Skip to main content

YIHR: Tema seksualnog nasilja u ratu ne postoji u našoj javnosti

Autonomija 11. mar 2022.
4 min čitanja

A kada postoji, uglavnom je u pitanju negiranje, kao i svih drugih zločina

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tokom sledeće nedelje organizuje dve jednodnevne radionice za mlade pod nazivom “Fenomen seksualnog nasilja u ratu”.

Na ovim radionicama, zainteresovani mladi ljudi imaće priliku da nauče više o seksualnom nasilju, ospore mitove u vezi sa seksualnim zlostavljenjem, kao i da nauče više o silovanju kao oružju u ratu i njegovim pravnim okvirima.

Programska asistentkinja iz Inicijative mladih Maja Žilić, kaže da je prvi deo radionica fokusiran na seksualno obrazovenje generalno, a da je na drugom delu fokus na seksualnom nasilju u ratu. Cilj je jedan – razbijanje mitova.

“Mitovi vezani za seksualno nasilje su najčešće ‘zašto nije prijavila’, mitovi o tome kako se žene nose sa tom traumom, u smislu da svaka žena ima različit mehanizam i način na koji se nosi sa time. To je neki mit koji pokušavamo da razbijemo na radionici. Mit koji postoji u javnosti u Srbiji po pitanju seksualnog nasilja u ratu jeste da se ti zločini nisu dešavali. Iako je stvarnost drugačija. Na primer, na teritoriji BIH, a za to je najveći primer Foča”, napominje ona.

Kako navodi Žilić, po pitanju teme seksualnog nasilja u ratu, ona u našoj javnosti skoro da uopšte ne postoji. Kada postoji, uglavnom je u pitanju negiranje, kao što je situacija sa svim drugim zločinima.

“O tome se ne govori – isto kao što se generalno ne govori o seksualnom nasilju koje se dešava svakodnevno”, navodi Žilić.

Ona navodi da je to bilo moguće videti i po mnogim primerima iz javnog života u prethodnih nekoliko godina, gde su žene koje su progovorile o seksualnom nasilju morale da imaju neki sistem podrške iza sebe kako bi prebrodile taj proces gde one javno govore o tome šta im se desilo. Upravo zbog toga Žilić smatra da postoji dosta sličnosti između toga kako tretiramo seksualno nasilje generalno u društvu i kada govorimo o ratnom silovanju.

Žrtve ratnog silovanja nisu prepoznate u zakonu u Srbiji

Pored traume, žrtvama ratnog silovanja dodatno predstavlja problem osuda društva, bližih prijatelja i porodice. Sa druge strane, po rečima naše sagovornice, zakonodavstvo Srbije ne prepoznaje kategoriju žena koje su preživele ratno silovanje. Samim tim, one nemaju nikakva prava, niti na reparacije, niti prava na psihološku pomoć.

Mada su problemi sa kojima se žrtve ratnog silovanja suočavaju svuda slični, Žilić kaže da ipak, u regionu, žrtve imaju malo bolju podršku od institucija.

“Žene u BIH koje su preživele ratno silovanje isto imaju tu stigmu oko sebe, naša društva su takva. Ipak, mislim da imaju malo bolju podršku institucija u tom smislu, jer, recimo u BIH, žrtve silovanja su prepoznate kao žrtve rata, što kod nas nije slučaj. Mada kod nas postoje napori nevladinih organizacija da se to promeni, da se one uvrste kao ciljane žrtve rata, od toga i dalje nemamo ništa”, napominje Žilić i dodaje da je situacija po tom pitanju bolja i na Kosovu, jer i za njih postoji zakon koji ih prepoznaje.

Maja Žilić (Foto: lična arhiva)

Deo radionice biće posvećen i deci rođenoj zbog rata, koje će držati Ajna Jusić iz organizacije “Zaboravljena djeca rata”. Po rečima Žilić, decu koja su rođena iz silovanja prate slične stigme u društvu koje prate i njihove majke. Pored toga, dešava se da ih prate i pravni problemi, kao što je bio slučaj u BIH gde, ukoliko dete ne zna ime oca ili ne želi da ga navede – imalo je brojne birokratske probleme, jer umesto imena jednog roditelja, potrebno je bilo navesti ime oca.

“Udruženje Zaboravljena djeca rata su skoro uspeli da proguraju svoju inicijativu da ne piše više ime oca, već ime jednog roditelja. To su sve sitnice na koje mi ne obraćamo pažnju. Ipak, to su stvari koje njima otežavaju život, studiranje i sticanje različitih prava”, ukazuje Žilić.

Formalno obrazovanje ne pruža znanje o ratovima devedesetih

Po rečima Maje Žilić, u “DNK” same Inicijative mladih za ljudska prava jeste da se bavi temama suočavanja sa prošloću i ratovima devedesetih i da, kroz radionice, seminare i razmene, pruži mladim ljudima priliku da se edukuju o ovim temama.

Radionica “Fenomen seksualnog nasilja u ratu” je prva radionica koja se bavi ratnim silovanjem, ali je samo jedna od brojnih koje su držali u cilju regionalnog pomirenja i sagledavanja ratne istorije naših prostora.

“Bavili smo se razčlilitim temamam poput rata u Hrvatskoj, rata u BIH, rata na Kosovu. Neki mladi dolaze sa određenim predznanjem, ali znaju samo neke osnove i samo ono što je narativ ovde u Srbiji. Sa druge strane – neki mladi ne znaju ništa. Nama je cilj da sa mladima razgovaramo – da im pružimo činjenice, a da onda oni nakon toga sami formiraju svoja mišljenja o zločinima koji su se dešavali”, objašnjava Žilić.

Radionica koja će se održati tokom sledeće nedelje je zapravo deo jednog većeg, regionalnog projekta u koji su uključene i organizacije Medika Zenica, Viva Žene iz Tuzle, Medika Đakova, Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture, Autonomni ženski centar i Žene u crnom, napominje Žilić.

Tokom prošle godine u sklopu istog projekta organizovana je i tematska nedelja koja je posvećena upravo problemu seksulnog nasilja u ratu. Tu je bila i izložba pod nazivom “Speaking out – Porazgovarajmo”, koja je, po rečima Žilić, nastala kao produkt terapijskih radionica sa ženama koje su preživele ratno silovanje.

“One su kroz radionicu mapirale svoje telo, pa su ti njihovi radovi bili izloženi kod nas u Endžio habu. Bilo je dosta emotivno. Nekima je bio čak prvi put da su došle u Beograd i zaista je bilo fantastično, koliko god bilo emotivno i teško”, priseća se naša sagovornica.

Žilić smatra da je važno da se razgovara o ovoj temi, posebno sa mladima, jer nije prisutna u našoj javnosti i ne postoji način da se mladi formalno edukuju o tome.

“Mislim da je bitno da mlade obrazujemo na ove teme jer u nekim formalnim kurikulima ne postoje. Kada razgovaram sa mladima koji dolaze, neki su sa Fakulteta političkih nauka ili sa Pravnog fakulteta – čak ni oni uglavnom ne obrađuju ovu temu. Ovo je neki naš vid obrazovanja mladih – da ono što im nedostaje, a o čemu žele da uče, dobiju priliku da nauče i da stvaraju svoja mišljenja o tome šta se dešavalo tokom rata devedesetih”, zaključuje Žilić.

Sanja Kosović (Autonomija)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.