Za samo nekoliko dana poslednje februarske sedmice zastava Vojvodine proslavila je devetnaesti rođendan, pojavila se informacija kako je uklonjena s gradske skupštine u Zrenjaninu, da bi bila primećena na antiratnom protestu u Beogradu.

Na tom skupu je poručeno: „Vojvodina supports Ukraine“, ili prevedeno: „Vojvodina podržava Ukrajinu“. Na društvenim mrežama su građani sa zastavom Vojvodine nazvani „nakazama“ i upitani su da li podržavaju „normalnu“ ili „nacističku“ Ukrajinu, što je proruski narativ prihvaćen među desničarima u Srbiji.

Simboli autonomne pokrajine na severu Srbije dve decenije su tačka sukoba dva suprotna pogleda na Vojvodinu: onih koji misle da je na sceni višedecenijsko negiranje njene posebnosti i onih koji u jeku jačanja desnice u Srbiji kažu da je autonomija tek još jedan način razbijanja jedinstvene Srbije.

Da stvar bude zamršenija, promenom vlasti 2016 – pokrajina je bila poslednji deo „kolača“ u potpunom preuzimanju kontrole Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića – simboli su „duplirani“.

U upotrebi su, pored postojećih, i takozvani tradicionalni zastava i grb. Insistiralo se na „srpskom karakteru“ regije, koja sebe predstavlja kao multietnički raj sa šest službenih jezika.

Slučajevi tihog otpora

„Simboli Vojvodine nikada se nisu manje koristili nego danas i to jeste politička poruka koju šalje vlast“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Jovanović, osnivač Akcije progresivne Vojvodine (APV), organizacije koja, kako navode, zastupa leve ideje i autonomiju Vojvodine.

Jovanović je kao predsednik Skupštine Novog Sada u periodu od 2008. do 2012. više puta zvanično zahtevao od gradskih institucija da ističu pokrajinske simbole tamo gde je predviđeno.

„Imali smo dosta problema. Bilo je slučajeva tihog otpora prema tome, iako je politička i društvena klima bila potpuno drugačija nego danas. Da budem jasan, i pojedini funkcioneri Demokratske stranke (DS) opirali su se isticanju zastave Vojvodine“, priseća se Jovanović.

„Jedna od najvećih kontroverzi bilo je moje pojavljivanje na stadionu Fudbalskog kluba Vojvodina. Došao sam i okačio zastavu na prazan jarbol, pored zastava republike i grada. Odmah su usledili pozivi iz uprave kluba.“

Jovanović ocenjuje i da je autonomija Vojvodine za vlast u Beogradu prihvatljiva isključivo kada je ona mehanizam za postizanje njihovih političkih ciljeva.

„Zastava Vojvodine je kao lakmus papir. Stavite je i gledajte koliko se tu sama ideja Vojvodine prihvata ili ne. Kao što je pitanje autonomije Vojvodine stavljeno sa strane, tako je nažalost i s njenom zastavom.“

Znate li čija je ovo zastava?

Zastava Vojvodine koja je usvojena u februaru 2004. nikada nije zaživela među građanima, ocenjuje Denis Kolundžija, novinar iz Novog Sada.

To može važiti i za Novosađanina Daria Ignjića koji kaže da nije posebno upućen u neslaganja o simbolima Vojvodine, ali i navodi da mu je poznato da su zvezdice na zastavi simboli Banata, Bačke i Srema.

„Meni lično ne smeta što su u upotrebi dve zastave, niti sam razmišljao o tome šta je razlika između različitih zastava. Ako je propisima omogućeno, zašto ne bi Vojvodina imala zastave? Međutim, nisam siguran da je našim sugrađanima ovo prioritetno pitanje“, kaže Ignjić u razgovoru za RSE.

Sličnog mišljenja je i Gabrijela Sič, koja takođe živi u glavnom gradu Vojvodine.

„Kada ceo dan radite, nemate baš puno vremena da se bavite politikom”, rekla nam je ona.

„Lično meni ne smeta vojvođanska zastava, ali mi nije baš jasno zašto imamo više različitih. Da budem iskrena, od zastave me više interesuje plata i životni standard“, podvlači ova Novosađanka.

Zvezdice koje asociraju na EU

Kolundžija, dugogodišnji skupštinski izveštač i autor knjige „Višestranačka Skupština Vojvodine 1992-2012“ objašnjava da se kod dela političkih stranaka i javnosti na koje te stranke imaju uticaj, zastava Vojvodine percipira kao „Čankova“ ili „ligaška zastava“, misleći na Nenada Čanka, nekadašnjeg lidera regionalne Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i predsednika pokrajinske skupštine (2000-2004).

