Sistem školovanja preferira prirodne sposobnosti devojčica, tj. devojaka. On uglavnom nagrađuje samo mehaničku reprodukciju memorisanog sadržaja. Čini se da je ženski mozak ustrojen tako da može da primi veću količinu verbalnih sadržaja, pogotovo na kraći period (short term memory). Zbog tog favorizovanja „verbalizma”, ženske osobe dominiraju celim osnovnoškolskim i srednjoškolskim sistemom. A taj sistem malo ceni ono u čemu su muškarci bolji – logičko povezivanje činjenica.
Pubertet – period kada većina mladih pohađa srednju školu – turbulentniji je za mladiće. Oni češće odsustvuju sa nastave, češće ponavljaju razred, češće prave disciplinske prekršaje, češće su vinovnici nasilja itd. A da nije možda to posledica ne samo bioloških činilaca (puberteta), već i socijalnih (feminizacije školstva)?
(Vladislav Đorđević, Posledice “feminizacije” školstva na brak, 24.05.2014, NSPM)

Eto odgovora na stanje u srpskoj patrijarhalno-muškoj zajednici… Dok se ova zajednica formalno predstavlja kao “muška”, to jeste odana tradicionalnim-maskulinum vrednostima, u stvari je na delu tiha feminizacija društva; dok se Srbi busaju u prsa i tvrde da je “on tu da čuva, a ona da rađa”, za to vreme žene preuzimaju sve pore društva i postaju gospodarice života. Da li ste svesni šta se događa? Ili ste žena pa mudro ćutite i čekate “pravi trenutak”? Pazite, po aršinima ove feminizirane kulture života (đavo je u šumu okren’o) uticaj žena nije usmeren samo na tzv. emancipovanje žena već i na, što je još gore, feminizaciju muškaraca. Podli plan ove feminizacije jeste da se muškarci (znači, sama suć ili so tradicionalne Srbije) postepeno prekvalifikuju u žene ili, bolje rečeno, da to postanu, a da nisu ni svesni šta im se desilo. Naprosto jedan dan će samo shvatiti da biti žena je stvarno cool, čak će im se i seksualni afiniteti promeniti. Pa, da li vi vidite vaše sinove kako se oblače? Koliko vremena provode lickajući se pred ogledalom ili koliko novaca daju “na krpice”? Proverite šta vaše dete-sin nosi u školskoj torbi, bojim se da ćete se šokirati jer vrlo lako je moguće da tamo pored užine zateknete šminku, četku za češljanje, parfem ili dezodorans, i sl. Pogledajte kako se danas momci-srednjoškolci , a o studentima i da ne pričamo, nose, to jeste kakva im je garderoba: uske majice, još uže pantalone, patike “ženskih” boja tipa roze i sl. Retko koji srednjoškolac ne koristi gel za kosu ili lak, mnogi od njih se “otvoreno” šminkaju, a gotovo svi koriste puder ili neku kremu za lice; svi mirišu na “ženske” parfeme tako da više i ne možeš razlikovati, barem po mirisu, ko je žensko a ko muško, a verovatno još malo ta razlika se neće uviđati ni prema izgledu.

Visoko školstvo takođe postaje sve više feminizovano. U Srbiji većina onih koji diplomiraju su žene (oko 50,9%). To je trend već duži niz godina. Istraživačica Ankica Šobot, pišući o tercijalnom nivou obrazovanja, primećuje da se tu javlja „veći broj više i visoko obrazovanih žena nego muškaraca među rođenima 1963. i kasnije” (str. 220). Ako ste rođeni 1963. ili kasnije, a muškog ste pola, imate veće šanse da ste neobrazovaniji od vašeg ženskog parnjaka. To vam sigurno neće pomoći u šarmiranju i udvaranju. Zapravo, odmoći će vam.

