Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Tomislav Žigmanov ocenio je da su hrvatsko-srpski odnosi danas na najvišem nivou u poslednjih 30 godina, ističući da ne govori o odnosima dve države, jer je odnos Hrvatske i Srbije kao država na najnižem nivou od 2000. godine.
On je na skupu „Srpsko-hrvatski dijalog – nove perspektive“ istakao da „život postoji i izvan državnih odnosa, politike i tabloida“, da postoji velika saradnja u privredi, umetnosti, kulturi, pa i estradi ili zabavi i da je robna razmena dve zemlje u prvoj polovini godine viša od 800 miliona dolara.
„Činjenica da je predstavnik hrvatskog naroda dobio poziciju u Vladi Srbije može se tumačiti kao pozitivan gest i imaće relaksirajuće posledice kada su u pitanju hrvatsko-srpski odnosi“, rekao je Žigmanov.
On je dodao da je važno ne samo ko je u Vladi u pogledu srpsko-hrvatskih odnosa, već i ko je izostao iz Vlade Srbije.
Žigmanov je rekao da ono što je bilo u prošlosti ne treba gurati pod tepih, a da suočavanje sa prošlošću treba da vodi u bolje odnose u budućnosti.
Na pitanje zbog čega je pristao da bude deo Vlade Srbije i šta su ciljevi njegovog ulaska, Žigmanov je rekao da se o njegovom doprinosu može razgovarati kada prođe vreme.
„U kontekstu hrvatsko-srpskih odnosa, bio bi veliki luksuz da se ponuđeno mesto predstavniku hrvatske nacionalne zajednice odbije“, rekao je Žigmanov.
On dodao da je njegov resor osetljiv, jer u Srbiji postoje brojni izazovi po pitanju vladavine prava i da veruje da neće uvek moći da odgovori na sve ono pred čime se Srbija nalazi, ali da će raditi sve što može.
Zamenik župana Primorsko-goranske županije Petar Mamula, koji predstavlja srpsku zajednicu u županiji, rekao je da postoje brojni primeri saradnje institucija Srbije i Hrvatske i da takav vid saradnje prolazi „ispod radara“ i nema dovoljno sluha ni sa jedne strane da se takvi primeri stavljaju u „prve minute dnevnika“, ni sa jedne, ni sa druge strane.
Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Hrvoje Klasić rekao je da se o srpsko-hrvatskim odnosima mora govoriti na više nivoa, o odnosu dve države, dva naroda, odnosu dva naroda u Hrvatskoj, dva naroda u Srbiji, političkih elita i običnog naroda.
„Kakvi su odnosi, zavisi koga pitate. Kada pitate normalne ljude, koji ne pripadaju nekakvim elitama, saradnja izgleda mnogo bolje, nego kada čitate Informer“, rekao je Klasić.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović istakla je da je u medijima i tabloidima Hrvatska prisutnija nego ikada i da je Hrvatska uvek „rezervni štih“ koji će u domaćoj političkoj krizi pomoći da se „podignu strasti, da se setimo svih međusobnih sukoba, pokolja“.