To je, prema Kolundžiji, jedan od razloga zbog čega su dugo i same lokalne samouprave oklevale sa zvaničnim isticanjem zastave.

„O samom dizajnu bi se dalo diskutovati, ali u suštini zastava podseća na srpsku trobojku. Drugačija je razmera boja, a plava nije identična boji na srpskoj zastavi. Tri zvezdice u sredini – ‘tri srca junačka’ – asociraju na zastavu EU. Biće da za otpor prema njenom prihvatanju ipak nije zaslužan samo Čanak.“

Poslednjih godina, naime, beleži se dramatičan pad podrške građana Srbije članstvu u EU. U istraživanju agencije Ipsos u aprilu prošle godine prvi put se više ispitanika izjasnilo protiv (44 odsto) nego za (35 odsto) evropske integracije.

Kolundžija smatra i da je nemoguće da se ta zastava uoči na, recimo, sportskom ili sličnom događaju, „osim, dabome, na događajima koje organizuje LSV ili na kojima su, kao nedavno na godišnjicu početka rata u Ukrajini, prisutni članovi te stranke“.

„Koliko čujem, situacija se jeste značajno popravila, i pored povremenih ispada, od početka nesankcionisanih, lokalnih samouprava. To je obično zavisilo od takozvane političke klime. Danas LSV više nije koalicioni partner SNS na lokalu, pa se skidanje zastave može tumačiti i kao ‘odmazda’ ili kazna.“

Novosadski SNS raskinuo je u februaru koaliciju sa LSV, regionalnom strankom koja se zalaže za mnogo šira ovlašćenja AP Vojvodine.

S desne strane političkog spektra autonomija Vojvodine se decenijama percipira kao prepreka nacionalnom jedinstvu.

Predsednik Izvršnog odbora desno orijentisane Srpske radikalne stranke (SRS) i poslanik u Skupštini Vojvodine Đurađ Jakšić založio se za potpuno ukidanje AP Vojvodine, koja, po radikalima, „nema istorijsko, političko, ni ekonomsko utemeljenje“.

Na čelu SRS je haški optuženik Vojislav Šešelj. Stranka se izrazito protivi EU i želi mnogo bliže odnose Srbije s Rusijom.

„Takozvana – a namerno govorim takozvana – zastava AP Vojvodine, kao i takozvani grb AP Vojvodine predstavljaju istorijsku i heraldičku sramotu i falsifikat“, kaže Jakšić za RSE.

„Kada je 2002. u upotrebu uveden grb, a dve godine kasnije i zastava, u Srbiji je važeći bio Ustav iz 1990. On nije podrazumevao da pokrajine imaju svoje simbole. Bilo je to, dakle, političko nasilje prvog reda, a izveli su ga Nenad Čanak i njegova LSV, uz pomoć tada vladajuće DS. Mimo Ustava oni su silom nametnuli zastavu i grb. Ti simboli ne predstavljaju ništa.“

Jakšić je rekao i da SRS vidi Srbiju kao unitarnu državu s „jednim predsednikom, jednom vladom i jednom skupštinom“.

Šta se dogodilo u Zrenjaninu?

Uprkos neslaganjima, odluka o izgledu i korišćenju simbola Vojvodine postoji. Sprovodi se sporadično.

Šta se tačno dogodilo sa zastavom na zgradi Skupštine Zrenjanina, trećeg po veličini grada u Vojvodini, nije do kraja razjašnjeno.

LSV je zatražila od gradonačelnika da kaže ko je uklonio zastavu i pozvala Vladu Vojvodine da poštuje odluku o simbolima. Ocenjuju da se „negirajući simbole negira i sama Vojvodina“. LSV tvrdi da je Vojvodini „od 1988. oduzeto mnogo“ i da je ona „devastirana, osiromašena i ponižena“.

Iz gradske Uprave Zrenjanina na adresu RSE stigao je pisani odgovor da „nije tačno da je zastava AP Vojvodine uklonjena“. Iz te institucije kažu i da „ne postoji telo koje nadzire upotrebu gradskih i pokrajinskih simbola, niti postoji obaveza za formiranje istog“.

Na licu mesta može se videti da na samoj zgradi na Trgu slobode zastave Vojvodine ima, ali da na jarbolima ispred – to nije slučaj. Tamo vijori samo zastava Srbije.

