Ideja humanitarne akcije koja se drugi put odvija u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ je da novogodišnji pakerići stignu do dece koja nisu na zvaničnim popisima Cenatra za socijalni rad i koja nisu kao takva evidentirana. Iskustvo koje su bibliotekari stekli gostujući u okviru manifestacije „Pesnička štafeta“ u 60 škola u svim opštinama Srednjeg Banara, dela Severnog Banata i opštine Titel bilo je presudno da krenu u ovu akciju.

„U nekim školama u kojima smo prošle godine imali prijavljeno 25 mališana, ove godine je prijavljeno 50. I to je tendencija koju primećujemo u svakom od sela sa kojim smo razgovarali“, kaže za Autonomiju bibliotekarka Jelena Đorđević Perc i dodaje da postoji nekoliko mogućih faktora o kojima se može diskutovati, ali da je definitivno da u seoskim sredinama postoji daleko veća potreba za paketićima nego prošle godine. 

Što je selo udaljenije od grada, to je potreba za pomoći veća. Sela bliža Rumunskoj granici zaista u teškom stanju:

„Dirljivo je da jer znate da su tog dana roditelji odabrali da ih obuku najbolje što mogu, a vama se sve vreme plače dok to gledate. Vidite da je jedan veliki trud uložen, ali vidite i da nemaština ne može da se maskira. Vidite i da se zaposleni u školama trude, vidite lični entuzijazam i trud da se mnoge te situacije zabašure i prevaziđu, ali toliko su vidljive golim okom da je to nemoguće sakriti. Drugačiji nam je odnos i prilikom prikupljanja ovih paketića zato što znamo kome ti paketići idu“, tvrdi Jelena.

Broj paketića bibliotekari dobijaju kroz komuunikaciju sa direktorima škola, nastavnicima, učiteljima i mesnim zajednicama.

Prošle godine je odziv bio velik i bibliotekari su završili akciju „u stanju pozitivnog šoka budući da je Dečije odeljenje bilo zatrpano paketićima“. Ove godine prikupljanje ide mnogo sporije nego prethodne:

“Tempo je sporiji jer su sve cene otišle gore bar 30 odsto.  Razumem da su se naše plate, uključujući i moju skupile kao kad operete džemper na pogrešnoj temperaturi. Sve manje stvari možemo da priuštimo sebi, pa i kad je ovakvo vreme, vreme praznika. To vidim i po količini paketića koji stižu. Ja sam odmah napisal na našim društvenim mrežama da je ova godina posebno teška, ali da verujem da ćemo uspeti da sakupimo“, rekla nam je bibliotekarka Tanja Ćirić.

Kako trenutno žive deca koja primaju socijalnu pomoć i veruju li u Deda Mraza

U razgovorima na prosvetnim radnicima koje rade na selu stiče se utisak da samo oko 10 odsto dece koja primaju socijalnu pomoć pristojno živi.  

Ova deca, ako nisu u mogućnosti da dobiju besplatne knjige, brišu urađene zadatke i nasleđuju ih od prethodne generacije. Najdramatičnije su situacije u kojima roditelj, kada je dete bolesno, dođe u školu da uzme užinu jer će to biti najverovatnije jedini obrok koje je pojelo toga dana.

U Zrenjaninu i okolini je trenutno na snazi upozorenje da se se pojavile vaške. Neki roditelji su pitali da li je moguće uzeti šampon protiv vašaka na recept jer je cena od 200 dinara previsoka.

Prošle godine je jedan dečak iz Zrenjanina tražio od Deda Mraza bojice. Na insistiranje da odgovori šta još pored bojica želi da dobije, odgovorio je: „Ti mene ne razumeš. Jedino što želim su bojice.“

Drugoj deci je paketić koji su dobili u školi bio jedini. Bila su toliko iznenađena, da nisu mogla da se pomere i puste sledeću grupu da dobije svoje poklone. To je, po svedočenju jedne učiteljice, možda jedini paketić koji su ta deca ikada dobila.

Postoje i primeri kada se deca shvatila da Deda Mraz ne postoji jer su samo deca čiji roditelji imaju novca, dobili poklon.

 „Želimo da i druga deca osete radost praznika i da makar sa te strane nisu isključeni,“ zaključuje Jelena.  

Trećina stanovništva u Srbiji mlađa od 17 godina u riziku od siromaštva

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu, 27,8 odsto stanovništva starosti do 17 godina je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Prema tipu domaćinstva, u riziku od siromaštva je svako treće domaćinstvo (38,8%) koje čini dve odrasle osobe sa troje ili više dece, dok je svako peto domaćinstvo (21,4%) sa izdržavanom decom u ovom riziku.

Na osnovu lične procene, mogućnost „da sastavi kraj sa krajem“ teško i veoma teško ima 45 odsto stanovništva Srbije (stopa subjektivnog siromaštva), dok je samo 0,3 procenta onih kojima to polazi za rukom veoma lako.

Srbija među najsiromašnijim zemljama u Evropi

Srbija je posle Severne Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine, po podacima Eurostata bila četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi. Kao pokazatelji uzeti su bruto domaći proizvod po stanovniku i standardizovana individualna potrošnja po stanovniku.

Po indeksima nivoa cene hrane, pića i duvana za 2021, cena hrane u Srbiji je 83,9 u odnosu na Evropski prosek, najviše u regionu. Iza ostaju Albanija (81,7), Crna Gora (80,1), Bugarska (77,9)… Najmanji indeks cene hrane je u Rumuniji, 68,9. Rumunija u EU ima najmanju cenu voća, povrća i krompira (58,7), dok je Srbija daleko skuplja sa indeksom 82,1.

Gledajući dalje statistiku u vezi sa ostalim osnovnim životnim potrebama, stanovništvo Srbije je 2019. bilo među 25 procenata stanovnika Evrope koji nisu bili u mogućnosti da dobiju neophodnu zdravstvenu negu zbog nedostatka finansija. Ispitanici su pored finansija navodili i udaljenost/prevoz i liste čekanja. Ovde su najugroženiji bili stariji od 65 godina.

Po podacima iz 2020. stanovnici Srbije starosti od 45 do 65 godina nisu posećivali zubara najčešće zbog nedostatka novca. Ovaj razlog je daleko više izražen u odnosu na udaljenost zdravstvene ustanove, prevoz ili liste čekanja.

Kada je reč o podacima u vezi sa izdacima za kulturu po domaćinstvu, Srbija je sa 2% među poslednjima u Evropi. Poređenja radi, prva je Švedska koja po domaćinstvu za kulturu izdvaja dva i po puta više (5%), Danska je druga sa 4,6%, a treća Nemačka sa 4,1%.

Srbija nije bila obuhvaćena analizom koja se bavila indikatorima kvaliteta života.

Ivana Gordić Autonomija