I pored mora obećanja, probijenih vremenskih rokova koje je postavljala lokalna vlast pa zaboravljala na ista, otvaranja fabrike vode i garancija da ćemo uskoro imati pitku vodu – to se još nije desilo. U Zrenjaninu još nema pitke vode, prečišćene u novoizgrađenoj fabrici vode, već iz česme teče najgora voda u Evropi…

Ta voda ovih dana toliko smrdi da vam se gadi i ruke oprati njom, a kamoli je koristiti za piće (inače, za piće je zabranjena još 2004.) ili pak za kuvanje. I tako mi u XXI veku nemamo pitku vodu u našem gradu, a lokalna vlast nam više ne nudi nikakva objašnjenja već ćuti i valjda čeka da problem sa pitkom vodom prođe negde mimo nje ili da to reši neko drugi. A nema više ko da rešava ovaj problem sem besnih i ojađenih građana, koji bi za promenu mogli malo da pojure, ulicama našeg grada, predstavnike lokalnih vlasti kako bi im pokazali da više nismo budale koje samo slušaju lažna obećanja. Svakoj Zrenjaninki i svakom Zrenjanincu pripadne muka i zapadne u amok kada ih priupitate za pitku vodu, jer ta agonija traje već godinama, a kako se situacija dalje razvija uviđamo da se problem sa vodom neće još rešiti mada rešenje, u vidu fabrike vode, postoji, ali, eto, ni to nije, izgleda, dovoljno da bismo konačno dobili vodu za piće.

Šta se događa? To trenutno niko ne zna ili se pak svi (vlast, predstavnici Zilio grupe – fabrika vode, razni stručnjaci koji se bave problemom vode, zbunjeni i sluđeni građani) prave ludi… Vlast ćuti i pravi se nemušta, predstavnici Zilio grupe se stalno žale na nove probleme (poslednji problem je bio sa nekim talogom u cevima koji je pretio da im pokvari ili uništi opremu u fabrici), stručnjaci tvrde da su ovi i slični problemi samo izgovor za nešto drugo, a građani nemoćno posmatraju celu tu zavrzlamu i čekaju da to neko konačno reši – ali izgleda da nema ko. I šta ćemo sada da radimo? Godinama su nas zamajavali raznim obećanjima o izgradnji fabrike vode, a kada je konačno napravljena ova fabrika, uz silna kašnjenja i probijanja zadatih rokova, usledila je zakonska peripetija koju vlast nije predvidela – prečišćavanjem vode se ne može baviti privatna kompanija!? Nakon što je, promenom zakona, rešen ovaj problem, mislili smo da će fabrika vode konačno proraditi i da ćemo dobiti vodu za piće. Ali, ne lezi vraže… Mesecima farika radi i prečišćava vodu, ali nikako da ta voda dobije konačnu dozvolu za upotrebu, to jeste za piće. I sada ova aktuelna afera sa „talogom u cevima“ dovela je strpljenje građana do granica iza kojih nema više ničeg osim besnog nezadovoljstva.

Ako do juna meseca ne dobijemo pitku vodu, a do tog meseca su obećali da će konačno poteći pitka voda kroz naše česme, ne preostaje ništa drugo do radikalizacija nezadovoljstva… Ne pomažu više protesti, niti šetnje po gradu, i to smo već probali, već lepo da svi odemo pred gradsku skupštinu i priredimo doček lokalnoj vlasti, a može i ispraćaj, samo što ovaj put nećemo doneti flaše sa vodom i nećemo priređivati nikakav performans, već ćemo doći da ih pošaljemo u istoriju, a ako treba i „ispratimo“ ulicama grada, jer drugo rešenje više ne vidimo. Možda vam ovo zvuči suviše radikalno, ali ja stvarno drugo rešenje ne vidim, ukoliko opet prevare građane i prolongiraju svoja obećanja na neki novi vremenski rok. Ne možemo i nećemo više da čekamo, već ćemo da preuzmemo stvari u svoje ruke…

Mislim da smo bili i više nego strpljivi i da više nemamo pravo na čekanje ako želimo da obezbedimo našoj deci vodu za piće – što spada u domen osnovnih ljudskih potreba, ali i prava. U Zrenjaninu je situacija katastrofalna po mnogim pitanjima, ali hajde da počnemo sa vodom, pa ćemo valjda i konačno pokrenuti proces nekih promena, a shodno tome i boljitka u gradu koji već decenijama samo propada. Ali nećemo da kukamo, niti više imamo pravo na to… Dakle, pomaže još samo ultimatum vlastima od strane građana: Ili pitka voda ili idete sa vlasti! Vrlo prosto, kako to obično biva kada dogori do nokata – kada se više nema kuda!

Nakon što dobijemo pitku vodu, građani Zrenjani bi trebali da pokrenu proces za povraćaj novca koji su izgubili plaćajući vodu „za piće“, a koja je, u stvari, bila tehnička voda i koja je, opet, morala biti jeftinija jer nije za konzumaciju. Kako sam već napomenuo, u Zrenjaninu voda je zabranjena za piće još od 2004. i od tada građani plaćaju neopravdano visoke račune za vodu, te je logično i pravedno da im taj novac bude nadoknađen ili pak konvertovan u investicije za poboljšanje tehnologije proizvodnje pitke vode. U međuvremenu, dok se problem sa pitkom vodom ne reši, zahtevamo postavljanje cisterni sa pitkom vodom, o trošku države i grada, na više punktova u Zrenjaninu gde će građani moći besplatno da natoče vodu. Ako vlast, lokalna, ali i pokrajinska i republička, ne može da reši naš problem sa pitkom vodom, onda ćemo mi morati da ih nateramo da to reše… A ovo čeka i neku novu vlast jer od ove trenutne, posle svega, i ne očekujemo da će napraviti nešto za nas.

(Autonomija; foto: Beta)