Vojvodinom će se pojedini političari koristiti prigodničarski i prema potrebi, a tek nekoliko izabranih autonomaša moći će eventualno dizati prašinu. Ona je uveliko istrošen simbol koji može privući mali broj ljudi, kaže za GL filozof Tomislav Žigmanov
Da je Srbija zemlja kakve nadaleko nema, to je već poznata, opšta stvar! Država koja skoro već dve decenije obitava u vremensko-prostornom interregnumu i ove izbore je dočekala ne znajući gde su joj granice, niti kuda ide, ka Evropi ili prema Aziji. Veliko je pitanje da li zna ili samo misli da zna odakle dolazi. U skladu s tim su i izborni rezultati – ništa nije onako kako se čini, svi su pobednici i svi su poraženi, sve zavisi od toga iz kog se ugla stvar posmatra! Opet u skladu s tim jeste i pozicija vojvođanske autonomije: za razliku od prethodnog saziva srbijanskog parlamenta, u novom će Vojvodina imati svoje autohtone zastupnike, čak će i beogradske stranke koje se bar teorijski zalažu za viši stepen autonomije imati više poslanika… No, da li je, i pored toga, Vojvodina i na ovim izborima ispala – gubitnik?!
Filozof i marljivi analitičar naših društvenih i političkih tendencija, Tomislav Žigmanov smatra da Vojvodina jeste gubitnik ovih izbora i da je njena pozicija danas – skoro potpuno beznačajna! Ne može se drugačije, kako kaže, tumačiti činjenica da sve autonomaške opcije zajedno nisu dobile više od deset odsto poverenja, što teško može da dobije kvalifikativ pobedničkog.
– Vojvodinom će se pojedini političari koristiti prigodničarski i prema potrebi, a tek nekoliko izabranih autonomaša moći će eventualno dizati prašinu. Suštinski i za jedno dulje vrijeme njezina je sudbina određena novim ustavom. Kao što znadete, to su sitni postoci kada je u pitanju novac i potvrda svake značajnije odluke od strane beogradske skupštine! S druge strane, Vojvodina je uveliko istrošen simbol koji može privući mali broj ljudi. Stoga je i manjkalo autonomaštva u predizbornim diskursima – kaže Žigmanov u razgovoru za „Građanski list“.
On kao dodatnu slabost Vojvodine vidi i snažnu regionalnu podvojenost autonomističkog pokreta i upozorava na činjenicu da su autonomaške stranke zabeležile katastrofalan rezultat na izborima u Sremu.

Novi Sad kao „mali Beograd“

Književnik Laslo Vegel, koji na domaćoj sceni već dugo zauzima specifičnu, promišljenu, nepartijsku i modernu autonomističku poziciju, danas živi u Berlinu i retko se pojavljuje u ovdašnjoj javnosti. Tumačeći rezultate izbora za „Građanski list“, Vegel smatra da je Vojvodina na njima prošla izuzetno loše, ali da nije samo ona gubitnik već da je gubitnik cela Srbija.
– Često sam govorio da bi savremeni beogradski političari prosto morali da nagovaraju Vojvođane da se zalažu za svoju autonomiju, i to ne zbog nekakvog altruizma, već zbog interesa. Ni na jednoj strani, ni u Beogradu ni u Novom Sadu, nisam naišao na razumevanje za ovaj moj stav. Koncepcija naše države je izuzetno anahrona, ali takva je i koncepcija autonomije… Navešću rado jedan primer, a to je osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Smatrao sam da bi ona morala da bude regionalna akademija, u kojoj bi bili ljudi iz Vojvodine, ali i iz Zagreba, Sarajeva, Beograda, Budimpešte ili Bukurešta, da to bude akademija, ali i „laboratorija novog“, da budemo inventivni, prvi… Međutim, i političari koji inače imaju dobru nameru što se tiče Vojvodine, nisu shvatili šta sam hteo da kažem. Oni bi pošto-poto hteli da od Novog Sada stvore nekakav „mali Beograd“, i taj „mali Beograd“ se sukobljava s „velikim Beogradom“. Osim što je taj „mali“ unapred osuđen na gubitničku poziciju, sve to je jako dosadno. Problem vojvođanskog autonomaštva upravo je taj san o „malom Beogradu“, a taj san se zove provincijalizam. Rezultati izbora su prirodna posledica takvog stava – tvrdi Vegel.
Vegel smatra da vojvođanska autonomija, pored svega što se dogodilo u poslednjih dvadesetak godina, i dalje ima potencijal, ali samo ako se bude profilisala kao otvorena, evropska, kosmopolitska ideja. On takođe smatra da nije dovoljno da vojvođanske partije budu samo regionalno fundirane, već da moraju da formulišu i strategiju celine, koja će biti privlačna jednom delu stanovništva cele Srbije.