RSE se obratila se i kabinetima gradonačelnika i predsednika skupštine Zrenjanina s pitanjima da li je bilo koji lokalni organ uopšte razmatrao ovu temu. Niko od njih, međutim, nije ponudio odgovor.

Iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine rekli su da nisu primili nikakav zvanični dopis o zrenjaninskom slučaju. Ipak, kako se navodi u pisanom odgovoru RSE koji potpisuje pokrajinski sekretar Žolt Sakalaš, „pokrajinska inspekcija će sprovesti vanredni terenski inspekcijski nadzor i utvrditi činjenično stanje“.

U ovom telu su potvrdili da prate stanje u oblasti korišćenja simbola i da o tome donese godišnji plan inspekcijskog nadzora.

Ovo nije prvi put da se u Zrenjaninu uklanja zastava Vojvodine. Prvi put se to dogodilo u decembru 2006. da bi rešenje o njenom vraćanju bilo doneseno tek u oktobru naredne godine.

U istom gradu 2012. zastava Vojvodine je – zapaljena.

Kako izabrati pravu?

Na ulicama Novog Sada i drugih vojvođanskih gradova pokrajinski simboli su vidljivi, ali se i – različitim kreativnim metodama – izostavljaju.

Na zelenim površinama kružnih tokova u Novom Sadu nalaze se po dva jarbola, rezervisana za gradsku i nacionalnu zastavu. Ponekad mesta ima za jednu od dve zastave Vojvodine što stvara dilemu: kako izabrati onu pravu? Oficijelna („evropska“) ili tradicionalna („srpska“)?

Ispred javnih preduzeća u Novom Sadu tako se mogu uočiti različite kombinacije. Na primer „Vodovod i kanalizacija“ odlučila se za prvu, a „Novosadska toplana“ za drugu opciju. „Gradsko zelenilo“ ispred kupališta „Štrand“ nije istakla – nijednu zastavu Vojvodine.

Kada gost u Novi Sad prispe iz Beograda vozom „Soko“ ili se prošeta Varadinskim mostom, s pogledom na ikoničnu tvrđavu, pred njim će se u oba slučaja ukazati četiri jarbola sa četiri zastave. Nijedna od njih nije obeležje Vojvodine.

Posetilac će primetiti zastave Srbije i Novog Sada, te dve zastave „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Novi Sad je tokom 2022. nosio ovo priznanje, da bi 9. januara na svečanosti u Atini predao štafetu.

Vojvođani sve vole ‘dvared’

„S državnom, dve pokrajinske, gradskom i zastavama nacionalnih zajednica istaknutim ispred određene lokalne samouprave, turista lako može da pomisli da se tih dana održava neko međunarodno sportsko takmičenje ili važan politički događaj“, primećuje Denis Kolundžija.

Odluka da se znamenja iz revolucije 1848. ozvaniče u 21. veku rezultat je, pre svega, stava da postojeći simboli pokrajine nisu dovoljno davali na značaju većinskom, srpskom narodu u Vojvodini, smatra Kolundžija. Ipak, između dve zastave i dva grba građani Vojvodine do danas nisu izabrali nijednu, jer, kako kaže, „očito, imaju daleko važnijih problema, za razliku od političara“.

„Politički kompromisi, kakav jeste činjenica da Vojvodina uporedo ima i tradicionalna i, valjda, ’netradicionalna’ znamenja izazivaju zaista bizarne situacije. Predanje kaže da Vojvođani ‘sve vole dvared’, to jest dva puta, pa tako neki po dva puta slave Uskrs i Božić, ali ne znam kako se u to uklapaju dve zastave i dva grba.“

Kako izgledaju simboli Vojvodine

Zastava Vojvodine sastoji se od tri vodoravna polja crvene, plave i bele boje u srazmeri 1:8:1. U sredini plavog polja nalaze se tri zvezde žute boje.

Grb Vojvodine je štit s tri polja. U prvom je istorijski grb Bačke – apostol Pavle na kraljevski plavoj boji. Desno je znamenje Banata – zlatni lav sa sabljom na crvenoj pozadini. Položeno polje je mesto za Srem. U njemu su tri srebrne trake (simbolizuju reke Bosut, Savu i Dunav) i jelen sa zlatnom ogrlicom.

Tradicionalna zastava je trobojka sa horizontalnim poljima istih visina, crvene, plave i bele boje. Najčešće se koristi u kombinaciji s tradicionalnim grbom iz 1848.

