Tridesetoro mladih iz Srbije bilo je deo Drinske letnje škole (DLŠ), koju organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), u saradnji sa organizacijama ForumZFD i Nezavisnim društvom novinara Srbije (NDNV). Polaznici i polaznice Drinske letnje škole imali su priliku da nauče više o tranzicionoj pravdi, suočavanju sa prošlošću, kao i da posete Memorijalni centar Potočari – Srebrenica.

Javni čas Diskriminacija i dehumanizacija: „Drugi” i mi

Drinska letnja škola počela je javnim časom Diskriminacija i dehumanizacija: „Drugi“ i mi na kom su učesnici i učesnice imali priliku da sa psihološkinjom Tamarom Tomašević razgovaraju o povezanosti stereotipa i predrasuda sa opresijom, diskriminacijom i dehumanizacijom, kao i o ključnim preporukama za pomirenje u regionu.

„Kreiranje grupa koje su različite i njihov rad u zajedničkom prostoru, ka zajedničkom cilju i pod jednakim uslovima, može da dovede do toga da se uklone predrasude i stereotipi. Ali ono što je ključni efekat u razbijanju predrasuda i stereotipa je razvijanje prijateljstva u takvim grupama”, rekla je Tomašević.

Uvod u tranzicionu pravdu – odgovor na masovno kršenje ljudskih prava

Drugog dana Drinske letnje škole, polaznici i polaznice imali su priliku da sa Markom Milosavljevićem (YIHR Srbija), pravnikom Rasimom Ibrahimagićem i Sanjom Pavlović (Autonomni ženski centar) razgovaraju o početku rata u BiH, genocidu u Srebrenici, ratnom zločinu silovanja i važnosti suočavanja sa prošlošću.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) upoznao je učesnike i učesnice sa osnovnim pojomovima tranzicione pravde, kao i o važnosti suočavanja sa prošlošću.

Učesnike i učesnice je zanimalo da li postoji kolektivna krivica za neki zločin, čime je otvoren razgovor o konceptima krivice i odgovornosti u kontekstu masovnih kršenja ljudskih prava.

„Preuzimanje odgovornosti bi trebalo da dođe od institucija koje su učestvovale u zločinima, a krivica je na počiniteljima zločina. Svako od nas bi trebalo da ima odgovoran odnos – da iskaže empatiju i poštovanje prema žrtvama zločina”, rekao je Milosavljević.

Sa pravnikom Rasimom Ibrahimagićem učesnici i učesnice imali su priliku da razgovaraju o početku rata u BiH, opsadi Sarajeva, genocidu u Srebrenici.

Na kraju dana, polaznici i polaznice DLŠ razgovarali su sa Sanjom Pavlović iz Autonomnog ženskog centra o seksualnom nasilju, ratnom zločinu silovanja i “pravilima” silovanja u ratu.

„Ruth Seifert izdvaja 4 pravila silovanja u ratu – silovanje u ratu je instrument rata, genocida, etničkog čišćenja; silovanje u ratu je instrument komunikacije sa neprijateljskom stranom, jer se žena ne posmatra kao ljudsko biće, njeno telo je sredstvo da se prenese poruka drugom muškarcu; silovanje u ratu je instrument konstruisanja muškosti; silovanje u ratu je instrument muške nadmoći”, rekla je Pavlović.

Pavlović je istakla i ulogu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u definisanju seksualnog nasilja kao zločina protiv čovečnosti.

Genocid u Srebrenici kroz medijsko izveštavanje

Trećeg dana Drinske letnje škole, polaznici i polaznice imali su priliku da sa politikologom Lukom Božovićem, istraživačicom Isidorom Stakić (Fond za humanitarno pravo) i novinarom Nikolom Krstićem razgovaraju o medijskom izveštavanju o genocidu u Srebrenici i poricanju genocida.

Učesnici i učesnice su, kroz interaktivnu radionicu, razgovarali sa politikologom Lukom Božovićem, o mehanizmima poricanja i strategijama prihvatanja genocida u Srebrenici.

Na pitanje Božovića da li debata o genocidu u Srebrenici ima smisla, učesnica Mina Murkić rekla je da nema.

„Debata o genocidu nema smisla, jer dovodi do eskalacije nacionalizma i veličanje ratnih zločina”, rekla je Murkić.

Sa njom se složio i učesnik Petar Đapić koji je dodao da bi debata ličila na relativizaciju genocida, ali da činjenice o tome treba da budu dostupne u medijima.

Istraživačica Isidora Stakić iz Fonda za humanitarno pravo govorila je o medijskim strategijama poricanja genocida u Srebrenici od 1996. do 2021. godine.

„Od 1996. do 2000. godine, traje period podizanja optužnica, a mediji stvaraju sliku da su te optužnice u Hagu optužnice protiv celog srpskog naroda i da su jedino Srbi optuženi, kao i da je Hag politički sud. Večernje novosti su bile glavni mediji koji je širio nacionalnu mržnju i tada već kreće diskurs da su svi Srbi na optuženičkoj klupi”, rekla je Stakić.

Na predavanju „Mediji i genocid u Srebrenici: od propagande do objektivnog izveštavanja” učesnici i učesnice su sa novinarom Nikolom Krstićem razgovarali o tome kako razlikovati propagandu od činjenica, kao i o medijskom izveštavanju o genocidu u Srebrenici.

„Mediji danas kada izveštavaju sa događaja koji se bave suočavanjem sa prošlošću samo čekaju da vide da li će se desiti neki skandal, i onda izveštavaju o tome”, rekao je Krstić.

Treći dan Drinske letnje škole završio se gledanjem filma Quo vadis, Aida.

Poseta Memorijalnom centru Potočari – Srebrenica

Poslednjeg dana Drinske letnje škole učesnici i učesnice imali su priliku da posete Memorijalni centar Potočari – Srebrenica i da sa kustosom Azirom Osmanovićem razgovaraju o genocidu u Srebrenici, kao i o deportacijma stanovnika enklava Srebrenica i Žepa iz Srbije u BiH koje su sprovodili MUP Srbije i Vojska Jugoslavije.

Učesnici i učesnice Drinske letnje škole rekli su da ovakvi programi doprinose pomirenju i podizanju svesti o važnosti aktivizma.

„Kroz ovakve programe, mladi mogu da nauče o činjenicama, postaju svesni značenja tranzicione pravde koja podrazumeva čitav set koraka ka priznavanju ljudskih žrtava i počinjenih zlodela, odavanje adekvatne pošte žrtvama, ali i reparacije preživelima, kao i rad na trajnom pomirenju i izbegavanju da se dozvole kršenja ljudskih prava, ratovi i genocid ikada više dogode. Ono što bi mi mladi mogli da učinimo, naročito nakon pohađanja ovakvih programa, jeste komemorativni aktivizam”, rekla je učesnica Drinske letnje škole Elena Čavlin.

Drinska letnja škola deo je projekta Zagovaranjem, artivizmom i obrazovanjem do zaustavljanja poricanja genocida i jačanja procesa pomirenja. Projekat je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Nemačka podržava napore u uspostavljanju participativne kulture sećanja, regionalne saradnje i pomirenja u regionu Zapadnog Balkana.

(tekst i foto: YIHR)