Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je da će od juna sledeće godine početi da se sprovodi odredba Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na rodno osetljiv jezik. Ova obaveza će obuhvatiti oblasti obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja i medija.

–Svesni smo da je ovo osetljiva tema i da postoje suprotstavljeni stavovi, ali sam uveren da kroz dijalog možemo doći do prihvatljivih rešenja – naveo je ministar Žigmanov na skupu u Palati Srbija pod nazivom „Kako do rodno osetljivog jezika“, na koji su pozvane sve zainteresovane strane – predstavnici države, akademske zajednice, medija i nevladinih organizacija.

U drugom delu izlaganja reč su imali predstavnici struke, koji su izneli različite stavove i pristupe jeziku i ukazali na moguće probleme doslednog korišćenja, odnosno posledice nekorišćenja rodno osetljivog jezika.

Profesorka emerita Svenka Savić polazi od naučne teorije jezičke delatnosti prema kojoj sagovornici odabiraju jezički izraz shodno nameri i kontekstu. Skrenula je pažnju na politički kontekst i put zemlje ka Evropskoj uniji i podsetila da je upotreba jezika i standardizacija uvek i političko pitanje.

–U ovom trenutku se nalazimo u predstandardnoj fazi normiranja službene upotrebe rodno osetljivog jezika i naši podaci govore da takav jezik uveliko koriste brojne vladine institucije, nevladin sektor, kulturne ustanove, kao i mediji – istakla je profesorka Savić.

Profesorka Duška Klikovac sa Filološkog fakulteta u Beogradu ukazala je na sintaksičke probleme upotrebe paralelnih oblika (učenici i učenice su došli/e…) koje je neophodno razmotriti, jer su takve konstrukcije, kako je istakla, nečitljive, zamorne i gramatički problematične. Generička vrednost muškog roda, kako je naglasila, jeste lingvistička činjenica, a to potvrđuje i „nedosledna upotreba paralelnih oblika u tekstovima u kojima se koristi rodno osetljiv jezik“.

Pored pomenutih profesorki, na ovoj debati su učestvovali profesor Viktor Savić, viši naučni saradnik SANU, docentkinja Valentina Bošković Marković, sociolingvistkinja, Jelena Ćeriman, naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Jovanka Šaranović, direktorka Instituta za strategijska istraživanja, i Aleksandar Petrović, lektor Radio-televizije Beograd.

Među učesnicima je bilo prigovora da ponovo nije pozvana struka, na šta je ministar Žigmanov odgovorio da je poziv bio upućen svim relevantnim institucijama, uključujući i SANU, kako bi one same poslale svoje predstavnike.

(Danas, Foto: Pixabay)