Dvadesetak regionalnih političkih stranaka i nevladinih organizacija usvojilo je na Trećoj vojvođanskoj konvenciji rezoluciju kojom traže donošenje novog ustava Srbije kojim bi se na novi način definisao status Vojvodine.
Učesnici konvencije pozvali su predsednika Srbije Borisa Tadića da „što pre pokrene inicijativu za promenu Ustava i postizanje novog istorijskog dogovora na osnovu kojeg će Srbija biti uređena po meri savremenih evropskih standarda“.
U rezoluciji se osporava legitimitet Ustava, zbog načina njegovog donošenja i činjenice da na referendumu u Vojvodini nije dobio većinsku podršku, i traži „bitno drugačije ustavno-pravno ustrojstvo Srbije kao složene države“.
„To podrazumeva novi istorijski dogovor ravnopravnih istorijskih i konstitutivnih entiteta Srbije i Vojvodine o njihovom samokonstituisanju i udruživanju u Srbiju kao zajedničku, celovitu, složenu i suverenu evropsku državu“, navodi se u rezoluciji.
Dodaje se da u tim okvirima treba da bude potvrđeno i pravo Vojvodine da samostalno donosi sopstveni konstitutivni akt, uređuje i ostvaruje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i upravlja vlastitim resursima, izvornim prihodima i imovinom.
Potpisnici rezolucije očekuju da se njihovi zahtevi mogu realizovati podrškom birača i saradnjom autonomističkih i drugih stranaka koje Vojvodini priznaju pravo na punu ustavnu autonomiju, kao i nevladinih organizacija takve orijentacije.
Učesnici Treće vojvođanske konvencije očekuju i punu podršku evropskih vlada i institucija i međunarodnih organiazcija, uz ocenu da bi njihova aktivna pomoć doprinela dugoročnoj stabilizaciji u regionu.
Predsednik Inicijativnog odbora konvencije Živan Berisavljević iz Socijaldemokratske partije Vojvodine kazao je da je aktuelni Ustav „izneverio očekivanja i Vojvodine i Srbije“.
„Vojvodina traži konačan raskid sa ustavnom tradicijom centralizma, zbog kojeg trpe štetu svi delovi Srbije. Tražimo demokratski dogovor o novom ustavu koji mora obezbediti ravnopravnost Vojvodine, a u tako uređenu složenu državu lakše bi se uključilo i Kosovo, ukoliko bi došlo do njegove reintegracije u Srbiju“, ocenio je Berisavljević.
Treću vojvođansku konveciju podržao je i predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, koji je u pismu učesnicima ocenio da taj skup vidi kao „poziv centralnim vlastima u Beogradu na dijalog radi utvrđivanja strategije daljeg razvoja Vojvodine“.
Na Trećoj vojvođanskoj konvenciji učestvovali su Savez vojvođanskih Mađara, Socijaldemokratska partija Vojvodine, Demokratski savez Hrvata Vojvodine, Alijansa vojvođanskih Rumuna, Vojvođanska partija, Evropska snaga Vojvodine, Banatska stranka, Pančevačka partija i Novosadska partija.
U organizaciji skupa bile su i nevladine organizacije „Argus“, „Forum V-21“, Helsinški odbor za ljudska prava, Vojvođanski klub, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Regionalni centar za izbegla i prognana lica i Centar za liberalne studije.

(Beta)