Vojvodina i protivrečnosti Srbije

Ovi izbori su doveli i do potpunog kraha tzv. malih autonomističkih stranaka, okupljenih na listi „Vojvođanske partije“, koje su osvojile manje nego simboličan broj glasova. Rezultati izbora će verovatno dovesti u pitanje smisao njihovog daljeg opstanka. Da li to znači da će LSV opstati kao jedina relevantna nenacionalna autohtona vojvođanska stranka i da li to zapravo ukazuje na još jednu veliku slabost vojvođanske političke scene?
– Prvo treba da utvrdimo nastavnu lekciju „političke partije“ – nije svaka samoimenovana skupina ljudi koja se okuplja oko neke ideje i lidera samim tim i politička partija! Takve značajke vrijede i za udruge golubara, a skoro sve iz koalicije „Vojvođanske partije“ više sliče na njih. Političke partije su posve ozbiljne institucije, a jedina autonomaška koja ima neke od elemenata, ali ne i sve, jeste Liga socijaldemokrata Vojvodine. A kao jedina, jest i bitna! No, njezina „bitnost“ na političkom polju je vrlo limitirana – skoro da je nebitna – kaže Žigmanov.
Vegel stvari posmatra iz drugog ugla, uz tvrdnju da se o slabosti vojvođanske političke scene mora govoriti u kontekstu cele Srbije. S druge strane, on smatra da su partije autonomaške orijentacije olako potrošile ogroman moralni kapital koje su stekle za vreme Miloševića.
– Ne govorim samo o partijskom kadru nego o jednom sloju građanstva. Partije su više ili manje formulisale političke ideale tog građanskog sloja i stekle zaista impozantan moralni kapital. Ali posle pada Miloševića, nažalost, nisu znale kako dalje. Razmišljale su u uskim partijskim horizontima, a ovo što se danas dešava jesu rezultati toga. Nisu umele da moralni kapital transformišu u institucionalni. S druge strane, Vojvodina je prepuna protivrečnosti zbog situacije u kojoj se nalazi cela Srbija, koja nikako da pronađe svoju izgubljenu budućnost. Protivrečnosti Srbije zapravo kulminiraju u Vojvodini. U takvoj situaciji, evropski orijentisani deo građana Vojvodine razmišlja da je ovog trenutka prioritetan – razvoj demokratske Srbije. Tako i glasaju, što je u ovom slučaju sasvim racionalno.

Manjinski monopol

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa nije krio razočarenje izbornim rezultatima svoje stranke, optužujući koalicione partnere da su uradili ono što im je bilo najlakše, odnosno ušli u njegov atar i pokupili mu glasove. S druge strane, koalicija Agoštonove stranke i stranke Šandora Pala „Mađarska sloga“ nije osvojila dovoljan broj glasova da pređe tzv. prirodni prag i uđe u parlament. Žigmanov izborni rezultat partija mađarske nacionalne manjine tumači zamorom, ali i zrelošću mađarskog biračkog tela.
– Ne glasa se, naime, više samo za nacionalnu stvar! I manjine glasuju za programske sadržaje, za konkretne posljedice političkih odluka koje su osjetili, što očito nisu baš pronalazile od svojih stranaka. SVM je malo, na primjer, uradio na planu poboljšanja poljoprivrede, pa nije čudno da se jedan znatan broj Mađara koji žive na selu opredijelio se za G17 plus. Slično je i sa znatnom podrškom koaliciji Čedomira Jovanovića i Demokratskoj stranci, osobito u sredinama gdje su Mađari znatna manjina. Očito, mađarsko biračko tijelo je na ovaj način kaznilo svoje političke predstavnike – smatra Žigmanov.
Vegel, međutim, upozorava na to da je koalicija „Mađarska sloga“ isuviše siromašna i medijski zapostavljena politička grupacija, te da je „pravo čudo“ što je osvojila i toliko glasova – preko 12.000. S druge strane, Vegel smatra da je SVM doživeo politički poraz.
– SVM je, zahvaljujući koalicionim partnerima, od LSV-a do DS, uveo svojevrstan jednopartijski sistem među Mađare u Vojvodini. On drži vlast u svim institucijama. Znate, partija koja je svemoguća, koja ima monopol, uvek završi u velikoj krizi. Dve stvari urušavaju svaku partiju: ako monopolski raspolaže novcem ili ako monopolski drži vlast. Pa, to smo već videli!

(Građanski list)