Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu dogovorena je pod pokroviteljstvom Evropske unije, a sada njeno formiranje traži Rusija. Zajednica, koja je već deset godina tačka sporenja Srbije i Kosova, mogla bi, prema najavama Rusije, da bude tema diskusije u Njujorku – pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).

To najavljuje ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko.

Poručio je da se ta država „zalaže za produktivnu diskusiju o suštini problema koji su zaista akutni za Srbe, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština“.

Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti sa pravom veta, u aprilu je preuzela jednomesečno predsedavanje tim telom.

Njeno predsedavanje poklopilo se sa redovnom sednicom o Kosovu, zakazanom za 27. april.

Evropska unija (EU) je ranije najavila da će se „suprotstaviti bilo kakvoj zloupotrebi“ Rusije dok tokom aprila predsedava Savetom bezbednosti.

„Dolazak Rusije na mesto predsednika Saveta bezbednosti UN vredan je prvoaprilske šale. Uprkos tome što je stalna članica Saveta bezbednosti, Rusija nastavlja da krši samu suštinu pravnog okvira UN“, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednosti Žozep Borelj (Josep Borrell).

Rusija je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu koju je otpočela u februaru 2022. godine. Do danas su u toj državi stradale hiljade civila, milioni su izbegli, a desetine gradova je uništeno.

Šta hoće Rusija?

Do inicijative Rusije o Zajednici opština sa srpskom većinom, dolazi nakon što su Srbija i Kosovo u martu u Ohridu postigli usmeni dogovor o normalizaciji odnosa.

Dogovor je postignut pod okriljem Evropske unije i uz podršku Sjedinjenih Američkih Država.

Izvršni direktor nevladinog Instituta za evropske poslove u Beogradu Naim Leo Beširi Rusiju opisuje kao „remetilački faktor bilo kakvom dogovoru Beograda i Prištine“.

„Očigledno žele da pomute vodu Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. Rusija pokušava da se u ovom delu Evrope, gde očigledno još ima uporište, usprotivi bilo kakvom napretku koji bi se pripisao Zapadu kao uspeh“, dodaje Beširi.

Zvanični Beograd i Priština od 2011. godine vode pregovore uz posredovanje EU koji treba da rezultiraju pravno obavezujućim sporazumom.

Međusobno se optužuju za blokadu do sada postignutih sporazuma, a većina njih nije primenjena.

Rusija, koja pruža podršku Srbiji u osporavanju nezavisnosti Kosova, do sada je optuživala EU i SAD da su pristrasni – odnosno da zastupaju interese zvanične Prištine.

Ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko je 12. aprila naveo da „Priština deceniju ignoriše ključnu obavezu, ali se i dalje izvlači“, referišući na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Evropski posrednici su ponovo pokazali – što je i očekivano – svoju nečasnost“, ocenio je Bocan Harčenko u saopštenju kojeg su beogradski mediji preneli.

Nakon dogovora Srbije i Kosova u Ohridu, EU i SAD su pozvale obe strane da primene sve dosadašnje sporazume – uključujući i Briselski sporazum iz 2013, kojim je predviđena Zajednica opština sa srpskom većinom.

Poslednji poziv da se Zajednica osnuje zapadni zvaničnici uputili su 19. aprila, u danu kada je obeležena decenija potpisivanja sporazuma u Briselu.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) očekuje da će do 2. maja, kada se lideri Srbije i Kosova sastaju u Briselu, Vlada Kosova imati predlog za Zajednicu opština sa srpskom većinom.

„Nadam se da će do 2. maja postojati neki izvodljiv nacrt“, izjavio je Eskobar za albanski servis Glasa Amerike (VOA) 20. aprila.

Kolika je moć Rusije u UN?

Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, zvaničnici u Srbiji odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Srbija je do sada blokirala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, prvenstveno u Ujedinjenim nacijama. U tome joj Rusija i Kina pružaju najveću podršku.

Međutim, nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, Srbija je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija podržala nekoliko rezolucija kojima se osuđuje ruska agresija.

Ipak, Srbija odbija da uvede sankcije Kremlju zbog invazije na Ukrajinu. Na to je poziva Evropska unija, jer je država kandidat za članstvo u tom bloku.

Pored Evropske unije, Rusiji su sankcije uvele i druge zapadne države, predvođene Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom.