Osnovna i srednja škola su, ustvari, samo priprema za osvešćivanje svog “pravog” ženskog ja koje se ostvaruje tokom perioda visokog obrazovanja. Zašto? Pa zato što se na fakultetima, a osobito sada ovim privatnim, otvoreno favorizuju žene, a muškarcima se namerno nameće teži kriterijumi i otežavaju studije. Cilj je da se pokaže da će muškarcima u budućnosti, kada budu pravili poslovnu karijeru, biti daleko teže nego ženama jer će morati mnogo više da se dokazuju od dama. Obrazovni program za sve fakultete sve manje liči na stručne studije, a sve više na tzv. gender studije gde se otvoreno zastupaju ženski interesi, a muški way of life proglašava se nasilničkim i prostačkim. I tako su muškarci od osnovne škole pa do fakulteta pod stalnom presijom ženskih “prava” koja ga teraju da se oseća loše što je muškog roda i polako počinje, svesno ili nesvesno, da prihvata ženski model življenja.

Koje su posledice tih činjenica na brak? Da nije možda feminizacija školstva delimično odgovorna za smanjenje broja sklopljenih brakova? Da nije možda feminizacija školstva odgovorna za povećanje broja razvoda? Da nije možda feminizacija školovanja odgovorna za pojavu da danas sve veći broj žena izdržava svoje muževe? Da nije možda ideološko forsiranje školovanja devojaka odgovorno za krizu braka? Ako su odgovori na ta pitanja potvrdni, onda se čini logičnim da afirmativnu akciju (affirmative action) na polju školovanja treba primeniti na mladiće. Mladići su ti od kojih se očekuje da budu primarni hranitelji porodice (primary providers of family). Uprkos svim promenama, to se ne očekuje od devojaka.

Vidite li vi ove unebovapijuće činjenice? Da li ste svesni šta nam se dešava? Evo ja, na primer, kada malo vratim film unazad, shvatam koliko sam bio, i koliko sam i dalje, pod uticajem ovog feminizirajućeg sindroma. Sve te NVO organizacije i novotarije koje dolaze sa zapada nisu ništa drugo nego slabo prikriveni feminizam ili pak se otvoreno zalažu za “novi svetski poredak” u kome će da vladaju žene. Pa analizirajte samo malo događaje i ličnosti koji/koje su odredile naše društvo od ranih devedesetih godina prošlog veka do danas. Počelo je to još za vreme vladavine Slobodana Miloševića koji je, do duše pod pritiskom, morao da dopusti da tzv. NVO počnu da deluju u Srbiji ili tadašnjoj Jugoslaviji. I šta nam se desilo? Počela je potpuna razgradnja države kao i uništavanje svih naših tradicionalnih vrednosti, od Kosova pa nadalje… To je osobito primetno od 2000. godine ili od tzv. demokratskih promena kada su “feministi” došli na vlast. Od oktobarskih promena sve je više žena u vlasti i sve se više teži feminizaciji društva koja je doprinela tome da pristajemo na sve što od nas traži. Tako smo izgubili Crno Goru, pa Kosovo, a još malo ćemo i Vojvodinu i ko zna šta još, a sve zbog, pogađate, feminizacije Srbije. Ukinuli smo redovno služenje vojske, a i tamo je sve više žena tako da će i vojska, kao tradicionalna muška organizacija, još malo biti pod kontrolom žena. Još da žene preuzmu crkvu (SPC), a ona im je trn u oku jer je poslednja linija odbrane srpske muškosti , pa smo onda u potpunosti okupirani.

No, što nije prirodno to ne može da zaživi… Prirodne katastrofe, kao što je bila ova poslednja poplava, su odgovor na ovu društvenu feminizaciju. Bog, na sreću, još uvek nosi bradu tako da neće sa radošću da gleda kako ljudi postaju žene! Uzalud naši crkveni velikodostojnici upozoravaju na razne “bradate Končite” i da ovakve pojave Bog neće trpeti. Avaj, uzalud, ljudi oslepeli od ove feminizirajuće ujdurme! Bože, pomozi nam da se Srbi vrate pravim vrednostima i ponovo postanu pravi muškarci kao što su to oduvek i bili u svojoj bogatoj istoriji. Amin!

(Autonomija)