Delegacije Vojvođanskog kluba, Zavičajnog kluba Mokrinčana, Osnovne škole “Vasa Stajić” iz Novog Sada, Vojvođanskog kulturnog kluba “Vasa Stajić” predstavnici Vojvođanskog fronta i predstavnici i članovi drugih nevladinih organizacija položili su danas cveće na spomenik Vasi Stajiću (1878-1947), političaru, piscu i filozofu koji je bio borac za prava Vojvodine.

Predsednik Vojvođanskog kluba Lazar Lazić rekao je da je Vasa Stajić bio “moralna vertikala naše ravnice”.

“Njegovo opredeljenje za Vojvodinu kao životni prostor više srednjoevropskih naroda, suživot u kome narodi svojom kulturom rada i međunacionalnih odnosa međusobno se podupiru i pomažu, a ne sukobljavaju, pokazaće se utopija. Počeće pad u nacionalnu euforiju. To je ovde hronično”, kazao je Lazić.

Dodao je da je Vasa Stajić bio ispred svog vremena i zalagao se za model građanske a ne nacionalne države.

“Vojvodina mu je bila ideal, kao ‘Švajca na istoku’, gde se stišavaju šovinizmi sa severa i juga”, naveo je Lazić.

Potpredsednica Vojvođanskog kluba Bojana Vatić kazala je da je Vasa Stajić bio Jugosloven, Vojvođanin, antifašista, oštar protivnik šovinizma i velikosrpskog nacionalizma.

“Borio se jednako protiv bečkog, budimpeštanskog i beogradskog centralizma. Bio je zagovornik građanske demokratske moderne evropske Vojvodine i Jugoslavije. Republikanac, ne monarhista”, kazala je Bojana Vatić.

Ocenila je da u poslednje tri decenije Vojvodina smeta istim onima kojima je smetala i 1918, jer nije po meri centralističkih nacionalističkih krugova.

“Smeta jer je heterogena, smeta šovinistima i velikosrpskim nacionalistima, smeta jer nije dovoljno srBska, smeta crtačima i nalogodavcima Mladićevih murala po Novom Sadu, smeta zbog toga što je drugačija, zato što je multikulturalna, gospodstvena, antifašistička i bogata…”, poručila je Bojana Vatić.

Podsetila je na reči Vase Stajića: “Vojvodina će biti konačno naša onog dana kada mi prezremo sve preživele nacionalističke fraze, kad nađemo način da zadovoljimo raznorodno stanovništvo Vojvodine, kad mu ostavimo mogućnost poistovećivanja sa Evropom a ne sa Balkanom, kad u prvom poistovećivanju budemo mi prednjačili”.

Predstavnik Vojvođanskog kulturnog kluba “Vasa Stajić” Duško Radosavljević rekao je da Srbija treba da sledi misao Vase Stajića i da se usmeri na put ka Evropi i dodao da je Vasa Stajić bio najmoralniji i najčestitiji Vojvođanin.

Učenici Osnovne škole “Vasa Stajić” govorili su o delovima biografije Vase Stajića.

Spomenik Vasi Stajiću otkriven je 2011. godine, na Dan oslobođenja Novog Sada od fašizma, 23. oktobra.

Podignut je na inicijativu Vojvođanskog kluba i tadašnjeg predsednika Skupštine grada Aleksandra Jovanovića.

Vojvođanski klub svake godine 10. februara organizuje polaganje cveća na spomenik Stajiću.

Spomenik je rad novosadskog vajara Slobodana Bodulića, izrađen je u bronzi i nalazi se u Ulici Žarka Zrenjanina, u malom parku između zgrade Skupštine Novog Sada i zgrada Skupštine i Vlade Vojvodine.

Vasa Stajić rođen je u Mokrinu, a preminuo je u Novom Sadu, istoga dana, 10. februara. Osnovne škole u Novom Sadu i Mokrinu nose njegovo ime.

Propagirao je socijalističke ideje i predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije.

Izdavao je časopise „Novi Srbin“ i „Prosveta“, a zbog svojih ideja bio je često proganjan i osuđivan.

Napisao je više od 20 knjiga od kojih su mu najpoznatije „Novosadske biografije“ u šest tomova, „Velikokikindski distrikt“ i druge.

Posebno se istakao studijama o Svetozaru Miletiću (1926, dopunjeno 1938), kao i o Jovanu Jovanoviću Zmaju (1933).

Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske.

(Autonomija)