Naslovna stranica NIN-a, koja je izazvala mnogobrojne polemike u javnosti, imala je očigledno za cilj da svojom šokantnošću prodrma javnost koja bi trebala dobro da se zamisli nad tim kuda nas vodi sadašnja vlast. Radnički štrajkovi u više kompanija koje su u stranom vlasništvu, vratili su temu uslova rada i radničkih prava, koja se frapantno krše i zaobilaze kao da ne postoje. Od silnih priča o stranim investicijama i velikim kompanijama koje dobijaju uslove za ulaganje kao nigde na svetu, a to im omogućava vlada Srbije i to od našeg novca, negde se zagubila tema o radničkim pravima, kao da to više nikog ne zanima. Važno je reći da je investitor stigao i da u Srbiji „više ništa neće biti isto“, kao i da sada definitivno postajemo ključni faktor u regionu, a kakvi će biti uslovi rada, plate i sl. – pa to je potpuno nebitno. Bitno je da Srbija napreduje i da postajemo ono što je A. Vučić obećao još davne 2012, a trebalo je da se desi za godinu-dve, do tri najviše…

E zato je bilo važno da neko, u ovom slučaju NIN, objavi tako “skandaloznu” naslovnicu koju je vlast doživela kao šamar i atak na njene interese koji su blisko vezani i sa interesima stranih investitora. Nervoza vlasti, oko naslovnice NIN-a, očigledan je znak da je cilj postignut. Politički činioci i faktori najdanput su se našli jako šokirani „neljudskošću“ lista NIN, kao i njihovom nedostatku ljubavi za Srbiju – zbog čega su već prozvani i radnici Fiata.

Ali vratimo se malo unazad, u ne baš tako davnu prošlost.

Da rad oslobađa, znamo još iz Marksove doktrine, ali to su fašisti, kao iskrivljena slika u ogledalu, preuzeli iz socijaističke prakse i prihvatili kao svoj lajtmotiv, koji je potom završio na najstrašnijem mestu na svetu. Rad oslobađa, kako Marks uči, jer se tako širi svest o slobodi i pravima proletera i samim time što kapitalizam više napreduje, sa njim se i radnička svest unapređuje i oslobađa predrasuda o bogomdanim gospodarima. Zato je Marks podržavao napredak kapitalizma, jer je znao da samim tim i ubrzava svoj kraj. No, Marks je izgleda i suviše verovao u napredak i nije pretpostavio da se njegove ideje mogu prometnuti u potpunu nakaradu ako je preuzmu i „obrade“ fašistički ideolozi, na primer. Tako je i jedna od krilatica komunizma završila, ciničnim obrtom, na kapiji Aušvica.

Ne treba zaboraviti da je nacistička partija u svom originalu nosila i epitet socijalistička, to jest nacional-socijalstička, dok je Benito Musolini, vođa italijanskih fašista, pre svoje karijere Dučea bio simpatizer komunističke partije. Nacisti i fašisti su iskoristili socijalističke ideje kako bi pridobili radničku klasu za svoje ciljeve, to jeste ciljeve krupnog kapitala. Radnički pokreti su bili u velikoj ekspaniziji od kraja XIX veka i širili su se kao plamen po celom svetu – od Engleske do Amerike, te su vlasnici velikih kompanija, čiji su interesi bili najviše ugroženi, morali da nađu načina da spreče ovo širenje socijalističkih ideja. Nažalost, neki od predstavnika krupnog kapitala podržali su najgori politički šljam koji se tada izrodio u Italiji i Nemačkoj i to samo zato što su propagirali uništenje komunizma i radničko-socijalističkih pokreta.

Velika nemačka firma IG Farben je finansirala Hitlera i nacističku partiju, a inače je bila čuvena po svojim hemijskim inovacijama, tipa otrovni gas Ciklon B, koji je kasnije u ratu korišten za masovno ubijanje ljudi u logorima. Nakon rata, ova velika kompanija je razbijena na više manjih, kako bi se otklonila opasnost od korporacijske premoći i ponovnog uspostavljanja ekonomskog monopola, što je ocenjeno kao realna opasnost, a pogotovo ako se ovakvi poslovni džinovi udruže sa nekim političkim militantima. Jedan od ovih delova IG Farbena je i firma BASF koja će kasnije mnogo značiti konzumentima audio i video kaseta, jer su pravili najkvalitetnije kasete za presnimavanje zvuka i slike (meni je omiljeni bila audio kaseta BASF CrO2 – hrom dioksid od 60 min). Zanimljivo je da je upravo IG Farben, nakon rata, dobio posao farbanja Spomenika holokausta u Berlinu (specijalna farba koja bi sprečavala šaranje grafita na samom memorijalnom centru)… Veliki proizvođač automobila iz USA, čuveni Ford, bio je obožavalac i sponzor Hitlera i njegove partije, ali se kasnije predomislio pod pritiskom US army kao i činjenice da je Amerika bila u ratu sa njegovim pulenom.

Ove činjenice ne treba nikada zaboraviti kada govorimo o logici kapitala, radničkim pravima i političkom šljamu koji vlada Srbijom i koji već ima iskustva sa logorima iz devedesetih.

Arbeit macht frei – na naslovnoj strani NIN-a je hrabar i progresivan korak u našem novinarstvu, a još više znači za učmalu i sluđenu svest naše javnosti koja kao da nikada nije. Ova naslovnica je šamar političkom establišmentu i njegovoj perfidnoj želji da od Srbije napravi zemlju jeftine radne snage i „motača kablova“. Ova naslovnica NIN-a je poziv radnicima da se oslobode straha od polit-ekonomske elite i zajedno zatraže svoja prava, jer to neće niko umesto njih uraditi… Naslovnica je progresivan korak i nešto drugačije među našim uglavnom-jednako-sivo-bulevarskim štampanim izdanjima novina i časopisa. Ovako nešto slično se davno, još osamdesetih godina prošlog veka, usudila uraditi slovenačka Mladina i napravili su pravi dar-mar u okorelom birokratskom establišmentu tog doba. Dobro, NIN nije Mladina, kao što Srbija nije Slovenija, ali dobra volja, malo hrabrosti i pameti – dobra je kombinacija da prevaziđemo ovo zlo od vlasti.

(Autonomija)