Vlada Srbije danas je na telefonskoj sednici razrešila dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića, potvrdio je FoNetu direktor Vladine kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović.
Ministar je, u pismu Ugričiću, upozorio da pored zakonskih obaveza u ovkiru kojih obavlja svoju dužnost u Narodnoj bilbioteci Srbije postoje i civilizacijske koje Ugričića ograničavaju u postupanju kada je u pitanju njegov potpis (na proglasu podrške savetniku predsednika crnogorskog parlamenta Andreju Nikolaidisu), a koje mogu s razlogom da izazovu zabrinutost i kod građana i kod državnih organa. (Blic, 20.01.2012. – Vlada smenila Sretena Ugričića)
Nešto je fašistoidno u državi Srbiji. Ministar unutrašnjih poslova je već presudio Sretenu Ugričiću, to jest za Ivicu Dačića on je već u zatvoru i tamo ‘ladi svoj uspaljene terorističke emocije. Posle Nikolaidisa, osvedečnog teroriste i mrzitelja države Srbije, kao kec na deset je seo nesrećni upravnik biblioteke sa svojom podrškom već navedenom teroristi. Može Ugričić da priča sada šta hoće, ima da leti sa posla, a, kako sada stvari stoje, hapšenje je vrlo izvesno, pa i zatvor. Državna propagandna mašina je odlučila da samelje nesretnog upravnika biblioteke jer se usudio da potpiše peticiju Foruma pisaca i tako direktno ugrozi bezbednost države.
Ministar kulture Peđa Marković proverava spisak potpisnika, a ministar odbrane Dragan Šutanovacje zgrožen onim što su intelektualci potpisali: „Postavlja se pitanje da li su intelektualci dali legitimitet da bilo ko može sutra nekog ministra da isprebija na ulici“. Cela srpska javnost je u šoku zbog opasne grupe intelektualaca koji su podržali teroritičke izjave crnogorskog savetnika predsednika skupštine Andreja Nikolaidisa. E pa gospodo intelektualci nekome će zakukati majka… Srbija vam ovo ne može i neće oprostiti. Svoje zgražavanje nad terorističkim ispadom Sretena Ugričića su iskazali i radnici narodne biblioteke: „Redakciji Pressa juče se javio veliki broj zaposlenih u Narodnoj biblioteci Srbije kako bi podržao pisanje naših novina o upravniku Ugričiću. Kako su naveli, u javnosti do sada niko nije znao kakve stavove zastupa Ugričić i kako vodi tu ustanovu.“
„U Narodnoj biblioteci je pravi cirkus otkako je on na čelu. Ugričić radi jednosmerno i uopšte ne vodi računa o kvalitetu. Dovoljno je samo reći da u Trezor Narodne biblioteke, gde se čuvaju najdragoceniji rukopisi naše i svetske baštine, upravnik uvodi koga hoće, iako bi kontrola posetilaca morala da bude na visokom nivou – navodi sagovornik Pressa zaposlen u Narodnoj biblioteci (ime i prezime poznato redakciji).
Zaposleni su nam se takođe požalili i da Ugričić nije prihvatao nikakve žalbe radnika.
– Prebacivali smo mu da mnogo toga nije kako treba, ali nažalost nijednom nije uvažio naše apele – tvrdi naš sagovornik.“
Još da ga se odrekne i familija, što je verovatno sledeće na redu, pa da Srbija konačno trijumfuje nad terorističkim aspiracijama intelektualnog ološa koji bi da ruši državne institucije i to bukvalno.
Ostavku i istragu u „slučaju“ Ugričić su tražili i ministar zdravlja kao i ministar prosvete, a naposletku je ispalo da nesretni bibliotekar i nije znao šta potpisuje. Navukli su ga mangupi iz Foruma pisaca, a on nije mogao da odbije… I tako je stradao naš bibliotekar, a država upisala sebi još jedan pozitivan poen u borbi protiv terortizma.
Huškačka retorika, koju slušamo i gledamo ovih dana sa raznih medija, pravi je primer kako uz pomoć gebelsovskih propagandnih pomagala može da se napravi atmosfera javnog linča za bilo koga. Pisci, slobodni mislioci, intelektualci, svi su oni samo potrošna roba za potrebe državne propagande. Ovo što se događa u Srbiji, povodom navodnog terorizma i podržavalaca istog, tipična je fašistička propaganda kojom se želi brzo i efiksano obračunti sa neistomišljenicima, a ujedno i prikupiti koji predizborni poen. Osetili su građani Srbije ovu propagandu mnogo puta na svojoj koži, osobito devedesetih godina dvadesetog veka. Ivica Dačić, nekadašnji «stub» Miloševićevog režima, danas preti i zatvara po sopstvenom nahođenju. Čovek koji je učestvovao u akcijama državnog terorizma devedesetih, danas brani državni suverenitet i bori se sa teroristima.
Pa dobro jesmo li mi, građani Srbije, doista toliko ludi ili uplašeni da ćemo prihvatati očigledne propagandne podmetačine. Političke partije, koje danas čine vlast u Srbiji, žele strahom od terorizma učvrstiti svoje poljuljane pozicije. Nisu uspeli na Kosovu, nisu uspeli sa EU, nisu smanjili nezaposlenost, naprotiv dodatno su osiromašili i onako siromašne građane, ali zato se uspešno bore protiv terorizma. Šio mi ga Đura… Sada bi oni da malo zaigraju na emocije i strah građana ne bi li tako nešto ućarili pre izbore jer trenutno nemaju ništa u rukama. To je pozadina ove terorističke histerije koju ovih dana šire centri moći u Srbiji, a upravnik biblioteke, pisci-potpisnici, intelektualci i ostali samo su koleteralna šteta propagandne mašinerije. Oni računaju na naše osećanja i strah kako bi ih prihvatili kao jedinu sigurnost i rešenje u borbi protiv mračnih sila terorizma, a u stvari su oni kreatori straha kojim žele sačuvati vlast. Orvelova 1984. na delu, in vivo… Minuti mržnje, teroristi, nepostojeći atentati, zakulisne radnje, kontrolisani mediji, „elementi“ koji kopaju iznutra i sl. To je danas Srbija.
(Autonomija)