Podrška Moskve po pitanju Kosova jedan je od razloga zbog kojih Srbija odbija da uvede sankcije.

Prema rečima Naima Lea Beširija, iniciranjem priče o Kosovu i Zajednici opština sa srpskom većinom Rusija pokušava i da stavi do znanja da se i dalje pita za međunarodne odnose u svetu.

„Međutim, imajući u vidu invaziju na Ukrajinu koju je Rusija je otpočela u februaru 2022, ona nema mnogo kredibiliteta za iniciranje bilo kakvih razgovora i diskusija unutar UN-a“, ističe on.

Sa Zapada su se od početka ruske invazije mogli čuti pozivi na isključivanje Rusije iz Saveta bezbednosti.

Međutim, to telo do sada nije preduzelo preventivne, niti prinudne mere protiv Rusije.

Šta je Zajednica opština sa srpskom većinom?

Zvaničnici Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, postavili su formiranje Zajednice kao preduslov za dalji napredak dijaloga sa Kosovom.

Ali, dok Beograd insistira na Zajednici sa širokim ovlašćenjima, vlasti Kosova smatraju da bi ona bila štetna za funkcionalnost države.

Ustavni sud Kosova se ranije izjasnio da su pojedini principi njenog formiranja protivzakoniti, te da se moraju uskladiti sa regulativom Kosova.

Za Prištinu je sporno pitanje nadležnosti Zajednice – odnosno da li će ona imati izvršna ovlašćenja ili ne.

Zajednicu bi trebalo da čini deset opština na Kosovu. Gračanica, Štrpce, Klokot, Ranilug, Parteš, Novo Brdo su južno od reke Ibar. Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin potok su na severu Kosova.

Dve godine nakon potpisa na osnivanje Zajednice u Briselu, sporazumom iz 2015, definisana je njena struktura i finansiranje. Ali i nadležnosti u mnogim oblastima, kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita i ekonomski razvoj.

Kosovo je, nakon pritiska međunarodne zajednice, u martu ove godine prihvatilo da srpskoj zajednici pruži „određeni nivo samomenadžiranja“, kako je to izjavio premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti.

Najavljeno je da će uskoro biti predstavljen prvi nacrt statuta Zajednice. Detalji, međutim, nisu poznati.

Da li Rusija želi Zajednicu?

Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove ističe da je „mešanje“ Rusije u formiranje Zajednice „više za dnevnopolitičke prilike u Rusiji i Srbiji, nego što oni zaista žele da doprinesu miru na Balkanu“.

Smatra i da Rusiji ne odgovara formiranje Zajednice, jer se njeno formiranje predviđa u skladu sa zakonima i Ustavom Kosova.

„Ako ne priznaju Kosovo, onda ne priznaju njihove zakone. Ali možda Rusija može da iskoristi priliku da izvrši uticaj na političke lidere Srba na Kosovu i vlasti u Srbiji, da se nađe načina da Zajednica ima ovlašćenja koja bi mogla da podrivaju kosovsku državnost“, ocena je Beširija.

Kako naglašava, jasno je da prištinska strana na to neće pristati.

„Mi imamo dva suprotstavljena zahteva. Sa jedne strane Prištinu, koja Zajednicu vidi nešto malo jačom od nevladine organizacije. A Beograd koji bi možda želeo da to vidi kao nekakve republičke, pokrajinske organe Kosova koji bi imali pravo veta“, dodaje.

Kako bi se Zajednica uspostavila, biće potreban balans između suprotstavljenih zahteva, ukazuje Beširi.

Šta Savet bezbednosti raspravlja o Kosovu?

Sednice Saveta bezbednosti o Kosovu održavaju se redovno, na svakih šest meseci. Na njima se podnosi izveštaj koji pokriva aktivnosti misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i situaciju u toj državi.

UN misija na Kosovu je ustanovljena 1999. godine, Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.

Usvajanju rezolucije prethodio je rat na Kosovu i NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije kako bi se sprečio egzodus albanskog stanovništva od strane srpskih vojnih i policijskih snaga.

Rezolucijom je ustanovljeno i povlačenje srpske vojske, policije i administracije sa Kosova. Pored civilne misije UN-a, mandat je dat i vojnoj misiji NATO saveza KFOR, kako bi osigurala bezbednost stanovništva.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)