Autentično tumačenje… Mnogo puta je ponovljeno, ovih dana, upravo ovo obrazloženje iza kojeg je stajala „potreba“ bankarskog sektora i vlasti da zajedničkim snagama izmene zakon koji štiti potrošače/klijente od bankarskih tzv. „ostalih“ troškova prilikom kreditiranja.

Podići kredit u Srbiji znači i preuzeti na sebe obavezu, nametnutu od banke, plaćanja raznoraznih troškova kreditiranja, a pokazalo se da su mnoge banke naplaćivale „servisiranje“ kredita što je nezakonita praksa čak i u Srbiji. Preko dvesta hiljada ljudi tužilo je banke i traže povraćaj sredstava, to jeste novca koji im je banka otuđila pod izgovorom troškova kredita. No, ni banke nisu sedele skrštenih ruku i angažovale su državu Srbiju, to jeste vlast, da ih brani od „alavih“ potrošača ili korisnika kredita. Zakonodavna vlast je odlučila da izađe u susret bankarskom sektoru i pokrene skupštinsku inicijativu za autentično tumačenje zakona kojom bi se bolje „objasnili“ već postojeći zakon i tako pružila šansa bankama da se odbrane od frontalnog napada nezadovoljnih potrošača. Zakazana je i sednica na kojoj bi se desilo ovo istorijsko autentično tumačenje, ali, ne lezi vraže, struka – advokati i deo sudstva – se pobunila i pozvala građane na bunt ukoliko vlast dozvoli da sama autentično protumači zakon i „prilagodi“ ga potrebama bankarskog sektora. Pokušala je vlast da podvali građanima i iskoristi letnju indoletnost Skupštine, ali i poslovičnu nezainteresovanost građana za politiku u periodu godišnjih odmora, i tako sramno-autentično zaštiti interes bankara, a ne onih koji ih plaćaju – građana Srbije. Za sada je vlast proglasila moratorijum na sopstvene odluke, a AV se već preobrazio u „zaštitnika građana“ i odlučio je, prema tumačenju njegovog vernog glasnogoovornika i trbuhozborca Vladimira Đukanovića alias Đuke Bizona, da posluša građane i, za sada, ne dopusti nikakva autentična tumačenja zakona koja bi pomogla bankama da se odbrane od sopstvenih klijenata, a to bi značilo da bi građane/potrošače ponovo udarili pod džepu, ali ovaj put putem naplata sudskih troškova. Shvatio je AV da bi vrlo lako moglo da se desi da tih dvesta hiljada ljudi izađe na ulicu i zatraži svoje novce koje su im otimale banke godinama što ne može čak ni on, sa svim svojim medijsko-bulevarskim šarenilom i mađijom, da opravda i pokrije nekim državnim interesom a la „neophodne strane investicije“.

Strah je AV-a jer strani investitori, sa bilo koje strane sveta, uviđaju da on ne drži baš sve sve konce u rukama i da im ne može garantovati uslove koji su oni, verovatno, sami zahtevali. To opet implicira da bi ti isti strani investitori mogli da ulože svoja sredstva u pronalaženju političara ili NVO sektora ili samostalnih građanskih organizacija i lokalnih inicijativa koji bi onda suštinski mogli da ugroze AV-ovu vlast. Ukoliko vlast ne uspe da se efikasno odupre sve većem nezadovoljstvu među građanima – a sve im je teže da ih anesteziraju obećanjima i lažima, onda ćemo zasigurno biti svedoci represivnih mera jer vlast više neće imati drugog načina sem nasilja i presije nad građanima, koje više neće moći obmanjuje ispraznim pričama o blagostanju koje stiže za „godinu-dve“. Da, car će biti go, ali to znači da će krenuti u žestoku protivofanzivu kako bi se zaštitio, a sve one koji se bune protiv razgolićene vlasti okarakterisaće kao izdajnike, lopove i sl.

AV je godinama radio na tome da u potpunosti preuzme kontrolu nad svim polugama državne moći koje znače silu (vojska&policija) pa čak je i sam učestvovao u upodobljavanju – kao koordinator tajnih službi. To što se povremeno povuče pred zahtevima građana ne znači da on neće ići do kraja „kada dođe vreme za to“ i ne sumnjajte da će u upotrebi sile ići i dalje od Slobodana Miloševića i njegovih metoda koje je ovaj primenjivao devedesetih godina prošlog veka. Zna AV i ulicu, poznaje dobro i kriminalce i navijače, to on i ne krije, štaviše on je ponosan na činjenicu da i sam potiče iz tog „miljea“… Naprosto, AV se obezbedio i pokrio sa svih strana i čvrsto je odlučio da neće proći kao nekadašnji predsednik Milošević koji je dopustio da ga sopstveni građani „prevare“ i skinu sa vlasti. Kako će AV reagovati u slučaju protesta građana na ulici – već je pokazao prošlog leta na demonstracijama građana protiv „novih“ mera zaštitie od COVID-a 19… AV je preuzeo proteste, doveo svoje „protestante“ i pretvorio bunt građana u pokaznu vežbu odbrane državnog poretka.

AV-a moramo iznenaditi novim taktikama i drugačijim načinima borbe. Izravni, frontalni udar na vlast u vidu masovnih demonstracija u glavnom gradu naprosto ne pije vode iz već navedenih razloga (mada ne znači da treba odustati od protesta, naprotiv, ali oni moraju biti drugačije zamišljeni i taktički ostvareni kako ih AV ne bi ponovo preuzeo), ali kroz manje vidljiv i razuđeniji vid borbe protiv vlasti – na bazi lokalnih građanskih inicijativa koje, na prvi pogled, i ne moraju imati neki opšte-zajednički konsenzus oko cilja njihove borbe. Svaki grad, opština, MZ itd. imaju svoje lokalno-specifične probleme… Neka građanske inicijative preuzimaju akcije na osnovu različitih lokalnih problema, kao u Zrenjaninu, na primer, po pitanju pitke vode i moguće-budućeg aerozgađenja fabrike guma Linglong. I tu je AV već krenuo da deluje i da se ubacuje u ove građanske inicijative, pogotovo kada je ekologija i tzv. zelena ekonomija u pitanju, ali nemoguće je i za AV-a da iskontroliše sve, naprosto nema dovoljno resursa. Potrebo je stalno produkovati „afere“ kojih u svakoj opštini u Srbiji ima u izobilju. Ne treba ništa da izmišljamo, već samo pronaći energiju i ljude koji bi izneli neku lokalnu „priču“. Kada se sve ove lokalne priče spoje u jedinstvenu ali heterogenu celinu, biće jasno kuda to vodi i režimu će manevarski prostor biti bitno smanjen tako da i njegova reakcija sigurno neće biti adekvatna ili neće biti u punom obimu. Ovo je naša šansa jer je konačno pronađena ona „savršena pukotina“ koja bi, uz naše zalaganje i napor, mogla da predstavlja kraj ovom autokratskom režimu.

(Autonomija, foto: Pixabay)