko na socijalnoj interakciji već se više oslanjaju na zaštitu i bezbednost koju pruža država, to jeste suveren. Čovekovu divlje-vučiju prirodu moguće je jedino obuzdati preko zakona&pravila koje definiše suveren jer čovek je, usled svoje divlje prirode, sebično i isključivo samozainteresovano biće. Kasniji socijal-darvinizam samo je još više učvrstio Hobsove stavove i u dobroj meri uticao na stvaranje rasističkih teorija koje su, opet, za svoj osnovni produkt imale stvaranje fašizma&nacizma. Čovek kao društveno biće (Aristotel) uopšte nije tako socijalno raspoložen, niti mu je drago da stupa u interakcije sa drugim akterima društvene zajednice jer u drugima on samo vidi opasnost ili pak neprijatelje. Zato je prema ovim sebično-rasističkim teorijama potrebno eliminisati neprijatelje koji žele da, gle opet apsurda, promene ili naruše ovo stanje potpune ne-solidarnosti, a zadatak je vlasti da pronađe te arhi-neprijatelje, a potom ih i eliminiše.

Nemogućnost su-života sa drugima, koji nisu poput „nas“, je matrica ponašanja tih ekstremno-desničarskih ideologija koje su se već dokazale u našoj modernoj istoriji. Nažalost, ovi ekstremizmi nisu incidenti u savremenom društvu i svako uređenje, bez obzira na svoj ideološki predznak, ima problem sa „vukom“ jer su se društveni odnosi u potpunosti vezali za ekonomsko/imovinske faktore. Društvene elite teže, pre svega, ekonomskom bogatstvu&moći i pri tome ne biraju sredstva, tako da ova oligarhijska pamet jeste i danas osnova naše društvene stvarnosti. Nemački filozof Adorno primetio da će fašizma biti dok god postoje društveni preduslovi da se on pojavi, a Frankfurtska škola, kojoj je pripadao i ovaj filozof, analizirala je probleme koji su drugi izbegavali ili ih pak nisu ni uviđali u savremenim društvenim uređenjima u kojima dominira ekonomski interes i psihologija kapitala – opet kažem da ovde ideološki predznak i nije toliko važan.

Očigledno je da se mora promeniti ovaj sebično-ekonomski obrazac koji je zasnovan na ličnoj samodovoljnosti koja kulminira u ekonomskom bogatstvu, pri tome zanemarujući opšte-društveni interes, tako da ovde teško da možemo i govoriti o politici kao praktičnoj sprovedbi volje socijalne svesti. Zato je Hana Arent konstatovala da je cilj nacizma bio potpuna eliminacija politike i stvaranja provizorija koji će je samo imitirati/simulirati do njenog konačnog izumiranja.

SNS-ovska Akademija za mlade lidere je zasnovana upravo na „idealima“ gore-navedenih destruktivno-apolitičkih tendencija. Cilj nije samo stvoriti mlade kadrove, koji će služiti za očuvanje aktuelnog režima, već i obesmisliti svaki vid političkog delovanja koji se ne svodi samo na aktivnost političkih partija nego se odnosi i na postojanje slobodno-kritičke svesti. Bolje rečeno, cilj je stvaranje takve društvene atmosfere gde će sve biti svedeno na lični&partijski interes i slepo povinovanje volji neprikosnovenog vođe. Ovo je trasiran put u totalitarizam gde su „sve krave crne“ ali i svi vukovi na broju.

(Autonomija)