On predstavlja crveni štit na kome je srebrni krst između četiri zlatna ocila i opasan je otvorenim vencem od žirove i maslinove grančice.

Zastava Vojvodine za vlast u Srbiji ne mora biti tako loša stvar, tvrdi Aleksandar Jovanović (APV), ali samo ako uz nju ide i tradicionalna. Ona, kako kaže, ima za cilj da pokaže da se radi o „srpskom pitanju“ i raspravu o vojvođanskim simbolima postavi „na nivo nacionalnog“.

„Danas je sama reč Vojvodina ponovo na stubu srama, jer tu su je postavili nacionalisti. Tako se i zastava Vojvodine, jedna od retkih prava koja pokrajina ima, sklanja kao neželjeno dete i pokušava se ‘ublažiti’ takozvanom tradicionalnom koja bi trebalo da ‘ofarba’ Vojvodinu u nešto drugo“, kaže Jovanović.

Dva piva i svetac

Srpska radikalna stranka očekivano je podržala tradicionalne simbole Vojvodine za koje smatra da su u skladu s ustavom Srbije iz 2006. Đurađ Jakšić napominje da je ta stranka pokrenula inicijativu „da se takozvani oficijelni simboli obrišu iz Statuta AP Vojvodine“.

Prema njegovim rečima, heraldičari su „demaskirali falsifikat“, misleći pri tom na grb Vojvodine – sačinjen od simbola tri geografske regije Srema, Banata i Bačke – a koji su navodno preuzeti iz jedne slikovnice koju je tridesetih godina izlazila u Zagrebu.

S druge strane Srpsko heraldičko društvo (SHD) kritikovalo je i tradicionalne simbole.

Njihov stav bio je da se oni ne mogu zvati tradicionalnim jer su korišćeni samo dva meseca tokom 1848. godine

Ni jedan ni drugi grb, međutim, nisu nikad zapravo prihvaćeni u široj upotrebi.

„Nigde osim na zvaničnom pečatu“, kaže novinar Kolundžija i podseća da je prvi „netradicionalni“ grb čak pežorativno nazvan „Dva piva i svetac“. Na njemu se naime nalazi lik apostola Pavla, kao i slike dve životinje: jelena i lava – slučajno ili ne popularnih proizvoda dve najpoznatije vojvođanske pivare.

Na pitanje RSE koliko istine ima u ciničnoj opaski da Vojvodina ima „dve zastave i nula autonomije“, Kolundžija odgovara:

„Kad ne možeš da rešiš problem, ti formiraj komisiju. U ovom slučaju, ako ne možeš da išta promeniš u pogledu položaja AP Vojvodine i njenih nadležnosti, ti usvoji njena znamenja. Toga su se, izgleda, svi držali, kao da su bili sigurni da se znamenja mogu ‘mazati na hleb’. Postalo je normalno da u regiji bez tradicije isticanja znamenja imamo i tradicionalna i netradicionalna. Pravo je čudo da ih nemamo više.“

Vojvodina i Ukrajina

Zastava Vojvodine iz 2004. zavijorila se na antiratnom „Maršu solidarnosti i mira“ u Beogradu povodom godišnjice ruske invazije na Ukrajinu.

I dok iz SRS-a poručuju da ih ništa ne iznenađuje od onih koji „mrze sve što je srpsko i mrze sve što je rusko“ i iz APV-a kažu da zastave ne bi trebalo mešati jer mogu izazvati nepotrebne reakcije.

„Ljudi imaju podeljena mišljenja oko rata u Ukrajini. Ja imam svoj, ali ne znači da neko s kim delim mišljenje o Vojvodini ima isto“, kaže Jovanović.

„To je kompleksna tema i moglo bi se mnogo paralela napraviti, a jedna bi bila i ta da Vojvodina jeste izrazito antiratno nastrojena“, navodi on.

Na kraju, da li isticanje zastave Vojvodine na sličnim skupovima legitimno ili predstavlja zloupotrebu simbola pokrajine? Ovo pitanje RSE postavio je Vladi i Skupštini Vojvodine.

Još nisu odgovorili.

U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine pak navode da odluka o korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine predviđa da se zastave mogu javno isticati i u drugim ne samo službenim prilikama, ukoliko to nije u suprotnosti sa zakonom.

Oni objašnjavaju da se zastava Vojvodine ne sme postaviti tako da dodiruje tlo, kao i da je zabranjeno da bude podloga, podmetač, prostirka ili zavesa.

Danijel Apro (RSE, foto: Vesna Anđić/RSE)